Seks – umetnost – komunizam
Predstava “Seks – umetnost – komunizam”, u režiji Bojana Đorđeva, koji je sa Tamarom Antonijević i Tanjom Šljivar i autor teksta zasnovanog na delima Margerit Diras, Oskara Daviča i Pjer Paola Pazolinija, bavi se revolucijama koje su obeležile 20. vek i njihovim nasleđem u 21. veku, a premijerno će biti izvedena 3. marta u Bitef teatru, na 32. rođendan tog pozorišta i više od godinu dana od početka tog projekta odlaganog zbog pandemije.
“Ovo je jedna vrsta, možda čak naivne i romantične, ode 20. veku. Bilo mi je bitno da preko ove tri figure koje prizivamo na scenu probam da preispitam današnji trenutak, da na neki način preko njih troje posvedočimo koliko živimo jedno u suštini kontrarevolucionarno vreme”, izjavio je Đorđev 26. februara na konferenciji za novinare u Bitef teatru.
Baveći se nasleđem XX veka iz perspektive revolucije umetničke avangarde, komunističke i seksualne revolucije, u predstavi se sučeljavaju “tri intelektualne gromade sa dvoje mladih ljudi, te jedni drugima pričaju svoje priče, svoje opsesije, pokušavaju da nađu zajednički jezik”, rekao je Đorđev, dodajući da je pitanje da li takve figure kao ovo troje javnih intelektualaca uopšte postoje u 21. veku i kolika je njihova težina.
Francusku književnicu Margaret Diras igra Vladislava Đorđević, jugoslovenskog pisca i pesnika Daviča – Slaven Došlo, a italijanskog reditelja Pazolinija – Miloš Timotijević, dok su mladi glumci Tamara Pjević i Đorđe Galić, kako je izjavio reditelj – „publika, svi mi, ljudi iz 21. veka, tipični glasovi današnje generacije”. Povremeno igraju i likove iz dela troje umetnika, čijim promišljanjem, kao i promišljanjem njihovih života i političkog angažmana, nastaje vizuelni, jezički i izvedbeni tekst predstave.
Specifično za predstavu je i to što sve vreme u drugom planu nastaje slika velikog formata, koju slikaju glumci na osnovu trenutne inspiracije, tako da se za vreme trajanja svake predstave proizvede jedan umetnički rad. Vizuelni umetnik Siniša Ilić, koji potpisuje scenski prostor, na početku je obučio glumce, a tokom proba već je nastalo nekoliko slika (akrilnim bojama na papiru za crtanje, u stilu, uslovno rečeno, Džeksona Poloka).
Tanja Šljivar je napomenula da je “tema predstave sadržana u naslovu koji je s jedne strane zabavan, a na drugoj strani je i veoma ozbiljan”.
“Što se tiče umetnosti i seksa, nismo kao društvo prestali da se bavimo time, prisutni su i u poznom kapitalizmu, mada su postali konzumeristički proizvod. Ali komunizam stoji kao ideja koja je od ove tri najmanje prisutna u javnom diskursu i u našoj zemlji i globalno”, izjavila je Tanja Šljivar.
Prema njenim rečima, Diras, Davičo i Pazolini, koje je Đorđev odabrao za ovaj projekat, jesu “paradigme 20. veka i onoga što je stvarno bilo u njemu progresivno, fantastično, a danas zaboravljeno”.
“Svako od njih je na svoj način proživeo sve tri stvari o kojima govorimo. A mi smo imali privilegiju da se pomno bavimo njihovim uzbudljivim tekstovima”, izjavila je Tanja Šljivar.
Miloš Timotijević opisao je rad na predstavi kao uzbudljiv, “pogotovo zato što je sve ovo vreme, koje preživljavamo ovih godinu dana, testiralo naše strpljenje, a u isto vreme nekako je i pomogalo da se ova vrsta teksta slegne, da ga obuhvatimo što je više moguće, ne samo da ga naučimo napamet, nego da postane naš”.
“Ove tri ličnosti nisu nimalo naivne za razumevanje i dosta su teške za scensku interpretaciju”, rekao je Timotijević, dodajući da su predstavu radili u tri navrata, zbog prekidanja usled pandemije.
Slaven Došlo ocenio je da je ovaj projekat “kao poligon za razvijanje glumačkih sposobnosti” i da njihov zadatk nije bio jednostavan, ali im je pružio veliko zadovoljstvo.
Priznajući da je malo znao o Daviču, jer je “nekako on skrajnut u novije vreme”, Došlo je istakao da se oduševio kada je spoznao “na koji način je taj čovek posmatrao svet i šta je radio”.
“Nismo se bavili toliko biografskom interpretacijom ovih likova koliko artikulacijom njihovih misli. To koliko su bili hrabri u načinu kako ispoljavaju svoje najličnije stavove pružilo mi je inspiraciju, pa i snagu, naročito sada, u vreme korone i kakofonije oprečnih i osrednjih mišljenja, ali i uopšte zbog neke zbunjenosti u kojoj je moja generacija odrasla, zbog relativizacije svega, pa i te Jugoslavije o kojoj, između ostalog govorimo. Ove ličnosti pokazuju da ukoliko čovek radi stvari autentično, iz sebe, ukoliko ima jasan stav, onda ništa nije teško da se podnese, pa čak ni neke negativne posledice tog stava”, rekao je Došlo.
U autorskom timu su i Maja Mirković (kostim), Luka Papić (muzika), Čarni Đerić (scenski pokret) i Dijana Marojević (scenski govor).
Direktor Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je ekipi predstave na predanom radu i strpljivosti da dočekaju premijeru više od godinu dana nakon prvih dogovora o ovom projektu.
“Razlog odlaganja su okolnosti pandemije, ali mi je s druge strane drago da smo imali vremena da autori i glumci detaljno prouče ono što su želeli da urade. Cilj Bitef teatra i jeste da umetnicima omogući prostor i vreme za istraživanje u nekom normalnom roku. To je nešto što će verovatno ostati i ubuduće kao način rada u ovom pozorištu”, rekao je Latinović.
Rad na predstavi započet je nedelju dana pre proglašenja pandemije u martu 2020. godine, a premijerna izvođenja su zakazana tačno godinu dana kasnije.
Da li nas je godina, u kojoj smo bili ne samo svedoci već i direktne žrtve urušavanja i nestajanja ruina zdravstvenog i socijalnog sistema, odvela dalje od tri glavne figure predstave, ili smo im, naprotiv nikad bliže? Između zaboravljenih revolucija XX veka i “normalnosti” koju smo napustili suočeni sa pandemijom, Diras, Davičo i Pazolini nam se vraćaju, ne samo kao utvare prošlosti ili proroci onoga što nam se već dogodilo, već kao nekolicina od brojnih glasova koji izranjaju iz kakofonije prostora društvenosti - teksta, filma i poezije, ali i ulice, haustora, čamaca za spašavanje ili društvenih mreža, naveli su autori predstave “Seks – umetnost – komunizam”, koja je koprodukcija Bitef teatra i Udruženog umetničkog rada u okviru projekta “Create to Connect - Create to Impact”, podržanog od programa Kreativna Evropa.
Prva repriza predstave je 5. marta.
*Foto: Aleksandar Danguzov
(SEEcult.org)