Retrospektiva nemirenja Ilije Šoškića

Retrospektivna izložba Ilije Šoškića “Akcione forme” u muzejima savremene umetnosti u Novom Sadu i Beogradu izazvala je veliko interesovanje već na uzastopnim otvaranjima 12. i 13. oktobra, a predstavlja prvi sveobuhvatan prikaz u regionu višedecenijske prakse tog po mnogo čemu jedinstvenog umetnika avangardnog i buntovničkog duha koji provejava kroz čitav njegov opus još od 70-ih.

Nepomirljivi duh Šoškić je izrazio i na otvaranju novosadskog segmenta izložbe 12. oktobra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) simboličnim udarcem u zid ćuskijom koju je koristio i 1980. godine prilikom izvođenja jednog od svojih ikoničnih radova u Galeriji Marija Diakona u Rimu (Svijet je bogat, čovijek je siromašan).

“Pokušaću da postavim ćuskiju kao onda, doduše ne onako jako, jer sam pre deset meseci imao incident - jedan auto me je pokosio, ali napraviću simboličan gest”, rekao je Šoškić (84), jedan od prvih aktera novih umetničkih praksi na ovim prostorima, koji već decenijama živi i radi u Italiji, ali se stalno vraćao i na ove prostore, a trenutno je nastanjen u Splitu.

Novosadski deo izložbe “Akcione forme”, čiji su kustosi Nebojša Milenković iz MSUV i Zoran Erić iz MSUB, fokusiran je na radove sa telom i Šoškićevo radikalno levičarsko delovanje u javnoj sferi – rane performanse, akcije i žive slike (tableau vivant) koje je realizovao tokom prve polovine 70-ih u Italiji, ali i tokom čestih nastupa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Ta faza Šoškićevog delovanja doživela je kulminaciju njegovim najradikalnijim i najpoznatijim radom “Maksimalna energija – minimalno vreme” (1975), performativnim gestom revolverskog pucnja u zid rimske galerije L’Attico, koja je u tom trenutku predstavljala jedan od najvažnijih centara svetske avangarde. Antipod tom činu bilo je kasnije Šoškićevo višegodišnje uzdržavanje od umetnosti i potpuna posvećenost motociklizmu, koja takođe otelovljuje još jedan od ključnih principa njegove umetničke i životne filozofije - princip neprekinutog kretanja i nomadizma.

U beogradskom delu postavke, otvorene 13. oktobra, akcenat je na konceptualnim celinama Sator, Trap i Paralele, kao i na pojedinačnim radovima svedenih, ali i kompleksnih geometrijskih formi, koji su proizvod Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i za filozofske postulate, čijem se istraživanju posvetio tokom 80-ih, nakon napuštanja radikalne, gerilske umetnosti.

Bivši jugoslovenski olimpijski reprezentativac i državni prvak u bacanju kladiva (1962), koji još drži cnogorski rekord u toj atletskoj disciplini, Šoškić se okrenuo umetnosti krajem 60-ih, kada je upisao beogradsku Akademiju i počeo da se druži u Studentskom kulturnom centru sa članovima neformalne grupe Šestoro i drugim umetnicima. Razočaran ishodom studentske pobune 1968. godine, odlučio je da napusti zemlju, a na putu ka Parizu, kao centru šezdesetosmaškog bunta, zadržao se u Bolonji, rodnom gradu Paola Pazolinija koji je bitno uticao na njega kao umetnika, kao i drugi burni događaji u Italiji u tom periodu, uključujući ubistvo Pazolinija (1975), kao i atentat na premijera Alda Mora (1978), koji su izvršile Crvene brigade. O učešću u tom radikalnom levičarskom pokretu, koji se nije libio ni od oružanih pljački da bi obezbedio hranu za najsiromašnije, Šoškić govori i u video intervjuu koji je deo novosadske postavke u Kino sali MSUV-a.

“Svet u kojem živimo može da bude bolje mesto - rečenica je neizgovorena, ali oživljena u slučaju Ilije Šoškića”, rekao je na otvaranju izložbe u MSUV Nebojša Milenković, ističući da su čitav život i umetnost Šoškića “slučaj nemirenja sa zatečenim stanjem i svetom u kojem živimo”, bilo da je u pitanju Šoškić kao sportista, ili kao  revolucionar, gerilac, levičar, motorista, ili neko ko odustaje od umetnosti, i neko ko se umetnosti iznova vraća.

“U svakom od tih različitih lica jednog istog čoveka susreće se poznata avangardistička jednačina, ideal da na kraju sam umetnik postane vlastita umetnost”, rekao je Milenković, ističući da je Šoškić “poslednji veliki jugoslovenski avangardista” i “umetnik kod koga se to da je umetnost jednako život može matematički izraziti”.

I Zoran Erić je istakao buntovnički duh Šoškića, koji provejava još od ’68. godine, ističući da mu je posebno drago što je baš njegova izložba prva u MSUB-u posle otvaranja tog muzeja nakon desetogodišnje pauze izložbom “Sekvence” u oktobru 2017.

“U jednom intervjuu dosta davno Šoškić je rekao da su muzeji mrtva mesta. Dodao bih da muzeji globalno postaju sve više mesta spektakla, postaju pejzaži moći…  Zato mi je lično bitno što je prva retrospektiva u MSUB-u nakon ‘Sekvenci” i otvaranja posle desetogodišnje rekonstrukcije upravo retrospektiva Ilije Šoškića u saradnji sa MSUV-om, jer to je taj beskompromisni stav, večiti buntovnički duh, duh ‘68 koji se nastavlja i provejava kroz čitav Ilijin opus…”, rekao je Erić i dodao da upravo prisustvo Šoškića sa ćuskijom još iz 80-ih čini “muzeje živim mestima”, oživljavajući i radikalne ideje koje su potekle iz jednog istorijskog vremena i ponovo ih materijalizujući. “To nas navodi da preispitujemo šta je danas uloga muzeja”, dodao je Erić, koji je sa Milenkovićem i koautor reprezentativnog kataloga izložbe “Akcione forme”.

I v.d. direktor MSUB-a Slobodan Nakarada izuzetno je srećan što je upravo Šoškić prvi umetnik kome je priređena retrospektivna izložba u rekonstruisanom muzeju na Ušću, između ostalog i zato što je bio prvi umetnik koji je u MSUB-u izveo performans 1986. godine.

Nakarada je posebno zahvalio Šoškiću na ukazanom poverenju, s obzirom na njegov dobro poznat stav prema muzejima.

I direktor MSUV-a Radovan Jokić istakao je da Šoškića obeležava 50-godišnja neprestana borba i da bi naziv izložbe mogao da glasi i “kako preživeti slobodu”.

Navodeći značaj zida u Šoškićevom stvaralaštvu, te njegovo nemirenje sa statičnošću i sa velikim sistemima, Jokić je pozvao publiku i da napravi paralelu između vremena Šoškićeve radikalne umetničke prakse i današnjice koju, kako je rekao, obeležavaju mir, zatišje i uspavanost. Muzeji zato, kako je naglasio, moraju da održe taj buntovni duh.

“Mi smo prostor u kojem to ne sme da zaspi. Umetnost i sve što projektujemo i prezentujemo je upravo jedno stanje budnosti i nadam se da ćemo uspeti - i MSUB i MSUV, da vam konstantno pružamo neposredan, direktan doživljaj toga. Od toga žavisi i naš opstanak”, rekao je Jokić.

MSUV, otvaranje izložbe “Akcione forme”, 12.10.2018.

Retrospektiva Šoškića je, inače, prva zajednička izložba MSUB-a i MSUV-a, zasnovana na Protokolu o saradnji, a podrazumevala je i razmenu radova iz zbirki, pa je tako u MSUV-u predstavljen Šoškićev ikonični rad “Maksimalna energija – minimalno vreme” iz zbirke MSUB-a, a u MSUB-u je “Zigota” iz zbirke novosadskog muzeja, rad kojim je Šoškić učestvovao na izložbi u crnogorskom paviljonu na 54. Bijenalu u Veneciji 2011. godine (uz Marinu Abramović i Nataliju Vujošević).

MSUB, otvaranje izložbe “Akcione forme”, 13.10.2018.

Rođen u Dečanima 1935. godine, Šoškić je Umetničku školu završio u Herceg Novom, a studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademiji u Bolonji (Accademia di belle arti), gde je živeo od 1969. do 1972. godine i prelaska u Rim.

Svetsku afirmaciju stekao je saradnjom sa legendarnom rimskom galerijom Atiko, gde je izlagao sa Janisom Kunelisom, Luiđijem Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom… O njemu su pisali poznati kritičari poput Emilija Vile, Akila Bonita Olive, Marija Diakona… Na mogućnost da se proslavi, Šoškić je odgovorio povlačenjem i hermetizmom, proglašavajući uzdržavanje od umetnosti svojom jedinom umetničkom delatnošću.

“Plašim se vulgarizacije svojih stanovišta, ubeđen sam tada da svakoj umetničkoj karijeri preti opasnost od korupcije. Na mogućnost vulgarizacije odgovaram hermetizmom”, izjavio je svojevremeno Šoškić, koji je izlagao na najznačajnijim međunarodnim i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti…). Kao predavač je gostovao na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Diseldorf, Rim…).

Motociklizam - akcioni performans, život kao umetnost 70-ih i 80-ih - Akcione forme, MSUV

Ikarus (Vrabac na ramenu), 1973. Akcija za fotografiju, Komakio - Akcione forme, MSUV

Zid, 2015. Kontinuirani projekat - Akcione forme, MSUV

Maksimalna energija – minimalno vrijeme, performans, 1975. - Akcione forme, MSUV

PPP devet sati kasnije, akcija, kolor fotografija, 1975. Močvara u području Idroskala - Akcione forme, MSUV

Akcione forme, MSUB, otvaranje

*Foto: Vesna Milosavljević (SEEcult.org)

(SEEcult.org)