• Search form

17.06.2020 | 13:18

Slovenija na 54. Bitefu - od ekološke kataklizme do posthumanizma

Slovenija na 54. Bitefu - od ekološke kataklizme do posthumanizma

Slovenačke predstave “2020” u režiji Ivice Buljana i “Pluća”, u režiji Žige Divjaka odabrane su za Glavni program 54. Bitefa u Beogradu, čiji se tematski koncept kreće u rasponu od uništenja ekosistema kao najurgentnijeg globalnog problema današnjice i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije “sveta posle”, koji u savremenoj filozofiji nazivamo posthumanizam i transhumanizam.

Učešće Slovenije u Glavnom programu 54. Bitefa najavljeno je 16. juna na konferenciji za novinare u Drami Slovenskog narodnog gledališča (SNG) u Ljubljani, koje je odabrano za prvo predstavljanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala zbog nesvakidašnjeg trijumfa koji je 2019. godine ostvarila predstava “Ali: strah jede dušu”, u režiji Sebastijana Horvata i produkciji Drame SNG-a, osvojivši i Gran pri “'Mira Trailović” za najbolju predstavu i “Politikinu” nagradu za režiju, kao i nagradu publike.

Najavljujući program 54. Bitefa, koji će biti održan sredinom septembra, Medenica je podsetio na reči izraelskog istoričara i jednog od planetarno najpoznatijih i najuticajnijih mislilaca Juvala Noe Hararija o uticaju čoveka na planetu Zemlju i globalni eko-sistem, koje su mu poslužile i za osmišljavanje koncepcije ovogodišnjeg festivalskog programa: “Od nastanka života na našoj planeti, pre četiri milijarde godina, nikada jedna vrsta nije sama menjala svetsku ekologiju. (...) Ova vrsta čovekolikih majmuna uspela je za sedamdeset hiljada godina sama da promeni svetski ekosistem radikalno i nepredvidljivo. Naš uticaj već je ravan posledicama delovanja ledenih doba i tektonskih pomeranja. Za jedan vek mogao bi da nadmaši i posledice onog asterorida koji je pre 65 miliona godina pobio dinosauruse”.

Prema rečima Medenice, odabrao je da se na tu temu referiše ne samo zbog Hararijevog ugleda, već i zato što što će predstava “2020”, rađena upravo prema njegovim bestselerima Sapijens: kratka istorija čovečanstva, Homo Deus: kratka istorija sutrašnjice i 21 lekcija za 21. vek, uvesti publiku u sve glavne teme koje tretira 54. Bitef - u rasponu od uništenja globalnog ekosistema do uznemirujućih perspektiva čovečanstva.

“Iz želje da sebe maksimalno ‘nadogradi’, a na osnovu čežnje da dosegne blaženost, besmrtnost i bogolikost, o čemu Harari nadahnuto piše u Homo Deusu, čovek je, paradoksalno, doveo do razgradnje ljudskog subjektiviteta. U teorijskom smislu, pojmove posthumanizma i transhumanizma shvatam onako kako ih tumači Keri Vulf: transhumanizam bi bio intenziviranje humanističkih ideala u vidu tehnološke nadogradnje čoveka, a posthumanizam kritika takvog, u osnovi, i dalje antropocentričnog koncepta, a zarad ideje ravnoteže i ravnopravnosti među svim živim bićima na Zemlji”, rekao je Medenica.

Predstava “2020” biće izvedena u Prologu 54. Bitefa, a reč je o spektakularnoj ansambl predstavi reditelja Ivice Buljana, koju su koproducirala tri ugledna ljubljanska teatra/kulturna centra - Drama SNG-a, Mestno gledališče i Cankarjev dom.

“S obzirom na naslov, teme i činjenicu da je to jedna od retkih velikih regionalnih, možda i evropskih predstava koja je stigla da se pojavi u 2020. godini (pre početka pandemije korona virusa), ona je i svojevrsni omaž (cinik bi rekao posmrtni) godini koja je temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište (i kao stvaralačku praksu i kao instituciju). Tako ona staje u red onih značajnih dela koja se referišu na neku, za čovečanstvo realno ili simbolički bitnu godinu: Orvelov roman 1984, Kjubrikov film 2001: Odiseja u svemiru, te predstavu Arijane Mnuškin 1789, koja je pre pola skoro pola veka bila i na Bitefu”, istakao je Medenica.

Publika 54. Bitefa, kako je saopšteno, videće u Glavnom programu i slovenačku predstavu “Pluća” mlade zvezde slovenačke pozorišne scene Žige Divjaka, rađenu prema komadu savremenog engleskog dramskog pisca Dankana Mekmilana, u produkciji Drame SNG-a iz Ljubljane, koja takođe doprinosi tematskoj festivalskoj liniji.

Ta drama o izazovima sa kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje - da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kojem svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i u svetu u kojem taj novi život u startu očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti, rekao je Medenica u prisustvu Divjaka i hrvatskog teatarskog veterana Buljana.

“Ova minimalistička predstava, zasnovana na sjajnoj igri dvoje glumaca, predstavlja nam i novo ime slovenačke, a na osnovu njegovih stvaralačkih potencijala slobodno se može reći i regionalne i evropske režije, Žige Divjaka, što je jedna od važnih koncepcijskih linija/misija Bitefa”, istakao je Medenica, koji je uručio nagrade 53. Bitefa reditelju Sebastijanu Horvatu i direktoru Drame SNG Igoru Samoboru.

Povodom trijumfa Horvatove predstave “Ali: strah jede dušu” na 53. Bitefu, Medenica je rekao da su to oni, relativno retki, a posebno dragoceni slučajevi, u kojoj se poklope analize i procene stručnjaka sa doživljajem gledalaca.

Publika je, kako je konstatovao, “bez greške osetila snažnu emociju koja proizilazi iz ove neobične melodrame o ljubavi dvoje ljudi s margine društva, skrajnutih zbog svojih godina, klasne i etničke pripadnosti, i prepoznala društvenu i političku analogiju između položaja migranata i socijalno obespravljenih onda kada je Fasbinderov film nastao – 70-ih godina 20. veka, i danas”.

“Stručnjaci su mogli dodatno da prepoznaju i analiziraju prožimanje brehtovskih elemenata u režiji sa snažnom, proživljenom realističkom glumom, upotrebu poetike imerzivnog pozorišta”, istakao je Medenica.

Horvat je uzvratio komplimentima Bitefu, navodeći da je to najznačajniji međunarodni festival ovog dela sveta koji je, bez sumnje, prozor u svet jednako kao i festival koji je obrazovao generacije reditelja koje pripadaju jugoslovenskom prostoru.

*Foto: Katja Kodba / Bitef i SNG Drama Ljubljana

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r