Slučaj Makavejev - omaž reditelju, analiza titoizma

Dokumentarni film “Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, deo domaćeg takmičarskog programa 47. Festa, zasniva se na audio snimku tzv. javne diskusije o filmu “WR: Misterije organizma” Dušana Makavejeva iz 1971. godine, koja je bila uvod u njegovu zabranu. Uz omaž slavnom reditelju, Radovanovićev film predstavlja i kritičku analizu titozma, koja je neplanirano dobila emotivnu boju.

Radovanović je izjavio da su emocije ušle, nažalost, preko nedavne smrti Makavejeva, a prethodno i Milene Dravić, kojoj je učešće u tom dokumentarcu bilo poslednje pojavljivanje na filmu, kao i učešće fotografa Andreja Popovića.

“Milenu smo snimali 14. marta prošle godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda, gde je bila izložba fotografija iz njenih filmova. Sticajem okolnosti, to je bio poslednji dan izložbe i počelo je njeno skidanje. To nije bilo u scenariju, ali ja sam reagovao, snimili smo i te kadrove, što je unelo emociju i jednu metaforu o prolaznosti”, rekao je Radovanović 25. februara na konferenciji za novinare u Kombank dvorani.

Kako je dodao, i drugi učesnici dokumentarca su pred odlaskom, što je tužno, ali i neminovno, s obzirom da je reč o rekonstrukciji događaja od pre gotovo pola veka, odnosno diskusije održane u junu 1971. godine u novosadskom bioskopu “Arena”, koja je bila uvod u zabranu filma “WR: Misterije organizma”.

“Inače, u filmovima Makavejeva nema emocije, njegov opus pripada više formalnom, intelektualnom biću filma, jezika. Tu ima puno ironije, sarkazma, a najmanje emocije”, izjavio je Radovanović, reditelj, scenarista i producent filma “Slučaj Makavejev”.

Naslov filma govori i o sadržaju – svojevrsnom sudskom procesu i autoru i njegovom delu, koji je održan u bioskopu “Arena” u vidu tzv. javne rasprave koju je Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine organizovala posle projekcije filma “WR: Misterije organizma” održane 5. juna 1971.

Oko 70 odsto učesnika je napadalo Makavejeva, a oko 30 odsto ga je branilo, a među njima su bili i Vojin Dimitrijević, Andrej Popović, Ilija Bašić, Petar Volk, Dejan Đurković, Vuk Babić...

Prema rečima Radovanovića, zamerke Makavejevu su se, posle njegovog ironičnog, gotovo ismevačkog odnosa prema kultu ličnosti Josifa Visarionoviča Staljina, uglavnom svodile na strah komunističkih samoupravnih aparatčika da Josip Broz Tito ne bude sledeći na tapetu.

U filmu “Slučaj Makavejev” nema dijaloga, niti intrevjua, već se slušaju četiri audio trake sa “javne diskusije”. Korišćeno je i dosta materijala iz filma “WR: Misterije organizma”, posebno delova koji su najviše smetali učesnicima “javne diskusije”. Pošto je Milena Dravić igrala glavnu ulogu, ona je najprisutnija i u Radovanovićevom filmu.

Jedan od najznačajnijih učesnika u filmu je i autor audio snimka Slobodan Miletić, koji je rekonstruisao događaj iz 1971. u današnjem multipleksu “Arena”.

Makavejeva u filmu predstavlja Svetozar Cvetković, koji je i bio omiljeni glumac tog velikog reditelja i jedini iz Srbije koji je igrao u tri njegova filma (Mister Montenegro, Gorila se kupa u podne i Manifesto). Cvetković interpretira odbranu Makavejeva koja je zabeležena na četvrtoj audio traci, a nastavlja se i na petoj. Ispostavilo se da je ona ukradena, ali je srećom ostao transkript. Cvetković je u filmu prisutan bez reči na nekim lokacijama koje se vezuju za Makavejeva i njegove filmove.

Radovanović je rekao da su audio trake, koje je dobio pre dve godine zahvaljujući kolegi Igoru Toholju, za njega bile šokantno otkriće.

“Shvatio sam da tu postoji ogromna istorijska vrednost kao autentičan izvor načina razmišljanja u to doba. Kad u diskusiji čovek kaže: ‘U našoj demokratiji mi možemo da zabranimo film, kaže to kao najnormalniji vrednosni stav’”, ukazao je Radovanović.

U tom kontekstu, Radovanović je citirao davnu izjavu samog Makavejeva: “Moja nekadašnja zemlja tvrdila je za sebe da je društveni eksperiment, a više je ličila na kombinaciju zatvora i cirkusa”.

Povodom kritičkog osvrta na kontrolu umetnosti u doba socijalizma, Radovanović je primetio da “u Srbiji nije popularno baviti se titoizmom”.

“Postoji ideja u nekim političkim opcijama, ali i među mladim ljudima koji se bave filmom, da je to bilo jedno srećno doba. Niko ne mari za totalitarni karakter tog režima. Dovoljno je pokazati da su na Vangu dolazile Đina Lolobriđida ili Liz Tejltor, da se viski točio u galonima za (Ričarda) Bartona i mi smo srećni zbog toga. Ili što smo bili korumpirani, što smo mogli s našim čuvenim crvenim pasošem da odemo da kupimo džins u Trstu. Za mene titoizam nije bio lak, bio sam svestan tog totalitarnog karaktera”, istakao je Radovanović.

Napominjući da je po obrazovanju istoričar umetnosti i da zato ima neke ozbiljne modele sagledavanja istorije kao nauke, zaključio je da je “sve što se kasnije događalo – izašlo iz tog šinjela jednoumlja, ideološkog diskursa koji nam je ispirao mozgove”. “Šuvarizam, samoupravljanje, dijalektički materijalizam, predvojnička obuka… To su ljudi strašno lako zaboravili, ali to je osnov. Danas govorimo o partijskom zapošljavanju, ali i onda je čovek morao da uplati tu đavolsku ulaznicu u Savez komunista da bi dobio posao”, izjavio je Radovanović.

Radovanović je rekao da je imao gotovo infantilnu želju da nešto snimi o Makavejevu, čoveku koji mu je “uneo svetlo u sivilo socrealizma”.

Ispričao je kako je kao 13-godišnjak video “Nevinost bez zaštite”, film pun iluzije, igre, cirkuske veštine. “Tada se kod mene prvi put javila ideja o lepoti filma kao medija i želja da se time bavim”, rekao je Radovanović, dodajući da je tokom karijere imao 15-ak predivnih susreta sa Makavejevom.

“Ne mogu da kažem da smo se družili, ali on me je učlanio u Evropsku filmsku akademiju. Pružao mi je podršku i bio mi je inspiracija”, rekao je Radovanović, autor nagrađivanih dokumentaraca (Kasting, Pileći izbori, Uz Fidela do kraja), te igranih "Hitna pomoć" i "Enklava".

U dokumentarcu se Makavejev, koji je u poslednje vreme teško komunicirao, pojavljuje u arhivskim snimcima.

Koscenarista filma “Slučaj Makavejev” je Boris Trbić, dramaturg koji živi u Australiji, a Radovanović ga je upoznao 2015. godine u Melburnu, posle festivalske projekcije svog igranog filma “Enklava”.

Producenti “Slučaja Makavejev” su “Nama film” i “Oktobar film”, a prema recima Radovanovića, snimljen je skromnim sredstvima.

Predrag Jakovljević iz “Oktobar filma” istakao je da su ozbiljno pristupili projektu.

“Imali smo 17 snimajućih dana, radili sa tri kamere i tri snimatelja. Uz ekipu ozbiljnih mladih ljudi bio je i doajen Radoslav Vladić. Imali smo i dron. Uveren sam da će, posle 85 nagrada koje je Radovanović dobio širom sveta, ovaj film imati dobar festivalski život, a bioskopska distribucija je u planu za jesen”, rekao je Jakovljević.

Nastanku filma pomogla je i Jugoslovenska kinoteka, koja ima deponovan pozitiv filma “WR: Misterije organizma”. Radi rekonstrukcije novosadske projekcije, “WR” je pušten u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj. Osim te logističke podrške, pomogao je i Arhiv Kinoteke, koji je dao neka dragocena dokumenta u vezi sa projekcijom filma “WR” u Novom Sadu. Takođe, kako je rekao Radovanović za časopis Kinoteka, pomogle su i Filmske novosti arhivskim materijalom, kao i RTS, te Miša Milošević, Makavejevljev snimatelj.

Ekskluzivne snimke dala je Bojana Makavejev, supruga slavnog reditelja.

“Slučaj Makavejev” sadrži i snimak poslednjeg pojavljivanja Makavejeva u javnosti - na Festivalu autorskog filma 2016. godine uoči projekcije filma “Sweet Mouvi”.

Nakon premijerne projekcije 25. februara u Kombank dvorani, “Slučaj Makavejev” ima još tri projekcije na 47. Festu.

Makavejevu je i posvećen 47. Fest, koji je počeo u njegovu čast, uz posthumnu dodelu nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmu.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)