Simbolika srpsko-ruske saradnje
Ministri kulture Srbije i Rusije Ivan Tasovac i Vladimir Medinski izrazili su 8. marta zadovoljstvo saradnjom u oblasti kulture, učestvujući na predstavljanju ruskog filma “Bataljon” na 43. Festu i otvarajući potom izložbu “Putevima Miroslavljevog jevanđelja” u Muzeju Vuka i Dositeja.
Saradnja dve zemlje u kulturi biće nastavljena i reprezentativnom izložbom ruske avangarde, koja će gostovati ove godine, kada se obeležava 80-godišnjica smrti Kazimira Maljeviča, još samo u Švajcarskoj i Monte Karlu, rekao je Tasovac, koji je ranije najavio da će na toj izložbi biti i čuveni Maljevičev “Crni kvadrat”.
Izložba ruske avangarde u Beogradu biće i veliki regionalni događaj, rekao je Tasovac na konferenciji za novinare 43. Festa, na kojoj se predstavila ekipa filma “Bataljon” o ženskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, snimljenog uz pomoć Ministarstva kulture Rusije i Istorijskog vojnog društva.
Ruski ministar izrazio je zahvalnost srpskom kolegi i organizatorima Festa na prilici da taj film Dmitrija Mešijeva, koji je nedavno počeo da se prikazuje u bioskopima u Rusiji, ima evropsku premijeru na Festu.
Prema rečima Medinskog, koji je saradnju sa Srbijom opisao kao “veoma plodonosnu”, u SSSR-u i Rusiji se malo govori o Prvom svetskom ratu, a “Bataljon” je prvi veliki ruski film o toj temi.
Medinski je rekao da ima simbolike u tome što je premijera “Bataljona” u Beogradu, u kojem su se čuli prvi pucnji u Prvom svetskom ratu.
I Tasovac je istakao da premijera “Bataljona” u Beogradu nosi simboliku, između ostalog i zbog srpske ratnice u Prvom svetskom ratu Milunke Savić, kao i činjenice da je projekcija tog filma o ruskom ženskom bataljonu upriličena na Međunarodni dan žena.
“Da bismo mogli da budemo u skladu sa svetom, moramo da budemo u skladu sa samim sobom. Moramo da uspostavimo vezu sa onim što je prošlost i šta je budućnost”, rekao je Tasovac.
Tasovac je izrazio ogromno zadovoljstvo i zbog otvaranja nove stranice saradnje dva ministarstva u vidu dolaska originalnog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, koji je prvi put izložen u Srbiji u Muzeju Vuka i Dositeja.
166. list Miroslavljevog jevanđelja (Petrogradski list)
Reč je o listu koji je ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski iscepao 1845/46. godine iz Miroslavljevog jevanđelja, kada je manastir Hilandar posetila ruska duhovna misija na čijem je bio čelu. Uspenski je odneo u Rusiju taj list koji se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i trenutno nalazi zaveden kao “List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83” u zbirci Porfirija Uspenskog.
Izložba “Putevima Miroslavljevog jevanđelja” - najstarijeg sačuvanog ćiriličnog rukopisa, koji je na UNESKO-voj listi Pamćenje sveta, otvorena je u prisustvu direktora Nacionalne biblioteke Rusije u Sankt Peterburgu Antona Likhomanova i direktorke Narodnog muzeja u Beogradu Bojane Borić Brešković, u kojem se čuva Miroslavljevo jevanđelje -
Ruski ministar je istakao na otvaranju da Miroslavljevo jevanđelje pokazuje koliko su srpsko i rusko pismo i jezik slični, podsećajući današnje ljude da ne zaborave svoje korene, pravoslavnu hrišćansku osnovu i svoje pradedove koji su bili braća, zbog čega treba i danas da se pomažu.
Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani ćirilični rukopis, koji je na UNESKO-voj listi Pamćenje sveta od 2005. godine.
Na 166. listu nalaze se čtenija za 7. (20.) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelјa, ukrašena inicijalom sa likom Vavilonske bludnice – metaforom za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu svetog Jovana.
Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja - u manastiru Hilandaru, potiče iz 1845-46. godine.
Kralj Aleksandar Obrenović je prilikom posete Hilandaru 1896. godine dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, koje je tada doneto u Beograd.
Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je, nakon prelaska preko Albanije, 1916. dospelo na Krf, gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Potom je smešteno u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu).
Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941. do 1943. čuvano u manastiru Rača, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu.
Narodnom muzeju u Beogradu (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945. godine.
Izložba “Putevima Miroslavlјevog jevanđelјa” biće otvorena od 10. marta do 5. aprila.
(SEEcult.org)
