Roza Barba u KCB-u
Italijanska umetnica Roza Barba, dobitnica nagradne izložbe Kulturnog centra Beograda na 51. Oktobarskom salonu 2010. godine, predstavlja se 19. oktobra u Likovnoj galeriji KCB-a instalacijom “Free Post Mersy Tunnel”, skulpturalno-zvučnim radom koji simbolizuje gradski život, ali i život ljudskog organizma.
“Free Post Mersy Tunnel” sačinjen je od isprepletanih metalnih cevi, industrijskih tuba koje nose zvuk liverpulske ulice.
Pre dve godine, uporedo sa učešćem Roze Barba na 51. OS, bio je izložen na liverpulskom Bijenalu.
Mehanizam koji simbolički predstavlja izložena instalacija umetnica direktno, bez posredovanja ičega što bi njenom postupku dalo suptilnost i deliktanost, poredi sa unutrašnjim organima čoveka.
Na nivou skulpturalnosti, metalne cevi svojom naglašenom izuzetnošću iz visokotehnološkog doba dobijaju na univezalnosti u vremenu, i ta nad-vremenost poistovećuje ih sa večnim principima života, čija je osnova probavni trakt - ljudskog organizma ili grada, svejedno.
U tekstu kataloga, kustos liverpulskog Bijenala Lorenco Fuzi kaže: “Peristaltika bučne šupljine gradskog stomaka deluje kao metafora za njegovu ogransku, gotovo ljudsku funkcionalnost”.
Na drugom značenjskom nivou, onom koji u prvi plan ističe funkcionalnost instalacije kao mehanizma, taj rad Roze Barba fokusira se na buku. Bilo da ponire u mrak tunela ispod luverpulske reke, ili iz galerijskog prostora puzi na kamen Knez MIhailove ulice, sistem metalnih cevi ulazi u srce grada i svedoči - prenoseći nam buku - da je grad živ. Da smo mi živi...
Roza Barba, rođena 1972. godine u Agridžentu, studirala je na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu. Dve godine je bila na studijskom boravku na Kraljevskoj akademiji vizuelnih umetnosti u Amsterdamu.
Roza Barba bavi se filmskim situacijama - kako fizičkim karakteristikama celuloidne trake, svetlosti, projektora, zvuka, tako i strukturama narativa ili njegovim često neverovatnim ljudima, mestima ili pričama. Filmu pristupa skulptorski - često ga razlaže na elemente da bi tako stvorila nove mobilne objekte ili pak usmerava kameru na objekte i krajolike posebno vodeći računa o formi.
Filmovi Roze Barba grade utopije, moguće svetove, koji se razvijaju iz žudnje da se nešto učini, žudnje koju proizvode praznine i premeštanja u našoj svakodnevnoj stvarnosti.
Na 51. OS Roza Barba je predstavila je instalacije “Dugačak put” (2009) i “Daj mi da vidim” (2009).
“Dugačak put” proučava ogromno privremeno trkalište u Juti, koje je bilo u upotrebi samo nekoliko nedelja pre nego što je zauvek napušteno. Film je snimljen na 35mm iz ptičje perspektive, a raskol prošlosti i budućnosti prikazan je uz dvostruku zvučnu pozadinu koju čine muzika Jana St. Vernera i tekst koji govori Robert Krili.
Film “Daj mi da vidim”, na 16mm, zasnovan je na zvuku, a prikazuje jedan morski pejzaž, obalu nekog neodređenog mesta uveče, gde samo poslednji crveni treperavi sunčevi zraci i svetlost iz kuća na zemlji osvetljavaju predeo. Čuje se mumlanje pospanog naratora, koji pripoveda priču o čoveku koji gubi vid. Prizori noćnog leta iznad arhipelaga postaju metafora za njegovu potragu za uspomenama i iščezavanje njegovog nekada postojanog sveta.
Izložba Roze Barba “Free Post Mersy Tunnel” biće otvorena u Likovnoj galeriji KCB-a do 9. novembra.
KCB je od 19. oktobra u novoosnovanom prostoru Podroom najavio prvu izložbu novoosnovane Kolekcije Oktobarskog salona, koja je inicirana 2011. godine, kada je čuveni umetnik Jan Fabre poklonio svoj rad “Sam svoj pokret” KCB-u.
(SEEcult.org)
