Retrospektiva Gorana Markovića

Izložbom povodom četiri decenije od snimanja prvog filma Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje”, u Jugoslovenskoj kinoteci počela je 5. decembra retrospektiva dugometražnog opusa tog istaknutog scenariste i reditelja koji kaže da je njegov debitantski film nastao “iz protesta grupe mladih ljudi prema načinu života koji im je nudila tadašnja stvarnost”, ljudi koji “nisu pristajali na uhodane modele probijanja kroz život”.

“Svi su radili bez honorara, uložili su u taj projekat ne samo svoj talenat nego i egzistenciju. Reskirali smo sve, igrali na pobedu. Imali smo samo veru da ljudima donosimo sasvim jedan novi i sveži svet. I uspeli smo”, zapisao je Marković u katalogu izložbe povodom 40-godišnjice “Specijalnog vaspitanja” koja obuhvata veliki broj crno-belih fotografija autora Rodoljuba Jovanovića sa scenama sa seta i atmosferom sa snimanja krajem 1976. godine.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je na otvaranju izložbe članovima ekipe filma “Specijalno vaspitanje”, koji je premijerno prikazan na novoizgrađenoj kopiji na 35-milimetarskoj traci.

Otvaranju izložbe prisustvovali su, uz Gorana Markovića, i kompozitor Zoran Simjanović, scenograf Miljen Kljaković Kreka, član producentskog tima Slobodan Pavićević, fotograf Rodoljub Jovanović i drugi članovi ekipe tog kultnog filma.

Markovićeva retrospektiva dugometražnih filmova biće nastavljena od 6. do 9. decembra u Muzeju u Kosovskoj ulici, gde je postavljena izložba plakata njegovih filmova.

Na programu je 12 filmova: “Nacionalna klasa” (1979), “Majstori, majstori” (1980), “Variola vera” (1982), “Tajvanska kanasta” (1985), “Već viđeno” (1987), “Sabirni centar” (1989), “Tito i ja” (1992), “Urnebesna tragedija” (1995), “Kordon” (2002), “Srbija, godine nulte” (2001), “Turneja” (2008) i “Falsifikator” (2013).

Za 8. decembar u Jugoslovenskoj kinoteci najavljena je promocija knjige “Nacionalna klasa – Igrani filmovi Gorana Markovića”, koju je priredila Maja Medić, a objavio Filmski centar Srbije.

Vujović je zahvalio Markoviću i na pomoći u organizaciji retrospektive, kao i na tome što će biti gost-urednik u Kinotekinom programu “Moj izbor” narednog meseca.

Marković je u kratkoj izjavi za sajt Kinoteke primetio: “Dobio sam knjigu, dobio sam izložbu. Prva ideja mi je da sam – gotov. Treba da se povučem iz života, šta više imam da tražim”.

“Moram da priznam, s jedne strane mi je to velika čast i zadovoljstvo da je neko to uradio, a sa druge strane me malo plaši. Sećam se skoro svakog trenutka  sa snimanja tog filma. Čovek ne može da shvati da 40 godina tek tako proleti. Gledanje ovih fotografija je jako sentimentalno, ali i pomalo zastrašujuće”, rekao je Marković, koji je i istaknuti pozorišni reditelј i dramski pisac, autor romana “Male tajne” i zbirke pripovedaka “Tri priče o samoubicama”, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, angažovani intelektualac i kolumnista.

Rođen 1946. godine u Beogradu u porodici slavnih glumaca Olivere i Radeta Markovića, studirao je na čuvenoj akademiji FAMU u Pragu, a po povratku u Beograd radio je za TV Beograd, snimajući veliki broj dokumentaraca. Toj formi se više puta vraćao i kasnije tokom karijere.

Dok su mu rani filmovi obarali rekorde na bioskopskim blagajnama, najveći uspeh na međunarodnoj sceni postigao je ostvarenjima iz zrele faze – “Kordon” je dobio Gran pri u Montrealu, a “Turneja” je osvojila niz priznanja širom sveta - od nagrade za režiju i FIPRESCI u Montrealu do Zlatnog viteza u Moskvi, te nagrada na festivalima u Monpelјeu, Solunu, San Hozeu, Kijevu, Varšavi…. Dobitnik je i Zlatne arene u Puli za “Već viđeno” - za najbolјi film i najbolјu režiju, kao i za “Sabirni centar” - za najbolјi film i najbolјi scenario (sa Dušanom Kovačevićem). “Sabirni centar” je, između ostalog, dobio i Gran pri na Festivalu mediteranskog filma u Valensiji. Film “Tito i ja”, pretočen i u uspešnu TV seriju, osvojio je Srebrnu školјku za režiju u San Sebastijanu. Za “Urnebesnu tragediju”, u francusko-bugarskoj koprodukciji, dobio je nagradu za najbolјu režiju u Montrealu.

Marković je 2010. godine dobio i nagradu “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Član je Evropske filmske akademije, a od 2012. i nosilac francuskog Ordena umetnosti i književnosti u rangu oficira.

Tokom 90-ih bio je angažovan protiv režima Slobodana Miloševića, a u centralnom “Dnevniku” optužen je u to vreme da je izdajnik. Svedočanstvo o tom periodu, građanskim protestima i otporu, ovekovečio je u dokumentarnim filmovima “Poludeli lјudi” (1997), “Nevažni junaci” (2000) i u dokumentarno-igranom “Srbija godine nulte” (2001).

Marković i danas ponovo doživljava slične optužbe preko Pinka i tabloida “Informer”, a kako je rekao u nedavnom intervjuu NIN-u, doživljava ih kao “poruke sa dna dnoovog dna”, na koje je već oguglao.

Upozoravajući i dalje na moralni sunovrat društva, Marković smatra da je “opasno to što je potpuno uništen svaki sistem vrednosti u društvu, pa ne možeš ni na sta da se osloniš, opasno je što je moguće da bilo ko izmisli neki kontekst, da te zbog toga optuži, a možda čak i ubije. To je situacija koja govori da smo potpuno uništeni kao društvo i da osim nekoliko znakova da jos postoji nešto što se zove javno mnjenje, na primer, ti ljudi oko Savamale, koja je postala simbol neke građanske hrabrosti, da osim toga više ništa ne postoji”.

Marković je 2015. godine režirao dokumentarni film “Konstantin Koča Popović”, a trenutno završava televizijski film “Slepi putnik na brodu ludaka”.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Markovićeve retrospektive nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)