Uručenjem nagrade za doprinos očuvanju kulture sećanja Milomiru Kovačeviću Strašnom, čiji je fotografski rad obeležio period rata i opsade Sarajeva, te emotivnim muzičkim performansom hora od oko 900 dece koja su otpevala “Samo da rata ne bude”, u sarajevskoj Vijećnici 8. aprila svečano je otvoren 24. Modul memorije, kulturološki program Internacionalnog teatarskog festivala MESS koji je posvećen kulturi sećanja.
Kovačevićeva prva posleratna izložba, kako je podsetio umetnički direktor Modula memorije i direktor MESS-a Nihad Kreševljaković, koji je i uručio nagradu, održana je 2005. godine takođe u okviru Modula memorije u tada još uvek razrušenoj Vijećnici. Nakon svih minulih godina, Kovačevićev rad, kako je dodao, podjednako je vredan i nemerljiv.
„Izložba koju smo tada, 2005. godine, organizovali pod imenom ‘Sećaš li se Sarajeva?’, organovana je povodom obeležavanja deset godina mira u našem gradu. Od lepih sećanja, pamtim to da je na tu Milomirovu izložbu došlo mnogo ljudi da na taj način izraze poštovanje prema njemu i njegovom radu. Mnogi od njih nažalost nisu više sa nama. Njegov čuveni džemper bio je postavljen na jedan od zidova, a on nam je poslao pismo koje smo tada pročitali, a u kome se on zahvalio nama jer smo mu kako je napisao: ‘Omogućili da, po ko zna koji put, oda počast i izrazi svoju požrtvovanost mestu u kojem je odrastao i proveo najlepše godine svog života’”, rekao je Kreševljaković, ističući da je Kovačević, “na najlepši mogući način objedinio u svom radu i svom postajanju najviše estetske standarde i najviše etičke vrednosti”.
“Ogromna mi je čast nagradu dodeliti čoveku koji je, uprkos udaljenosti od hiljada kilometara, uvek tu”, dodao je Kreševljaković.
Milomir Kovačević Strašni je zahvalio na nagradi koju je, kako je istakao, “dobio od stvarno dragih ljudi”, dodajući da će, iako živi daleko od Sarajeva, uvek biti deo tog grada.
Program svečanog otvaranja 24. Modula memorije, koji je fokusiran na umetnost nastalu u periodu opsade grada Sarajeva, obuhvatao je i čitanje pesme poljskog pesnika Zbignjeva Herberta „Izveštaj iz opsednutog grada“, koju je govorio prvak i direktor Narodnog pozorišta Izudin Bajrović. Nakon toga je prikazan kratki film o Milomiru Kovačeviću Strašnom, snimljen specijalno za tu priliku, u kojem su o njegovom delu govorili: Ferida Duraković, Andrea Lešić, Senad Pećanin i Almin Zrno.
Budući da se Modul memorije ne bavi samo prošlošću, već i budućnošću, deo programa bio je muzički performans profesora Mehmeda Bajraktarevića, realizovan u saradnji sa stručnim aktivom nastavnika muzičke kulture i horovima osnovnih škola Kantona Sarajevu, koji broje gotovo 900 dece, te gostima iz Pljevalja u Crnoj Gori. Poruka dece koja su nastupila u Vijećnici, kao i umetnička i ljudska misija Kovačevića, staje u stih “Samo da rata ne bude”, koji je ispraćen gromoglasnim aplauzom u emotivnoj atmosferi.
Modul memorije podsetiće do 9. maja kroz različite forme - izložbe, teatarske predstave i filmove, na period koji je, uprkos teškim vremenima, po mnogima bio zlatno doba sarajevske umetnosti.
Program 24. Modula memorije obuhvata gotovo 20 događaja, a počeo je 6. aprila promocijom monografije Hajrudina Krvavca, u izdanju Udruženja reditelja i rediteljki BiH, te projekcijom njegovog legendarnog filma “Valter brani Sarajevo” u bioskopu Meeting Point.
Modul memorije bavi se već 24 godine očuvanjem kulture sećanja, poručujući da se stvari iz prošlosti ne smeju zaboraviti, ali da se iz njih mora učiti, jer se jedino na taj način neće ponoviti.
Ulaz na sve programe Modula memorije, osim na repertoarske predstave, besplatan je.
Program 24. Modula memorije sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Velija Hasanbegović
(SEEcult.org)