Rumunska filmska ironija o prošlosti i sadašnjosti
Nedelja rumunskog filma u Beogradu svečano je otvorena 5. juna filmom “Magnetna rezonanca” (R.M.N.) nagrađivanog reditelja Kristijana Munđijua, a publika je imala priliku da podeli utiske sa glavnim glumcem Marinom Grigoreom, koji je za tu priču o multietničkoj zajednici rastrzanoj netolerancijom rekao da je realna i aktuelna, te da bi mogla da se odnosi na bilo koji deo sveta.
Ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju, otvarajući novopokrenutu filmsku reviju u Dvorani Kulturnog centra Beograda (KCB), rekla je da je to “prvi značajni događaj kojim se Rumunija predstavlja u Beogradu nakon mnogo, mnogo godina”, te da je veoma zadovoljna što je reč upravo o filmskoj umetnosti.
“Imamo običaj da govorimo o novim rediteljima, glumcima, scenaristima, itd, a oni su 'novi' prosto zato što do pre 34 godine nismo imali prilike da se izrazimo na ovaj način. Ono što je naišlo na posebno dobru recepciju jeste izraz duboke traume, koja je ostala od vremena komunizma, što će moći da se vidi i kroz neke od filmova koji će biti prikazani ovde”, rekla je ambasadorka i izrazila nadu da će publika do 9. juna moći da oseti “ironiju rumunskog naroda kada se bavi svojom prošlošću, ali i svojom sadašnošću”.
Program obuhvata još pet dugometražnih i dokumentarnih filmova najnovije produkcije koji su već ovenčani najprestižnijim evropskim filmskim nagradama: “Dobri ljudi” Paula Negoeskua, “Ti si za mene Čaušesku” Sebastijana Mihaileskua, “Bez dodira” Adine Pintilije i “Potemkinisti” i “Velika slova” Radua Žudea.
Reč je o filmovima koji se bave temama rumunskog društva, bliskim i ovdašnjoj publici, poput lične i institucionalne korupcije, suočavanja sa komunističkom prošlošću, kultom vođe, ali i ličnih preispitivanja intime kroz prizmu mračne komedije, dramskih zapleta, doku-fikcije i čisto dokumentarnih propitivanja prošlosti.
Glumac Marin Grigore film (R.M.N.), premijerno prikazan u Kanu 2022. godine, a u Srbiji nedugo potom na 29. Festivalu evropskog filma na Paliću, i dalje vidi svaki put drugačije. “Vidim nove detalje. Tokom nastanka scenarija bilo je različitih varijanti. Munđiju je pun lepih iznenađenja i mudrih stvari koje tek posle otkrivamo”, rekao je Grigore povodom "Magnetne rezonance", koja će biti reprizirana 9. juna, kao i “Dobri ljudi”.
Na pitanje publike o zbunjujućem kraju, Grigore je rekao da je “stvar u tome da ni likovi ne znaju šta se sve tačno zbiva”.“Mi glumci smo pitali Munđijua, ali on nije hteo da nacrta objašnjenje. Bilo je teško za sve glumce, ali reditelj je tražio od nas hrabrost da igramo likove koji ne znaju šta se desilo. Inače, to su nas pitali i na drugim gostovanjima ‘Magnetne rezonance’, ali izgleda da o odgovorima moramo sami da razmišljamo. Munđiju je jednom rekao da odgovor može da se traži negde između ljudske empatije i animalne strane koja postoji u svakom od nas”, kazao je Grigore.
Upitan o poenti “Magnetne rezonance”, koja je na Paliću osvojila glavnu nagradu Zlatni toranj, Grigore je rekao da “umetnost često stavlja ogledalo pred nas. Od nas zavisi šta ćemo i kako videti. Priča ovog filma je realna. U Transilvaniji zaista živi mnogo etničkih manjina, a svaka ima svoje stavove i sve to u uslovima novog poretka u Evropi. Nama je ta atmosfera prepoznatljiva”, naveo je on.
Povodom nasilnosti koju ispoljava njegov lik, kazao je da je to doživeo kao posledicu njegove samoće i izolovanosti u Nemačkoj, gde je otišao da radi.
“Vraća se u zavičaj, ali zatiče prekid odnosa, ne samo u sebi, već i u svojoj porodici. Želi da se uklopi, ali ne može jer je već iskorenjen”, dodao je.
Na pitanje o problemu strane radne snage (lokalno stanovništvo ide na rad u Zapadnu Evropu, a u njihovo mesto stižu radnici iz Šri Lanke, koje meštani ne žele i hoće da ih proteraju), Grigore je zaključio da je teško reći ko je u pravu, a ko u krivu ako gledate iz ugla pojedinačnog ljudskog bića.
“Ovaj film je samo primer aktuelne situacije. Mogao bi da se dešava i na mnogo drugih mesta u svetu”, konstatovao je Grigore.
Objašnjavajući značenje pojedinih čudnih scena (dečak u šumi vidi obešenog čoveka, od tada prestaje da govori, ali se ne razjašnjava šta se desilo), kao i simboliku ovaca i medveda, koji su bitan deo priče, Grigore je rekao da je Munđiju “hteo saspens i ezoteriju”.
“U Rumuniji imamo vidovnjake, ljudi veruju da stvari postoje i na nekom drugom nivou osim onoga što vidimo u stvarnosti”, dodao je.
Prema njegovim rečima, kod Munđijua nema mesta za improvizaciju.
“On je takav. Sve je bilo detaljno razrađeno, i ono što se dešava u drugom, čak i u trećem planu”, kazao je Grigore, posebno objašnjavajući i kako je snimljena duga scena rasprave na sastanku mesne zajednice u jednom kadru: “Inicijalno je bilo 26 stranica teksta za samo tu jednu scenu. Učestvovao je jako veliki broj glumaca i naturščika, statista. Kristijan je uspeo da to snimi za dva dana, iz 23 tejka (klape). Imali smo čak 30 mikrofona u prostoriji, a on nas je sve vodio bukvalno kao dirigent. Inače, scena tuče je skoro realna”, dodao je Grigore.
Svi filmovi imaju titlove na srpskom i engleskom jeziku.
Nedelja rumunskog filma realizuje se u saradnji ambasade Rumunije u Srbiji u partnerstvu sa Rumunskim institutom za kulturu i KCB-om.
*Foto: Anđelka Tomašević
(SEEcult.org)
