• Search form

28.12.2017 | 14:27

Širi izbor za NIN-ovu nagradu

Širi izbor za NIN-ovu nagradu

Romani 33 autora ušli su u širi izbor za NIN-ovu nagradu za 2017. godinu, a odabranih su među čak 179 pristiglih žiriju kritike na čitanje, koji je ocenio da među tim naslovima bar desetak zaslužuje pažnju.

Među autorima u širem izboru su i dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade i debitanti, a ko će ući u uži izbor biće objavljeno u sledećem broju NIN-a, koji će potom objaviti i najuži izbor, dok će nagrada biti dodeljena 15. januara 2018.

U širi izbor ušli su romani Vladimira PištalaSunce ovog dana” (Agora), dobitnika NIN-ove nagrade 2008. za “Tesla, portret među maskama”, zatim Srđana Tešina Gori gori gori” (Arhipelag), Jovana PopovićaDugo putovanje u krug” (Geopoetika), Franje PetrinovićaPopravljač ogledala” (Akadamska knjiga), Đorđa PisarevaU kuhinji sa Zevsom” (Agora), Bojana KrivokapićaProleće se na put sprema” (Red box), Radovana Belog MarkovićaPlava kapija” (Albatros plus), Predraga MarkovićaZavodnik ništavila” (Solaris), Vide OgnjenovićMaksimum” (Arhipelag), Dejana StojiljkovićaOlujni bedem” (Laguna), Bojana BosiljčićaSalon mrtvih princeza” (Laguna), Igora MarojevićaPrave Beograđanke” (Laguna), Zorana PenevskogPonoć u njenim rukama” (Laguna), Jovice AćinaSrodnici” (Laguna), Mire OtaševićGorgone” (Geopoetika), Radivoja ŠajtincaPorcelan” (Geopoetika), Dejana AtanackovićaLuzitanija” (Besna kobila), Sava StijepovićaSredozemlje” (Dereta), Marka VidojkovićaE baš vam hvala” (Laguna), Stefana JanjićaNišta se nije desilo” (Biblioteka Matice srpske), Vladimira VujovićaSilencio” (Biblioteka Matice srpske), Davida AlbaharijaDanas je sreda” (Čarobna knjiga), dobitnika NIN-ove nagrade 1996. za “Mamac”, Srđana Srdića Srebrna magla” (Partizanska knjiga), Uglješe ŠajtincaB.N.Lj. (Banda neželjenih ljubimaca)” (Pčelica, Čačak), Grozdane OlujićPreživeti do sutra” (Srpska književna zadruga), dobitnice NIN-ove nagrade 2009. za “Glasovi u vetru”, Bojana MarjanovićaSutra ćemo” (Književna radionca Rašić), Marije KneževićAuto” (Agora), Miloša LatinovićaČetiri ludila” (Vulkan izdavaštvo), Milana St. ProtićaSinajsko jevanđelje” (Vulkan izdavaštvo), Marka ŠelićaHigijena nesećanja” (Laguna), Svetozara VlajkovićaPovratak izgubljenog” (Bernar, Stari Banovci), Dragoslave Barzut Papirne disko kugle” (Red box) i Rajka LukačaDivit i rukopisi” (Agora), objavio je NIN u novom broju.

Žiri NIN-ove 64. nagrade, koji čine: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), ponovo je skrenuo pažnju na hiperprodukciju, podsećajući da se 1971. godine smatralo da četrdesetak prijavljenih sa srpskohrvatskog govornog područja već bio broj koji je zahtevao da se pravi i širi izbor, iako to nije predviđeno Pravilnikom.

Posle skoro 180 pročitanih romana, predsednik žirija Božo Koprivica naveo je da ima deset-dvanaest dobrih knjiga, što ne bi bilo malo ni kada je reč o mnogo većim kulturama.

“Kad bih sastavio panoramu od autobiografskih beležaka autora ovih romana (bar 75 odsto njih), kakav bi to bio galimatijas. Čitalac bi saznao podatke o životima i priključenijima pisaca, o njihovim zanimanjima i razonodama, o bližoj i pridruženoj im rodbini; rodice, ujne, strine, tašte, stričevi, nadstričevi, đedovi, svekrve, jetrve, naslednici… Pa o porodičnim vezama autora romana sa izdavačem, urednikom, direkitorom, lektorom, korektorom, likovnim urednikom, recenzentima. Ej, recenzenti, o recenzije! Profesionalni amateri i profesionalci diletanti…”, naveo je Koprivica u novom broju NIN-a.

Sličan broj romana vrednih čitanja izdvojila je i Jasmina Vrbavac, konstatujući da se među temama ove godine izdvajaju 80-te, kao vreme slobode, umetničkih uzleta i druženja. Najmanje je bilo romanopisaca koji su se još uvek sećali da je književnost umetnost jezika, stila, poetičkih umeća fabuliranja, naracije, kontekstualizacije… odnosno retki su zanimljivi i originalni autori dubokih uvida koji bi imali šta da kažu i znali na koji način da to i saopšte, koji su uspevali da neke stare teme obuku u novo ruho i da otvore neke potpuno nove uglove geldanja.

Zoran Paunović primetio je da pisci u Srbiji izgleda najradije završavaju svoje romane u sezoni godišnjih odmora, s obzirom na činjenicu da je tokom poslednja dva meseca objavljeno tri puta više romana nego u prvih deset meseci. Što se tiče kvaliteta, kako je ocenio, kreće se u širokom rasponu od “dirljivo naivnih literarnih pokušaja do istinski vrednih ostvarenja s neograničenim rokom trajanja”.

Tamara Kostić navela je da, kao i prethodnih godina, i ovogodišnja produkcija obiluje ličnim narativima u kojima gotovo da se briše granica između autora i narativnog ja. Bez obzira na višeglasje, tematsku i žanrovsku raznovrsnost, autori romana u 2017. godini svedoče i dalje o prevelikoj raspisanosti, ali ipak, kako je dodala, postoje i pisci različitih generacija koji su u dosluhu sa nasleđem svetske i domaće književnosti, a čiji romani održavaju stilsku i jezičku razuđenost, estetske i etičke kriterijume i prevazilaze obeležja ličnog i lokalnog.

Mihajlo Pantić, koji je i sam nagrađivani pisac, završava četvorogodišnji mandat u NIN-ovom žiriju kritike, a iz ovogodišnje produkcije izdvaja desetak romana koji se “čitaju sa olovkom u ruci”. Tu podjednako spadaju knjige osvedočenih autora i darovitih debitanata, pa i onih pisaca koji se sve izrazitije potvrđuju, dodao je Pantić.

Najveći broj romana u širem izboru ima hiperproduktivna Laguna (sedam), a slede Agora (četiri), Geopoetika (tri), te Arhipelag, Akademska knjiga, zemunski Red box i Biblioteka Matice srpske sa po dva.

Prošle godine, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, NIN-ov žiri dobio je oko 170 naslova na čitanje, a u širi izbor uvrstio je 40 naslova, dok je u užem bilo 11.

NIN-ovu nagradu za 2016. godinu dobila je Ivana Dimić za roman “Arzamas.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

NIN-ova nagrada delimično je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.

(SEEcult.org)

Video
10.01.2018 | 23:55

VOĐENJE: Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki MSU

Vođenje kroz izložbu Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti kojom je MSU u Beogradu otvoren u oktobru 2017. godine nakon desetogodišnje pauze zbog više puta započinjane i odlagane rekonstrukcije.