Radikalan pogled na egzistenciju
Predstava “Adresa Svemir – nekoliko poruka”, prema tekstu savremenog nemačkog autora Volframa Loca, čiji tmurni, ali i duhoviti pogled na egzistenciju u savremenom svetu rediteljka Anja Suša upoređuje sa delima Samjuela Beketa, biće premijerno izvedena 25. decembra u Bitef teatru.
“Tekst napisan kao radio drama, sa čak 21 likom, govori o svetu u egzistencijalnom smislu i o neposrednom svetu koji nas okružuje u svakodnevici. Na duhovit, inteligentan i dubok način referiše na savremeno vreme, ali bez dnevne politike”, izjavila je 17. decembra na konferenciji za novinare Anja Suša, nekadašnja selektorka Bitef festivala, koja već duže vreme živi i radi u Švedskoj, gde je od 2019. godine i profesorka režije na Stokholmskom univerzitetu umetnosti.
Ovo nije njen prvi susret sa, kako je rekla, “čudesnim i prostranim univerzumom” Volframa Loca. U Gradskom pozorištu u Helsingborgu pre nekoliko godina režirala je njegovu damu “Urnebesna tama”, a još pre toga prevoditeljka Bojana Denić poslala joj je prvi i odmah nagrađeni Locov tekst “Adresa Svemir”, koji je u međuvremenu scenski izvođen u mnogim pozorištima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.
“Posle prve replike u uvodu teksta: ’Drkadžije, nalazimo se u eksploziji!’ - bilo mi je jasno da ću ga jednog dana, čim se ukaže prilika, sigurno režirati”, istakla je Anja Suša.
Posebnu, simboličnu vrednost za nju ima to što se prilika ukazala upravo u Bitef teatru, a realizovana je zahvaljujući upornosti dramaturga tog pozorišta Filipa Vujoševića.
Anja Suša je ocenila da postoji sličnost dramskog pisma Loca i Beketa, što se “najviše odnosi na duboko čemeran, tmuran, egzistencijalistički, depresivan ton, na poetski jezik koji je radikalniji nego kod Beketa, ali je kao i kod njega pun humora, koji Loc pomera još dalje u pravcu one vrste humora i brutalnosti u koje smo duboko uronjeni u kulturološkom, dnevno političkom i svakom drugom smislu, kao deo zapadno evropske civilizacije”.
Radikalnost Locovog teksta premašuje na neki način stvarnost, pa je na početku proba, pre dva meseca, rediteljka pitala glumce kako “pomoću tog teksta, koji jeste veoma radikalan, uraditi bilo šta radikalnije od onoga što može da se vidi u rijalitijima ili što se šeruje po društvenim mrežama?”
“To je zaista postalo teško. Obistinila se Šekspirova teza da je ceo svet pozornica. Zaista jeste pozornica i to ne u nekom metaforičkom smislu, nego baš bukvalno. Mi svakog dana prisustvujemo kao publika raznim izvođenjima na raznim scenama, a podjednako smo i učesnici. Gde je u svemu tome pozorište? To je osnovna teza ove predstave. Ona se bavi samom sobom. To je pokušaj da se uspostavi jedna predstava, preko teksta Volframa Loca, koja je unapred osuđena na propast, koja ne može da se afirmiše kao predstava zato što je sve oko nje toliko teatralnije od samog pozorišta da pozorište nekako gubi korak i dah. Tekst nema klimaks niti kraj u klasičnom smislu. Loc je osetio da pozorište, nažalost, nema oruđa kojima može da istinski promeni svet i u tom smislu je to jedna vrsta gorke autorefleksije nekoga ko se pozorištem bavi i u njega duboko veruje i neka vrsta gorke spoznaje o tome koliko je pozorište limitirano u odnosu na realnost koja ga okružuje”, izjavila je Anja Suša.
U predstavi igraju: Mladen Andrejević, Milutin Dapčević, Danijel Sič, Aleksandar Vučković, Nikola Malbaša, Jelena Ilić, Milica Sužnević.
Scenografiju je kreirala Sušina saradnica iz Švedske Ilva Norlin, kostime Maja Mirković.
Muziku potpisuje Igor Gostuški, dizajn svetla Benjamin Fjelman, scenski pokret Damjan Kecojević.
Prva repriza biće 26. decembra.
*Foto: Nenad Šugić
(SEEcult.org)
