Beogradsko-prištinska koprodukcija Šekspirove tragedije “Romeo i Julija”, čija je premijera 5. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, trebalo bi da pošalje jasnu poruku umetnika da je suživot neophodan, a prema rečima reditelja Predraga Mikija Manojlovića, važno je i to što je je taj projekat Radionice integracije i Ćendre multimedija (Qendra) dobio i podršku vlasti u Beogradu i Prištini.
Manojlović je za premijeru dvojezične predstave “Romeo i Julija” odabrao Narodno pozorište zato što je to “mesto gde može da se pokaže da su beogradski, srpski i kosovski pametni ljudi uspeli da zajedno urade nešto što pre toga niko nije ni pokušavao”.
“Nacionalni teatar je pravo mesto koje pokazuje širinu ovoga grada i ovog pozorišta, ove Vlade, ma koliko će onaj ko čita ovaj intervju reći: vidi ovog Manojlovića kako hvali (premijera Aleksandra) Vučića. Dakle, to je pravo mesto za ovako veliki pomak izuzetnog kulturnog događaja”, rekao je Manojlović u intervjuu “Politici”.
Prema njegovim rečima Narodno pozorište je “simbol srpske pameti, srpske kulture”, koje je gradio Mihailo Obrenović i drugi.
“Za to pozorište su naši preci izdvajali novac, davali donacije jer je to bila nacionalna, široka ideja. Nacionalne ideje su uvek najbolje kada su široke i kada uključuju rast svoje nacije, načinom razmene sa drugima, jer ne možete živeti zatvoreni sami sa sobom. Niko ne može da živi sam za sebe”, poručio je Manojlović povodom premijere drame “Romeo i Julija” koja govori o ljubavi, mržnji i komunikaciji sa refleksijom na život danas.
Manojlović je rekao da je predstava “Romeo i Julija” istražuje zlo za koje Šekspir u “Kralju Liru” kaže da čovek obično za sve svoje nedaće okrivljuje druge, krivi sudbinu, raspored zvezda, a nikada sebe.
“Mi smo ono što jesmo i to je suština ovog projekta, koji je započet 23. septembra 2013. godine kad sam obavio prvi i odlučujući razgovor u ovoj zemlji. I tada je sve krenulo. Onda je došao pisac Jeton Neziraj. Posle smo išli u Prištinu, upoznali kvalitet tih ljudi sa kojima smo počeli da razmenjujemo energiju i ideje. Napravili smo ovaj tim i radeći bez ikakvog preterivanja, nepotrebnog, sladunjavog grljenja, postali smo kreativni prijatelji. Svako od nas voli svoju naciju i ne dovodi njen integritet u pitanje, ali poštuje i tuđu”.
Manojlović za predstavu “Romeo i Julija” ističe da nije politička izjava, već umetnička poruka, a između te dve oblasti vidi prirodnu dozu nesklada, smatrajući i da su umetnici, iako malobrojni i često potcenjivani, ujedno i vrlo uticajni.
“Intelektualci, kultura, kreativci nikada nisu u potpunosti u skladu sa politikom. To je prirodni odnos i kulturna elita je često protiv trenutne politike, i vlast može da dovede u pitanje. U dužim periodima lošeg vršenja vlasti kreativni ljudi mogu da dovedu do promene raspoloženja dobrog dela javnosti. Umetnici su malobrojni, ali i vrlo uticajni. Njihov javni govor, upozorenja, utemeljena kritičnost su uticajni. Njihov glas nije usamljen. Taj glas čuje porodica, prijatelji i misleći deo našeg društva koji nikako nije mali. Tako da javni govor intelektualaca, umetnika, može da dovede do toga da na izborima neka stranka izgubi. To se godinama potcenjivalo kod nas, i zato su uz ostale poznate razloge prethodni izbori bili onako glatko izgubljeni. Ponavljao sam više puta: ne potcenjujte glas kreativnog, mislećeg sveta države Srbije”, rekao je Manojlović, konstatujući i da umetnost i politika skoro uvek dovode jedno drugo u pitanje.
Predstava “Romeo i Julija”, međutim, kako je naglasio, ne bi mogla da se dogodi na ovom i ovakvom nivou bez razumevanja i podrške političkih autoriteta Srbije i Prištine.
“I došli smo na tačku gde povodom ovog projekta imamo pozitivan odnos, podršku, u kojem je grad Beograd omogućio da u Radionici Inegracije možemo na miru da radimo i da potpuno spremni pređemo u Narodno pozorište u Beogradu. Ministarstvo kulture od početka je prepoznalo značaj ovog projekta. Došlo je do ozbiljnog pomaka na kulturnoj sceni regiona. To je pružena ruka drugoj strani koja je takođe razumela ovaj projekat koji će imati premijeru i na Kosovu. U suprotnom mi bismo napravili predstavu, ali ona ne bi bila tu gde jeste, tamo gde joj je i mesto: u nacionalnom pozorištu”, naveo je Manojlović.
Šekspirova priča o dve zavađene porodice događa se u Veroni, ali je u Manojlovićevom čitanju, koje glumci izvode na srpskom i albanskom jeziku, smeštena u današnje vreme i ne odnosi se samo na lokalne odnose Beograda i Prištine, već ima univerzalnu poruku.
“Rad na ta dva jezika je bio jako zanimljiv, kako se oni razumeju, kako se prepliću. Kada se ne razumeju, kada su u skladu, kada u sukobu, kada blizu, a kada daleko. Ova priča jeste u Veroni, ali pogledajte svet. Sever i jug, severnu Italiju, Belgiju, Irsku, Škotsku, Englesku, Vels, Južnu Ameriku, Severnu Ameriku... Pogledajte šta se tamo događa. Pogledajte Bliski i Daleki Istok, Ukrajinu, gde god pogledate vi vidite to. Dakle, ova priča je univerzalna. Kada je Šekspir napisao ovo delo? A tako zvoni na uzbunu, danas pođednako jako kao i onda. Naša predstava nije naša lokalna priča i u tome je, pored ostalog, njena snaga danas”, naveo je Manojlović.
Ističući doprinos ostalih saradnika u umetničkom timu, kao i odličnih glumaca, Manojlović je izrazio uverenje da bi bili zadovoljni i pokojni Faruk Begoli, kod koga je prištinski glumac Alban Ukaj, koji igra Romea, diplomirao u Sarajevu, kao i pokojni Bekim Fehmiu.
“Lepo je kada se kaže: kad neko umre nova zvezda na nebu zasvetli. Šekspir govori o zvezdama, naravno on se igra sa svim i svačim, i sve dovodi u pitanje. Napisao je da ako nas vide sa zvezda da će biti veoma zadovoljni. Kada bi Faruk mogao da nas vidi bio bi sigurno zadovoljan da posmatra svoje studente i nas sa kojima je dugo bio prijatelj. I čitavu veliku glumačku jedinstvenu porodicu kako radi danas posle svega i koja je stvorila ovo. Ili Bekim Fehmiu ako nas vidi, ili moji roditelji koji su me naučili svemu dobrom. I na tom našem pojedinačnom putu do zvezda, do odlaska, ovaj projekat je veliko iskustvo”, naveo je Manojlović.
Manojlović je uveren i da predstava “Romeo i Julija” u umetničkom smislu može da doživi samo pohvale, dopadanje, ili nedopadanje, što je normalno, ali ne vidi da bilo ko ko je pogleda može da ima negativan odnos.
“Ljudi unapred reaguju iz predrasuda i iz ličnih porodičnih i širih iskustava, bližih i daljih i tu je ta paklena mašina koja gori u čoveku. Čovek teško sagledava svet, ne može da zaboravi i da oprosti, a može da mrzi!”, naveo je Manojlović, koji smatra i da je “uzrok postojanja sveta ljubav, a njegovo ishodište mržnja”. Stoga je misterija kako to da se čovek rodi, bude beba, pa dete i ubrzo biva izložen uglavnom negativnim uticajima - svojih najbližih, roditelja, sredine, i počinje da ne voli.
Predstava “Romeo i Julija” reprizno će biti igrana u Narodnom pozorištu u Beogradu 8. aprila (u 17 i 21 sat) i 9. aprila (19:30) na Velikoj sceni, a sredinom maja trebalo bi da premijerno bude izvedena i u prištinskom Narodnom pozorištu.
Uz Albana Ukaja, koji igra Romea, u ansamblu su i Milica Janevski/Jovana Gavrilović (Julija), Mensur Safciu (Eskalo), Nikola Rakočević (Paris), Armend Ismajli (Monteki), Nebojša Glogovac (Kapulet), Goran Jevtić (Merkucio), Armend Baloku (Benvolio), Faris Beriša (Tibalt), Uliks Fehmiu (Lorenco), Edona Rešitaj (Gospođa Monteki), Nataša Tapušković (Gospođa Kapulet), Anita Mančić (Julijina dojilјa) i Arta Selimi (Narator/ Komentator/ Sluga/ Apotekar).
Dramaturg je Olga Dimitrijević, scenografiju je uradio Branko Hojnik, kostime Zora Mojsilović Popović, koreografiju Sonja Vukićević, a muziku je komponovao Vladimir Pejković.
Prevodioci na srpski su Živojin Simić i Sima Pandurović, a na albanski jezik Fan. S. Nolјi i Alki Kristi.
(SEEcult.org)