Skoro 600.000 posetilaca 58. Bijenala u Veneciji
Bijenale umetnosti u Veneciji, čiju je završnicu obeležila poplava, privuklo je gotovo 600.000 posetilaca 58. izdanjem, koje je umetnički direktor Ralf Rugof osmislio na temu “Da živite u zanimljivim vremenima”, a predstavio je 79 umetnika na centralnoj izložbi, uz 90 nacionalnih paviljona.
Od ukupno 593.616 posetilaca 58. Bijenala, koje je zatvoreno 24. novembra, čak 24.762 zabeležena su tokom trodnevnog vernisaža za medije, kustose i druge predstavnike stručne javnosti, a prema navodima organizatora, posebno je primetan i veliki broj mladih posetilaca – mlađih od 26 godina bilo je 31%. Grupne posete pritom su činile 17% od ukupnog broja, koji je i očekivan.
Paolo Barata, foto: SEEcult.org
Predsednik Bijenala u Veneciji Paolo Barata istakao je da je 58. izdanje te najstarije manifestacije savremene umetnosti pozvalo sve da uvek gledaju na događaje u svoj njihovoj kompleksnosti. To ohrabrenje, prema rečima Barate, posebno je važno u vreme u kojem suviše često dominira preveliko pojednostavljivanje stvari, koje dolazi od konformizma i straha. Ističući da je cilj Bijenala bio da unapredi odnos posetilaca i umetničkih radova, te da produbi njihovo znanje i svest, Barata je istakao da je Bijenale ostalo posvećeno promovisanju slobodnog, otvorenog i samosvesnog društva.
Poslednjih nedelja, tokom kojih se Venecija suočila sa strahovitom poplavom, organizatori su imali još jači osećaj odgovornosti prema gradu koji pruža gostoprimstvo brojnim umetnicima i njihovim delima, rekao je Barata.
Barata je najavio i knjigu koja pokriva sva izdanja Bijenala umetnosti od 1895. godine do danas (Esposizione Internazionale d’Arte, La Biennale di Venezia, 1895-2019), slično nedavno objavljenoj istoriji Filmskog festivala u Veneciji.
Uz centralnu izložbu sa radovima 79 pozvanih umetnika, te 90 nacionalnih paviljona, od kojih je 30 bilo u Đardinima, 25 u Arsenalu, a 35 širom Venecije, 58. Bijenale imalo je oko 20 pratećih programa, kao i nekoliko specijalnih projekata, kao što je Paviljon primenjenih umetnosti, realizovan u saradnji sa Viktorija i Albert muzejem iz Londona.
Među nacionalnim učesnicima četiri su bila prvi put – Gana, Madagaskar, Malezija i Pakistan.
U okviru 58. Bijenala, deseti put održan je i program posvećen univerzitetima i akademijama umetnosti, istraživačkim i drugim obrazovnim institucijama u oblasti vizuelnih umetnosti, a u okviru njega su organizovane grupne posete studenata i nastavnika sa 69 univerziteta, od kojih je bilo rekordnih 50 stranih. Ukupno je više od 4.500 studenata bilo uključeno u taj program, a najviše ih je bilo sa univerziteta u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD.
Među posetiocima 58. Bijenala bila je i najmlađa publika – deca iz 64 obdaništa I 117 osnovnih škola, istakli su organizatori, navodeći da je među grupnim organizovanim posetama srednjoškolaca bilo najviše iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, ali i iz udaljenog Novog Zelanda.
Bijenale su, kako su istakli organizatori, posetile i mnoge filmske i šou-biznis ličnosti, kao što su Bred Pit, Džuli Endrus, Atom Egojan, Tim Robins, Lukrecija Martel, Emir Kusturica, Lori Anderson… a bilo je 5.200 akreditovanih novinara, koji su posetili izložbu uglavnom u vreme predotvaranja.
Organizatori 58. Bijenala umetnosti posebno su se pohvalili odjekom na društvenim mrežama, kao i posetom sajtu labiennale.org koja je premašila dva miliona jedinstvenih posetilaca, što je povećanje od 32% u odnosu na 2017. godinu. Fejsbuk strana Bijenala dobila je u proteklih šest meseci 32.012 novih fanova, dostigavši ukupno 377.110. Profil Bijenala na Tviteru dobio je oko 6.000 novih pratilaca, pa ih sada ima 707.166. Prezentacija Bijenala na Instagramu dobila je oko 105.000 novih pratilaca, pa ih ukupno ima sada 470.835.
Zlatnog lava na centralnoj izložbi “Da živite u zanimljivim vremenima” 58. Bijenala umetnosti dobio je američki umetnik Artur Džafa za film o rasnom pitanju, dok je najboljim paviljonom, u konkurenciji čak 90 nacionalnih učesnika, proglašen litvanski sa veštačkom plažom i operskim performansom o različitim problemima današnjice, a posebno o opasnostima ekološke katastrofe i klimatskih promena.
Na Bijenalu su ponovo učestvovale i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije – Bosnu i Hercegovinu predstavljala je umetnica Danica Dakić projektom “Zenica – trilogija”, Hrvatsku Igor Grubić projektom “Tragovi nestajanja (u tri čina)”, Crnu Goru Vesko Gagović projektom “Odiseja”, Srbiju Đorđe Ozbolt projektom “Povratak gubitka memorije”, Sloveniju Marko Peljhan projektom “Here we go again…”, a Severnu Makedoniju Nada Prlja projektom “Subverzija u crvenom”. Kosovo je predstavljao prištinski umetnik Alban Muja projektom “Porodični album”.
(SEEcult.org)
