Reakcije na ostavku Tasovca
Ostavka direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca, koju je Ministarstvo kulture Srbije prihvatilo, i dalje izaziva reakcije, a pojedini sindikati zatražili su od vlade da je preispita, kao i okolnosti koje su joj prethodile. Ministarstvo kulture saopštilo je 4. marta da sa žaljenjem prihvata ostavku Tasovca, ali da u uslovima finansijske krize, nije u mogućnosti da podigne plate zaposlenima u Beogradskoj filharmoniji za sto posto, kako je Tasovac tražio.
Ostavka direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca, koju je Ministarstvo kulture Srbije prihvatilo, i dalje izaziva reakcije, a pojedini sindikati zatražili su od vlade da je preispita, kao i okolnosti koje su joj prethodile.
Ministarstvo kulture saopštilo je 4. marta da sa žaljenjem prihvata ostavku Tasovca, ali da u uslovima finansijske krize, nije u mogućnosti da podigne plate zaposlenima u Beogradskoj filharmoniji za sto posto, kako je Tasovac tražio.
Ministarstvo je navelo i da je Beogradska filharmonija, kada je sredinom avgusta prošle godine planiran budžet za ovu, uputila zahtev za 140 miliona dinara, što je prihvaćeno i čime se u potpunosti pokrivaju troškovi poslovanja.
Povodom saopštenja Ministarstva, Beogradska filharmonija saopštila je 5. marta da je za 2009. godinu zatražila 44 miliona dinara više nego što joj je odobreno.
Navodeći da nema nameru da ulazi u dijalog s Ministarstvom kulture u vezi sa saopštenjem, jer “Tasovac smatra da sa visine njihovih funkcija vide i dalje i bolje od njega”, finansijska služba Beogradske filharmonije dostavila je medijima podatke o finansijskom planu za 2009. godinu, prema kojima je zatražila oko 184 miliona dinara, a odobreno joj je 140 miliona.
Prema navodima Beogradske filharmonije, uz materijal za izradu finansijskog plana za 2009. godinu, dobila je striktne instrukcije od Ministarstva kako da iskaže projektovani obim sredstava, odnosno da sredstva dobijena za poslovanje za 2008. godinu uveća za 6,9 odsto, a da sva nedostajuća sredstva (osim ličnih dohodaka) iskaže u tabelama “zahteva za dodatna sredstva”.
Beogradska filharmonija precizirala je da je za 2009. godinu zatražila za lične dohotke 95 miliona 39.000 dinara, a odobreno joj je 92 miliona 963.922 dinara, dok je za sve ostale potrebe zatražila 89 miliona 48.600 dinara, a odobreno joj je 47 miliona 59.113 dinara, što znači da je
njen ukupan zahtev smanjen za 44 miliona 64.565 dinara.
Beogradska filharmonija navela je u saopštenju i da je Ministarstvo kulture uplatilo 3. marta svoje obaveze za tekuće poslovanje za januar i februar, te da obaveze za projekat “Srbija u Srbiji”, odnosno za koncerte u novembru i decembru 2008. godine u Inđiji i Vršcu, nisu još izmirene.
Prema navodima Ministarstva kulture, od odobrene sume, 92,2 miliona dinara odnosi se na zarade, a 21,5 miliona namenjeno je programskim sadržajima, dok je ostatak za tekuće troškove.
Ministarstvo je saopštilo i da je u prva dva meseca 2009. godine uplaćen iznos u skladu s dogovorenom dinamikom, čime je izmirilo obaveze prema Beogradskoj filharmoniji.
Isticući da je “u trenutku sveopšte krize koja ozbiljno potresa i Srbiju, najvažniji zadatak vlade i države je da zaštiti siromašne”, Ministarstvo kulture navelo je da je to “jedina održiva politika” i “istovremeno i kulturna politika”.
Ministarstvo je istaklo i da je njegova obaveza da za direktora Beogradske filharmonije postavi adekvatnu ličnost koja će se maksimalno angažovati, biti spremna na odricanje i koja će zajedno sa Beogradskom filharmonijom i Ministarstvom kulture strpljivo tražiti najbolja rešenja u uslovima krize.
Povodom ostavke Tasovca, 5. marta reagovali su i sindikati muzičkih umetnika, Beogradske filharmonije i Unije sindikata izvođača Srbije (muzičari, glumci i baletski igrači), navodeći u saopštenju sa zajedničkog sastanka da stoje “iza svake njegove reči” i ističući da je Tasovac primer “uspešnog direktora i primer nosioca uspešnih reformi u institucijama kulture”.
“Upozoravamo da direktor Tasovac nije tražio povećanje budžetskih izdvajanja za kulturu, već je zahtevao funkcionalnu raspodelu postojećih sredstava, ukidanje rasipanja novca na nekorisne projekte i prilagođavanje merama štednje shodno ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija”, navedeno je u saopštenju.
Sindikati su naveli i da zahtevi Beogradske filharmonije nisu podrazumevali nova budžetska izdvajanja, već ozbiljnu racionalizaciju novca poreznih obveznika koji se izdvaja za kulturu.
Tasovac je saopštio 26. februara da je, zbog teške materijalne situacije u Beogradskoj filharmoniji, odlučio da se pismeno obrati ministru kulture Nebojši Bradiću i drugim resornim ministarstvima i obavesti ih da, bez obzira na kvalitet i uspeh te nacionalne ustanove, Vlada Srbije i Grad Beograd nisu adekvatno vrednovali rad i napredak zaposlenih u tom najelitnijem domaćem orkestru.
“Prihvatajući sa strpljenjem raspored budžetskih sredstava u proteklih osam godina (i za razliku od mnogih drugih, poštujući koeficijente prilikom isplate plata zaposlenih), došli smo u situaciju da su primanja naših najboljih muzičara manja nego u drugim ustanovama”, naveo je Tasovac na sajtu Beogradske filharmonije i najavio ostavku iz moralnih razloga ako se do kraja februara ne pronađe rešenje.
Prema njegovim navodima, prosečna plata zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji je 38.000 dinara, a cifra potrebna na godišnjem nivou za sto posto povećanje plate svih zaposlenih manja je od nadoknade kojom je Republička izborna komisija nagrađena za svoj rad.
O situaciji i svojoj inicijativi Tasovac je obavestio i predsednicu UO Beogradske filharmonije Aleksandru Drecun, predsednika međunarodnog Umetničkog borda Roberta Bokora i maestra Zubina Mehtu, čije ime nosi Fondacija Filharmonije.
