Galerija Haos predstavlja od 24. januara radove na papiru (crteži, pasteli, akvareli, grafike) iz privatne kolekcije Aleksandra Ostojića iz Valjeva, a izložba je prodajnog karaktera.
Ostojić je, sticajem okolnosti, odlučio da deo godinama prikupljane kolekcije likvidira, a Galerija Haos odlučila je da mu izađe u susret i predstavi je beogradskoj publici zato što je to retka prilika da se vide dela značajnih autora, poput Save Šumanovića (crtež nabavljen od malog francuskog aukcionara), Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Mihaila Petrova, Dragana Lubarde, Marka Velka…
Marko Čelebonović
Reč je o kolekciji koja je nastala sticajem okolnosti tako što je njen Ostojić, inače režiser po vokaciji, putovao svetom i boraveći u zemljama na tri kontinenta, baveći se raznim poslovima, dospevao do mnogih umetnina. Budući da je bio u prilici da se sretne sa delima raznih umetnika, on se prevashodno opredeljivao za skupljanje autora sa ovih prostora. Kada mu je Miloš Šobajić poklonio prvu sliku i kada je otkrio aukcijsku kuću Otel Druo (Hotel Drouot), shvatio je da će postati kolekcionar. Narednih 35 godina to je postala njegova pasija. Obilazio je male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama…
Kolekciju od 40 slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku, gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.
Sava Šumanović, Šidijanke
Kolekcionarstvo kroz vekove, kako podseća povodom izložbe istoričarka umetnosti i direktorka Galerije Haos Borka Božović, podrazumeva potrebu za posedovanjem, zatim za pokazivanjem umeća majstora, za predstavljanjem lepote ili nekog drugog kvaliteta koji delo poseduje, bilo da je reč o likovnim ili primenjenim umetničkim predmetima. “Kolekcionarstvo vremenom postaje strast, kompleksan fenomen, ali i dobra investicija, katkad unosan posao i želja za potvrđivanjem društvenog statusa. Kolekcionarstvo je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine. Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti, često s pravom smatrane ‘visokom kulturom’. Kolekcionari čine sastavni i važni deo kulturnog života kao kreatori istog, što ih kruniše u profesije od opšteg interesa”, navela je Borka Božović.
Privatne kolekcije su, u svakom slučaju, živi organizmi, podložni promenama. Često se dela menjaju za neka druga, prodaju da bi se nabavila nova, poklanjaju institucijama koje ih baštine i dopunjuju nekompletne zbirke. Retko se dešava da se neka kolekcija likvidira, rasproda, ali i to je u igri.
Životne okolnosti su naterale Ostojića da ponudi svoju godinama skupljanu kolekciju – najpre radova na papiru, a potom i uljanih slika – u delimičnu likvidaciju.
Vladimir Veličković
Milo Milunović
Izložbu će otvoriti istoričarka umetnosti Nina Krstić, a biće je moguće obići do 24. februara.
*Naslovna fotografija: Dado Đurić
(SEEcult.org)