Radovi za pogled sa distance
Nina Simonović, Semi-mathematical equations, II, Galerija Laufer, 21. decembar 2018 – 8. februar 2019.
Piše: Biljana Tomić
Kada sam pogledala Nininu izložbu, prvi utisak je bio da ne vidim dobro zbog refleksije stakla... Zatim sam prilazila pažljivije izloženim radovima i njen specifičan crtež počinjao je da izbija iz osnove pravilnih pravougaonih ili kvadratnih komada prirodno bele svile.
Izložba je profesionalno postavljena, ali prema profilu Laufer galerije, izgleda da radovi sa tako visokom dozom delikatnosti nisu delovali na prvi pogled. Kada sam izlazila, i u poslednjem okretu pogledala taj mali skoncentrian prostor sa radovima u tamno sivim ili svetlijim ramovima, odjednom sam razumela da u celosti vidim i shvatam izložbu - jer, izložbu čine bele površine svile na tamnoj osnovi. Bila sam zadivljena. Kako je moguć takav retro ili sasvim nov motiv danas. Dakle, to je izložba radova koji se gledaju sa distance... Gledamo njenu vidljivost - nevidljivost, upravo bitan motiv umetnice. Učiniti rad nevidljivim. Toliko senzibilnim, da su sve finese zvuka povlačenja unutrašnjih niti svile utihnule, sve dragocene arabeske grida, slobodne geometrije pritajile, da su slojevite strune postale pojam naše mašte o mogućnostima vidljivosti šta jeste i šta je u dubini rada unela predana ruka i misao umetnice. Dakle, stanje "nemogućeg". Odnosno, stanje permanentne umetničke strepnje o mogućnostima izražavanja slobode i granica u kreativnom i ljudskom kretanju. Pitanja egzistencije u nestajanju i postajanju stanja naših realnosti i života. Biti prisutan učesnik.
Razgovori sa Ninom uvek su veoma specifični. Divila sam se njenoj posvećenosti, odgovornosti, predanosti i savršenoj upućenosti šta želi i kako da izvede svaki rad, bilo da se radi o radovima na papiru, svili ili sa digitalnim produkcijama. Međutim, kao i u svakom pristupu umetničkom radu, nije jednostavno ući u njen smisao same suštine, jer odgovora ima uvek više.
Poznajući Ninu, uvek sam se pitala kom tipu interesovanja pripada, posebno danas, kada su otvoreni pristupi svakom obliku umetničke ekspresije. Poslednjih godina na bijenalskim smotrama u Veneciji prezentiran je značajan broj žena umetnica sa veoma sezibilnim, subjektivnim, simboličnim, apstraktnim i drugim tipologijama umetničkog jezika. Svakako, Agnes Martin bi po svom senzibilitetu i načinu pisanja mogla biti veoma bliska, ali u ovom trenutku Nina je čitale sjajne komentare, pesme i tekstove Roberta Ashleya. Našle smo zajedničku tačku, jer Ashley je pisao o drugoj polovini 60-ih, angažovano i posvećeno o socijalnim i marginalnim slojevima u političkom, društvenom i kulturnom smislu, posebno oko pojava 68-me. Pisao je o najzanimljivijem vremenu kada su pojmovi slobode, otvorenosti i novih pokreta bili paradigme koje su promenile svet novim filozofskim mišljenjima, multidiscuplinarnim širenjem i novim medijskim tehnologijama. Danas smo u sličnom dobu sa visokim elektronskim tehnologijama i novom virtuelnom stvarnošću, čime se dovode u pitanje mnoge slobode i prava čoveka, usled paradoksa velikog jaza sa globalnim podizanjem visokih ekonomija i globalnim političkim marginalizovanjem pozicija "narodnih masa".
Nina, u osnovi, angažovano čita Roberta Ashleya i izražava na jedan veoma osetljiv način svoj kritički stav, revolt i unutrašnju pobunu... Prema njenim rečima, to je rad kao stari zanati, dragocen i nenaplativ, jer je tok geneze još u praistoriji formiran da razvija svest i ličnost čoveka, njegovu slobodu i veru u budućnost.
Posle izložbe, i mog osećaja pogleda sa distance, gde se vidi nešto skoro arhetipsko, kao sa početka 20. veka, ponovo sam pomislila kako se istorijski ciklusi ponavljaju u svojim obrtima. I ponovo, u želji da razumem Ninin rad, to nešto što nije i jeste, i što je neiskazivo, neočekivano sam uočila u iskazima Paula Kleea, u njegovoj neizrecivoj imaginaciji: "A line is a dot that went for a walk", i pogledu: "Art does not reproduce the visible; rather, it makes visible", koji nas osvešćuje ko smo i šta smo... jedinstvenim stavom Kleea: "Tako sam ja postigao da srećno udružim svoj pogled na svet (Weltanschauung) i čisto umetničko zanatstvo".
Biljana Tomić
