Filmski centar Srbije (FCS) i Festival evropskog filma Palić organizovali su dvodnevni događaj posvećen potprogramu MEDIA evropskog programa Kreativna evropa koji nudi 14 konkursa za audiovizuelni sektor, a među uspešnim projektima iz Srbije je i sam Palićki festival.
Dvodnevni “MEDIA dan” počeo je 18. jula u Kongresnoj sali Velike terase na Paliću prezentacijom rukovoditeljke MEDIA deska Srbije Nevene Negojević koja je podsetila da je Srbija od 2014. godine član programa Kreativna Evropa (potprograma za kulturu), a da je od decembra 2015. i član potprograma MEDIA, što znači da poslenici iz audiovizuelnog sektora mogu da konkurišu sa svojim projektima ravnopravno sa kolegama iz Evrope.
Nevena Negojević je podsetila da potprogram MEDIA postoji pod različitim imenima već 25 godina, tokom kojih je sufinansirao različite projekte sa čak 2,4 milijarde evra. U novije vreme, kako je dodala, jedino za tu oblast budžet konstantno raste, a za aktuelni period Kreativne Evrope, od 2014. do 2020. godine, iznosi 820 miliona evra.
Audiovizuelni sektor je strateški bitan, dodala je ona, jer je prepoznato da je audiovizuelni sektor deo kulture koji najviše “uplivava” u kreativne industrije i tako može ne samo da troši sredstva, nego i da zarađuje, što je u skladu sa idejom Kreativne Evrope da stvori mehanizme kroz koje će kultura postati samoodrživa.
Potprogram MEDIA fokusiran je na razvoj audiovizuelnog sektora i obuhvata 14 različitih konkursa, koji se mogu podeliti u četiri grupe, uslovno rečeno, jer ima i preplitanja. Grupe se odnose na razvoj i produkciju audiovizuelnih dela (pojedinačni i grupni projekti, TV program, video igre), zatim na podršku distribuciji (automatska i selektivna, onlajn, prodajni zastupnici), podršku razvoju publike, kao i na edukaciju, umrežavanje i usavršavanje.
Obaveza Srbije bila je da oformi MEDIA desk kao implementaciono telo tog potprograma, što je i učinjeno u martu ove godine u okviru FCS-a.
“Mi smo servis za one koji žele da apliciraju na neki od pomenutih 14 konkursa, da ih informišemo i podržimo”, istakla je Nevena Negojević, dodajući da se godišnje odabere 420 projekata za razvoj filmova, 30 za razvoj video igara, 55 za razvoj i produkciju serija i TV filmova...
Napomenula je da nisu svi konkursi po meri kapaciteta audiovizuelnog sektora u Srbiji, jer su pravljeni za 38 zemalja članica tog potprograma koje su različitih nivoa produkcije.
MEDIA desk Srbija spreman da o detaljima informiše sve zainteresovane producente, distributere, predstavnicike festivala, javnih ustanova kulture...
U okviru “MEDIA dana”, 19. jula biće predstavljeni primeri dobre prakse, a o iskustvu Palićkog festivala, koji je od potprograma MEDIA dobio 41.000 evra, govoriće selektor Petar Mitrić, dok će se na pristup marketima osvrnuti predstavnica festivala Beldoks Mara Prohaska Marković. U programu učestvuje i gošća iz Litvanije Greta Akcijonaite, čija je tema bioskop “Kino Pasaka”.
Jubilarnih 25 godina podrške EU audiovizuelnom sektoru svečano je obeleženo u maju na 69. Filmskom festivalu u Kanu, u čijem se glavnom takmičarskom programu nalazilo deset filmova pomognutih kroz potprogram MEDIA Kreativne Evrope.
Prema podacima koje je EU objavila povodom jubileja, a odnosi se na pomoć razvoju kinematografija 30 zemalja, najbolje je prošla Francuska, u čiji je audiovizuelni sektor uloženo od 2007. do 2015. godine čak 205,4 miliona evra. U istom periodu Nemačka je dobila 155,5 miliona evra, a Velika Britanija 55,3 miliona evra. Nagrađivana rumunska kinematografija dobila je znatno manje u periodu od 2007. do 2015. godine - 5,7 miliona evra, a Bugarska je povukla čak nešto više - 5,8 miliona evra.
Od zemalja u regionu bivše Jugoslavije, najduže učešće u programu EU za podršku audiovizuelnoj industriji ima Slovenija, koja je od 2007. godine povukla 3,8 miliona evra. Hrvatska je bila uspešnija, pa je od 2008. godine, od kada učesuje u evropskom programu podrške audiovizuelnoj industriji, povukla 4,9 miliona evra bespovratnih sredstava, od čega samo u poslednje dve godine 1,4 milion (688.303 evra u 2014. i 797.430 u 2015. godini), dok je na prvim konkursima za 2016. godinu povukla oko 115.000 evra.
(SEEcult.org)