Sećanje na jednu mladost - Miloša Miloševića

Izložba posvećena srpskom glumcu Milošu Miloševiću (1941-1966), otvorena je 16. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u slavu tog svojevremeno popularnog beogradskog momka koji je, preko Pariza i dubliranja Alena Delona, stigao do Holivuda, gde je snimio dve značajne epizodne uloge, ali je prerano napustio životnu scenu.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić izrazio je zadovoljstvo što ta kuća “počinje da priča neke neispričane priče kada je reč o filmskoj umetnosti naših ljudi u svetu, a koje su iz raznih razloga zapostavljene”.

“Kinoteka će ispraviti te greške. Jedna od tih priča je i ova o Milošu Miloševiću. Kao i mnogi Beograđani moje generacije, rastao sam uz čuveni roman Dušana Savkovića i razmišljao da li je to stvarnost ili njen opozit, pokušavao da saznam nešto više o svemu tome što je vremenom postalo jedna od najznačajnijih legendi ovog grada”, rekao je Pantelić na otvaranju izložbe “Sećanje na jednu mladost”.

Pantelić je iz poznanstva s Miloševićevim prijateljem iz mladosti Radoslavom Laletom Vujadinovićem (autorom knjiga “Krstaši Čuburci” i “Valter pre Valtera”) saznao da on održava kontakt sa Miloševom sestrom Zoricom Milošević, koja živi u Rimu i koja je ustupila Kinoteci fotografije, pisma, novinske isečke prikazane na panoima Muzeja u Kosovskoj.

“Tako u Beograd vraćamo uspomenu na našeg sugrađanina koji je želeo od života mnogo, mnogo je i dobio, ali nažalost sudbina je htela drugačije. Da nije tako, danas bi on bio u poznim godinama i sigurno jedan od onih glumaca na koje bi se oslanjala naša kinematografija”, istakao je Pantelić i zahvalio Zorici Milošević na sačuvanom i ustupljenom materijalu.

“To će biti osnova za nastavak traganja i prikupljanja materijala o Milošu i ljudima koje vezujemo za ono vreme u kome je odlučio da se otisne u svet. Naša želja je da sačuvamo taj delić istorije ovog grada, koji će biti inspiracija i za filmove”, rekao je Pantelić i pomenuo da i neki afirmisani domaći i neki francuski reditelji razmišljaju o filmu o tom periodu.

“Ta priča nije ispričana. Naša izložba je početak ponovnog pričanja, možda na drugačiji način, te priče koju bi ovaj grad, sudeći po medijskom interesovanju za izložbu, voleo da čuje do kraja”, naveo je Pantelić.

Zorica Milošević iz zdravstvenih razloga nije mogla da doputuje u Beograd, a u pismu povodom izložbe je zahvalila “svima koji su se potrudili da njen brat, mladi srpski glumac koji je radio van zemlje, bude priznat i u svojoj otadžbini”.

Autor izložbe je Aleksandar Saša Erdeljanović, u saradnji sa Miljom Stijović, Irinom Kondić Jančić i Marijanom Cukućan.

Erdeljanović je napomenuo da je “Miloševićev život bio vrlo zanimljiv, kratak ali pun događaja, pun avantura i poznanstava sa slavnim ljudima”.

“To je dečko koji je ponikao u jednoj značajnoj srpskoj porodici u Knjaževcu. Put ga je vodio do Beograda, pa preko poznanstva sa slavnim francuskim glumcem Alenom Delonom do Pariza, gde je radio kao njegov dubler na filmu, a zatim se otisnuo u Holivud da pokuša da postane prvi Srbin iz Srbije - filmska zvezda. Bio je na putu da to postigne”, naveo je Erdeljanović.

Milošević je debitovao u filmu Normana Džuisona “Rusi dolaze” (1965), pod umetničkim imenom Miloš Miloš i to je bila vrlo značajna epizodna uloga. Zatim je u filmu “Inkubus” (1966) Leslija Stivensa imao još značajniju ulogu. Bio je i u prilici da igra u velikom spektaklu “Pad rimskog carstva” Entonija Mena, već je napravio probne snimke.

“Nažalost, prerana smrt ga je omela i nije uspeo da do kraja ispuni svoj američki san”, rekao je Erdeljanović i dodao da je mladi glumac u Holivudu uleteo u ljubavnu priču koja se neslavno završila, izbila je velika afera, a slučaj njegove smrti nikada do kraja nije otkriven. Zvanična verzija je bila da je ubio suprugu Mikija Runija, svoju tadašnju devojku Barbaru, a zatim i sebe, ali rezultati obdukcije ovde pokazali su nešto drugo.

“Usledile su razne priče, gotovo mitovi preko žute štampe, raznih pitko napisanih knjiga, filmova. Naša ideja je bila da na dostojanstven način propratimo njegov život”, naveo je Erdeljanović i zahvalio Zorici Milošević i Laletu Vujadinoviću na ustupljenom materijalu i pomoći u realizaciji izložbe.

Vujadinović je podsetio na neke anegdota o Miloševiću koji je još kao dečko bio veliki vragolan.

“Ponosan sam na ovu izložbu, jer je Miloš moj prijatelj iz mladosti. Kada je odlazio iz Beograda za Pariz svima nam je govorio kako će postati filmska zvezda. Nismo mu baš verovali, ali on je vrlo brzo uspeo da mu se otvore vrata najvećeg filmskog studija u svetu”, istakao je Vujadinović.

Uz otvaranje izložbe, u Muzeju Kinoteke prikazani su filmovi “Rusi dolaze” i “Inkubus”, a postavku je moguće obići do kraja novembra.

(SEEcult.org)