Grupa nevladinih organizacija obeležava 11. jula u Beogradu dan sećanja na žrtve u Srebrenici paljenjem sveća kod zgrade Predsedništva Srbije i pozorišnim performansom Zlatka Pakovića “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo” u Kolarčevoj zadužbini.
Sećanje na zločin u Srebrenici, koji je Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu okvalifikovao 2007. godine kao čin genocida, organizuju Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, kao i drugih aktivistkinja i aktivista civilnog društva.
Nakon ulične akcije Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici”, održane 10. jula na Brankovom mostu, Inicijativa za ljudska prava poziva sve 11. jula u 19 sati na skup paljenja sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” u parku između zgrade Predsedništva i Skupštine grada.
Foto: Žene u crnom (Fb)
U produkciji HOPS-a, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine u 20 sati biće izveden pozorišni performans “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”, na koji je ulaz besplatan, a predstavlja uvod u predstavu koja će biti izvedena u julu 2020. godine u Beogradu.
U izvođenju performansa, čiji je autor i reditelj Zlatko Paković, učestvovaće glumci Dušanka Stojanović Glid, Boris Milivojević, Sanja Marković i Vahid Džanković.
Pripremu i izvođenje pozorišnog performansa podržali su Ambasada Švajcarske u Beogradu i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.
Dan sećanja na genocid u Srebrenici obeležava se širom Evrope u znak pijeteta prema oko 8.000 Bošnjaka ubijenih u julu 1995.
Tim povodom, nevladine organizacije podsećaju da je država Srbija prva i do sada jedina zemlja na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu, ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici.
Podsećajući da se u celom svetu, a posebno u državama i institucijama Evropske unije i Saveta Evrope, 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, te da najvažnije međuvladine evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, nevladine organizacije konstatuju i da na sve te zahteve i apele država Srbija “ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid”.
Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreža Žene u crnom, Dah Teatar, Škart kolektiv, Autonomni ženski centar, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Fond za humanitarno pravo, stoga zahtevaju da država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice; da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava; da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire; da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca; da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma; da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina i da se 11. jul proglasi u Srbiji Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Predstavnici nevladinih organizacija prisustvuju 11. jula i komemoraciji/dženazi srebreničkih žrtava u Potočarima, gde su do sada ukopani posmrtni ostaci 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih. Posle 24 godine, 11. jula biće ukopane još 33 identifikovane žrtve.
(SEEcult.org)