Dugometražni animirani film “Seljani” autorskog para DK i Hju Velčman, koprodukcija Poljske, Srbije i Litvanije, imaće srpsku premijeru na zatvaranju 29. Festivala autorskog filma (FAF), a tu ekranizaciju romana poljskog nobelovca Vladislava Rejmonta, na kojoj je radilo više od 20 slikara iz Srbije, publika će moći da vidi i u bioskopima početkom naredne godine.
Projekat “Seljani” radila je ista autorska ekipa kao i prvi film te vrste animacije “Loving Vincent” (2017), a predstavili su ga na konferenciji za novinare 1. decembra u MTS dvorani producent Šon Bobit, koproducent Ivan Pribićević, kao i likovni umetnici, supervizori srpskog dela slikarskog tima, Biserka Petrović i Vladimir Vinkić.
Srpski umetnici učestvovali i u realizaciji filma “Loving Vincent”, nominovanog za Oskara, podsetio je Ivan Pribićević, dodajući da je nova saradnja započeta po prijateljskoj liniji. “Dobro smo prošli kada smo konkurisali na flimskom fondu i onda krenuli u posao dug dve i po-tri godine”, rekao je Pribićević.
Prvo je snimljen igrani film s poljskim glumcima, a zatim su u postprodukciji, na kojoj je radio i VFX tim srpske producentske kuće “Digitalkraft”, eksterijeri prilagođeni radnji koja se dešava na selu, na prelazu iz 19. u 20. vek, dakle bez antena ili automobila u pozadini. Onda su po tom materijalu nastajale slike, ulja na platnu, kadar po kadar, frejm po frejm.
Snimanje “Seljana” je završeno proteklog leta upravo u Beogradu, a svetska premijera bila je u septembru na festivalu u Torontu.
Šon Bobit, jedan od producenata priče o Van Gogu, izjavio je da ga je taj film oduševio i da nikada ništa slično nije video.
“Rezultat te vrste animacije je nešto specijalno, daje toplinu i prisno vas uvlači u film. Mislim da je to divan način da se ispriča priča. Međutim, ne znam da li će ‘Seljani’ biti poslednji takav projekat. Izuzetno je teško. To je zapravo kao da radite dva filma”, rekao je Bobit.
Ovoga puta bilo je teže i za slikare, dodao je on, jer je bilo potrebno dvostruko više vremena za svaki kadar da bi se uneli svi detalji i nijanse, ali ipak, u prvom planu je priča.
To je univerzalna drama o tragičnoj ljubavi i životu u maloj zajednici, gde tradicija određuje ulogu svakog pojedinca. Tako i devojka Jagna mora da se uda za starog i bogatog seljaka, uprkos ljubavi prema njegovom sinu, a vremenom postaje predmet zavisti i mržnje seljana.
Vladislav Rejmont je Nobelovu nagradu dobio 1905. godine i deo je obavezne školske lektire u Poljskoj.
Prema rečima Bobita, ono što je đacima dosadno u Rejmontovom romanu - kao što su opisi pejzaža, rada u polju i smene godišnjih doba, na filmu dolazi do punog izraza i lepote, te ga je publika izvanredno primila. “Seljani” su postigli drugi najbolji rezulat u istoriji poljske kinematografije, dok su stručne kritike različite, dodao je Bobit.
Biserka Petrović je izjavila da je ovaj trogodišnji posao bio veoma težak, ali i lep, a prihvatila ga je jer je bila oduševljena radom na filmu “Loving Vincent”.
“Retki su slikari koji mogu da slikaju po osam sati svakog dana. Vladimir i ja smo testirali oko 400 kandidata tražeći one koji to mogu da podnesu. Tokom rada pazili smo na svaki detalj, nijansu boje, izraz lica... Bilo je naporno, bilo je i suza, ali i radosnih trenutaka. Većina iz ekipe odabranih slikara ostala je do kraja”, izjavila je Biserka Petrović.
Vladimir Vinkić je rekao da su radili po timovima i temama. Što se tiče stila, pratili su akademski realizam, a reference su im bili poljski slikari.
“Neki slikari iz našeg tima su preferirali ženske portrete, ali im je vremenom dosadilo, pa su tražili da pređu na pejzaže. Trudili smo se da im dodelimo scene koje im leže”, rekao je Vinkić.
Za film je urađeno oko 40.000 frejmova, a u fizičkom smislu 1.200 slika, na kojima su menjani detalji u procesu animacije. Toliko je i sačuvanih slika – poslednjih frejmova iz svakog kadra.
U Beogradu je ostalo oko 250 slika i u planu je izložba u MTS dvorani u vreme bioskopske premijere filma, 18. januara 2024.
(SEEcult.org)