Razumevanje malih i velikih
Međunarodni beogradski sajam knjiga svečano je otvoren 26. oktobra osvrtom akademika i pesnika Milosava Tešića na značaj očuvanja jezika, posebno malih naroda poput srpskog. U ime Kine – zemlje-počasnog gosta, pisac Liu Dženjun istakao je u pozdravnom govoru ulogu književnosti za međusobno razumevanje naroda, ali i istorijskih i savremenih političkih događaja, pa i današnjih ratova širom sveta.
Pod sloganom “Vreme je za knjigu”, 59. Sajam knjiga predstavlja do 2. novembra oko 500 izlagača iz dvadesetak zemalja. Prvi put je otvoren u Hali II, jer se u njoj nalazi štand Kine, koja se predstavlja na oko hiljadu kvadratnih metara programom “Knjiga produbljuje prijateljstvo i saradnju”.
Prema rečima Tešića, beogradski sajam knjiga i ove godine pokazuje koliko je srpska kultura široko, kosmopolitski otvorena prema kulturama drugih naroda - između ostalog i pozivom Kini da bude počasni gost.
Ističući da je reč o zemlji velikoj “u svakom pogledu”, sa jednom od najstarijih književnosti u svetu i ogromnim kulturnim nasleđem i tradicijom, veoma različitim u odnosu na srpsku i evropsku kulturnu baštinu, Tešić je rekao da je u današnjem sve izrazitijem globalističkom ustrojstvu sveta nezavidna sudbina kultura malih i siromašnih naroda, te da zato i postoji realna opasnost da se one izgube u svetu pretvorenom u zahuktalo profitersko trkalište.
“Brojem pripadnika i veličinom prostora na kojem živi – inače često ugrožavanog i otimanog – srpski narod pripada malim narodima. Da bismo se razabrali i snašli u sferi nametanja kulturnih modela dalekih našem mentalitetu i duhu, pa čak i neuklopivim u naš civilizacijski razvoj, mi bismo morali, konkretno u književnim poslovima, s jedne strane čuvati i izučavati značajna i brojna literarna ostvarenja srpskog jezika, a sa druge razvijati i proširivati njegove izražajne mogućnosti”, rekao je Tešić, dodajući da to znači da se u umetnički srpski jezik može iz drugih jezika unositi – kada za tim ima stvarne potrebe – sve ono što "ne narušava njegovo unutrašnje biće, što ne prigušuje tipično njegovu izražajnost, niti mu razvodnjava stvaralačku energiju".
Ujedno, naglasio je da je u toj otvorenosti neophodno biti probirljiv, jer ako se “tuđi uticaji, nazori, saznanja i estetičke vrednosti na autentičan način ne saobraze domaćim posebnostima, to jest ako se ne povinuju njihovim jezičkim i nacionalnim odlikama, oni se u jeziku primaoca, konkretno u književnosti drugog naroda, jedino mogu veštački i nakratko održati, poput neke tropske bilјke u kontinentalnom stakleniku”.
Tešić je istakao i da srpski vukovski jezik, budući da je tvorbeno i leksički otvoren, “poseduje raskošnu izražajnu moć” koju su potvrdili svojim delima najznačajniji srpski pisci, naučnici i mislioci.
“Dobra knjiga, ma koje vrste bila, ima udela u stvaranju opštelјudskih vrednosti; vrednom knjigom se – po meri čovekovih mogućnosti – dopunjuje, bogati i osmišlјava univerzalni rečnik postojanja, ali i čuvaju biće i bit svakog naroda”, rekao je Tešić i dodao da je svaki pisac i nepročitan pisac, jer se “njegovo delo uvek obnavlјa iz živog pepela svoje prividne prevaziđenosti”.
Posetioce 59. Sajma knjiga, čije su kapije otvorene još u jutarnjim satima, pozdravio je i kineski pisac Liu Dženjun, koji je istakao da će učešće Kine i njenih deset pisaca koji su stigli u Beograd produbiti međusobno razumevanje književnosti dve zemlјe i doprineti boljem međusobnom poznavanju u kojem, kako je naveo, Srbija i Kina, uprkos tradicionalno dubokom prijateljstvu, kasne četrdesetak godina.
“Književnost je najbolјi način da se razume jedan narod i jedna nacija”, naglasio je Dženjun, konstatujući da je znanje današnjeg prosečnog Kineza o Srbiji uglavnom svedeno samo na period bivše Jugoslavije, i to na na nekoliko filmova snimlјenih pre više od 40 godina, među kojima su “Most” i “Valter brani Sarajevo”.
Uveren da ni prosečan žitelj Srbije ne zna o Kini uglavnom ništa više od perioda Mao Cedunga ili pak kungfu filmova, Dženjun je rekao da stoga neophodno ponovnog upoznavanjea, a posebno upoznavanje i razmena u oblasti kulture.
“Tematika filmova koji su se pre četrdeset godina snimali u bivšoj Jugoslaviji je, slično tematici kineskih kungfu filmova iz toga doba, bila okrenuta ratovanju i borbama. Ta se tematika čak i danas, 40 godina kasnije, u svetu nije mnogo promenila, o čemu svedoči ne samo rat na Kosovu, u Afganistanu, Iraku, već i dugogodišnji sukob Izraela i Palestine, kao i danas aktuelni sukobi u Siriji i ukrajinska kriza”, rekao je Dženjun, dodajući da do ratova i dolazi zato što različiti lјudi imaju različito razumevanje sveta u kojem živimo.
Prema njegovim rečima, jedan od najefikasnijih načina da se ratovi i sukobi preduprede jeste čitanje književnih dela.
“Iako produkti fikcije, književna dela su, u izvesnom smislu, realnija i od politike i od društva, nekada čak i od života i realnosti same po sebi. To je zato što politika, društvo i društveno uređenje reflektuju stavove naroda, a život i realnost postoje posredstvom različitih pojava, za razliku od književnosti, koja beleži lјudska osećanja. Stavovi lјudi se razlikuju, životni fenomeni su brojni i raznoliki, ali su zato osećanja lјudi identična”, rekao je Dženjun i kao primer naveo Iran, koji je “u očima evropskih i američkih političara, u izveštajima televizijskih stanica kao što su CNN i BBC, jedna vrlo čudna zemlјa”.
“Da nema književnosti i filmova, obični lјudi u dalekoj Kini ne bi znali kakav je to Iran zaista. Međutim, sjajni iranski reditelјi snimili su filmove kao što su ‘Deca neba’ i ‘Razvod’”, rekao je Dženjun, dodajući da su obični lјudi u Kini, koji su pogledali oba ta filma, mogli da zaklјuče da su osećanja lјudi i njihov život u Iranu, potpuno isti kao i osećanja i život lјudi u Kini, Srbiji ili bilo kom drugom kraju sveta.
“U Iraku nema ovakvih filmova. Kada su američki vojnici bombardovali Irak, za nas je to bilo bombardovanje neke druge zemlјe. Ali, da su američki vojnici bombardovali Iran, u kome su nastali filmovi ‘Deca neba’ i ‘Razvod’, mi bismo se smesta zabrinuli za sudbinu tog brata i sestrice u iranskom selu (u filmu Deca neba), ili onog bračnog para iz Teherana (u Razvodu)”, rekao je Dženjun i naglasio da upravo u tome leži snaga književnosti i filma, odnosno snaga kulture.
Naglašavajući da bi političari iz celog sveta trebalo stoga da više čitaju književna dela, Dženjun je rekao da se tako poboljšava međusobno razumevanje, a razlike nestaju, jer smo “svi mi, na kraju krajeva, ipak lјudi”.
Dženjun je istakao i da su dela pojedinih srpskih pisaca, kao što su “Na Drini ćuprija” Ive Andrića ili “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, već prevedena na kineski jezik, kao što su i pojedina dela kineskih autora prevedena na srpski.
Među njima je i njegov roman “Povratak u 1942”, u kojem je opisan istorijski događaj koji su lјudi već zaboravili, a odneo je tri miliona života
“Godine 1942. u Kini je besneo kinesko-japanski rat. U tom periodu je, u provinciji Henan, inače mom rodnom kraju, zbog suše od gladi umrlo tri miliona lјudi. Koliki je to zapravo broj? Ako uzmemo da je u toku Drugog svetskog rata, od strane nacističke Nemačke stradalo 1,1 milion Jevreja, to bi značilo da su se samo 1942. godine, u provinciji Henan, dogodila tri Aušvica, samo bez nacista i Hitlera. Čega je bilo, ako nije bilo njih? Šta je dovelo do te tragedije gore i od one koje su izazvali Hitler i nacisti? I ne samo to. Ako je za Aušvic čuo ceo svet, kako to da o provinciji Henan, koja je pretrpela žrtve tri puta veće od žrtava tog nacističkog logora smrti, niko nikada nije čuo? “, rekao je Dženjun, ističući da književnost može da se bavi tim pitanjima i beleži istoriju koju su lјudi zaboravili, te da u tome i leži njena snaga.
“Baš zato što književnost ima takvu ulogu i toliku snagu, moje kolege pisci iz Kine i ja sâm, s uzbuđenjem očekujemo predstojeće razgovare s našim srpskim kolegama i srpskom čitalačkom publikom”, rekao je Dženjun, koji je prvi put u Srbiji.
Otvaranju 59. Međunarodnog sajma knjiga prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i infiormisanja Srbije i Državne uprave za štampu, publikacije, radio, film i televiziju Kine, gradonačelnik Beograd Siniša Mali, kineski ambasador u Beogradu Li Mančang i zvaničnici drugih ambasada, kao i veliki broj pisaca i kulturnih poslenika iz zemlјe i inostranstva.
Sajt Sajma knjiga je beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
