Rođena bez razloga
Umetnica Milica Rakić iz Beograda, koja se bavi obnavljanjem sećanja i preispitivanjem recentne prošlosti, predstavlja se 1. novembra u Galeriji SULUJ izložbom “Rođena bez razloga", a istoimenim video radom učestvuje i na 24. Festivalu Les Instants Vidéo u Marseju od 3. do 13. novembra. Izložbom “Rođena bez razloga” - “internim monologom u ličnom susretu sa heroinama”, Milica Rakić predstavlja radove kojima se bavi obnavljanjem sećanja boreći se protiv selektivnog sećanja.
Umetnica Milica Rakić iz Beograda, koja se bavi obnavljanjem sećanja i preispitivanjem recentne prošlosti, predstavlja se 1. novembra u Galeriji SULUJ izložbom “Rođena bez razloga", a istoimenim video radom učestvuje i na 24. Festivalu Les Instants Vidéo u Marseju od 3. do 13. novembra.
Izložbom “Rođena bez razloga” - “internim monologom u ličnom susretu sa heroinama”, Milica Rakić predstavlja radove kojima se bavi obnavljanjem sećanja boreći se protiv selektivnog sećanja.
Da li potiskivanjem, brisanjem, nekritičkim postupcima prema decenijama druge polovine 20. veka možemo očekivati da nam, već sutra, “istorija” ponovo eksplodira u lice? Na to, prema rečima istoričarke umetnosti Ane Panić, upozorava svojim radovima Milica Rakić, uvlačeći nas u kritički dijalog provokativnim porukama - preuzetim i prilagođenim citatima iz različitih izvora - pisanim savremenim jezikom.
Ispitujući kako u ličnom, tako i u kolektivnom pamćenju svesno (ili nesvesno) biramo šta ćemo pamtiti, a šta zaboraviti, Milica Rakić se poigrava rečima, preplitanjem privatnog sa javnim i političkim i prevođenjem prošlosti u sadašnjost na specifičan način, uz obaveznu dozu humora, kritički promišljajući trenutnu sliku društva.
Radovi se sastoje iz statičnih ili pokretnih fotografija pronađenih na internetu i filozofskih, vanvremenskih, često ironičnih i uvek višeznačnih misli koje postavlja u korelaciju sa istorijom i sećanjem, pre svega kolektivnim. Spajajući naizgled nespojivo, Milica Rakić stvara veze fotografija i poruka koje uz njih ispisuje i one poprimaju novo značenje, jer pamćenje je ono kojem je neophodan narativ da bi se obnavljalo.
Tako fotografiju Jelene Ćetković (1916-1942), koja je proglašena za narodnog heroja 1952. godine, prati poruka: “Meni je lako ja sam zvezda”, a fotografiju Olge Ban (1926-1943, narodni heroj od 1973. godine) poruka “Hronično sam obolela od zloupotrebe”. Fotografija Nade Dimić (1923-1942, narodni heroj od 1951) je s porukom “Kosmonauti su jebeno lepi”, a Lize Jančar (1919-1943, narodni heroj od 1953) “Sanjam da imam kurac umesto leve sise”.
Prema navodima Ane Panić, kustoskinje Muzeja istorije Jugoslavije,
socijalističko društvo je osiguravalo jednakost kao jedan od centralnih principa, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija. Promovisana je nova žena koja bi trebalo da odbaci sve “staro” i preobrazi se u samostalnu i samosvesnu osobu.
“Žensko telo i način njegovog predstavljanja uvek su potvrda poretka, pa nije slučajno što u prvim posleratnim godinama socijalistička država promoviše ženu novog tipa, u ratu partizanku, a u miru aktivistkinju, snažnu i mišićavu udarnicu bez odlika ženstvenosti koja je osuđivana kao malograđanska i buržoaska. Uplivom masovne kulture i potrošačkog društva, tokom 50-ih i 60-ih godina, udarnice i heroine rata i rada gotovo neopaženo silaze sa javne scene, ostavljajući mesta za novu idealizovanu sliku stvarnosti i porodične sreće sa novim i sve dostupnijim kozmetičkim proizvodima i kućnim aparatima koji ženu učvršćuju u njenim tradicionalnim rodnim ulogama. Ikonična slika partizanke, ratnice u uniformi, plašila je i same kreatore emancipatorskih ideja, njihove dojučerašnje saborce. Jer kao što kaže Svetlana Slapšak ‘žena sa oružjem sama bira...’”, navela je povodom izložbe Ana Panić.
Prema njenim rečima, među novim herojima današnjeg društva nema heroina, iako se u novogovoru po važećem pravopisu na zanimanja i titule u ženskom rodu uredno dodaju sufiksi -kinja/-ica/-ka kako bi se uklopili u projektovanu sliku proevropskog društva. Gotovo amblematske fotografije narodnih heroina nisu poznate novim generacijama “fitnes” ideologije, jer žena ponovo postaje samo lep prizor za muške oči, roba koju treba što bolje prodati (udati).
“Retradicionalizacijom društva posle ratova 90-ih i povratkom na duboko patrijarhalni model, danas više od šest decenija od dobijanja prava glasa, ponovo se borimo za društvo jednakih mogućnosti pod okriljem evropskih vrednosti i standarda. Nisu li to univerzalne vrednosti koje su naše pretkinje već postigle i zašto se stidimo sopstvene antifašističke tradicije odbacujući je kao neželjeno nasleđe?”, navela je Ana Panić u tekstu povodom izložbe “Rođena bez razloga”.
Izložba u Galeriji SULUJ biće otvorena do 19. novembra.
(SEEcult.org)
