Španac kao Krčedinac
Najpopularniji sudionik četvorodnevne umetničke svetkovine, likovne, pesničke, glumačke i filmske kolonije, održane krajem jula i početkom avgusta u kući porodice Jakšića u Krčedinu, svakako je španski poeta iz latinskog sveta Alberto Garsija Teresa.
Najpopularniji sudionik četvorodnevne umetničke svetkovine, likovne, pesničke, glumačke i filmske kolonije, održane krajem jula i početkom avgusta u kući porodice Jakšića u Krčedinu, svakako je španski poeta iz latinskog sveta Alberto Garsija Teresa.
Kako je objasnio najpre svom domaćinu, prijatelju i kolegi po peru Miodragu Jakšiću, prevodiocu Gordani Stojkovskoj, romanopiscu iz Skoplja, i na kraju posetiocima od kojih se ništa ne može sakirti, punački Alberto, po izlgedu i naravi pravi Sremac, sve četiri noći u umetničkom značenju reči “skuplje vijeka” proveo je na koloniji, kako bi zabranio “munji sećanja na ove umetničke susrete prve vrste da se ugasi.
Sabirajući svoje utiske u antologiju doživljaja, koje je uz pomoć Gordane Stojkovske, autorke u Krčedinu promovisanog romana “Onostrano hodočašće“, saopštio publici poslednje pesničke noći, šarmantni Alberto Garsija je uskliknuo s ljubavlju prema Krčedinu: ”Da bi neko postao slavan, dovoljno je da proboravi ovde četiri večeri, što se meni kao i stotinama posetilaca i učesnika to deseilo”.
Prilikom polaganja “kvalifikacionog ispita” za titulu “Ja Krčedinac“, za jedan korak, glas, otišao je uz pesničku stranu, pa je izustio “Ja Krčevinac”, nesvesno nalećući na važnu srpsku reč krčevina čiji pojam podjedanko obuhvata i pripremu istrebljene šume za oranice i uzorane ledine duha.
Alberto Garsija Teresa, borac španskog pokreta otpora protiv prolivanja krvi nedužnih životinja na koridama koji obuhvata 14.000 pripadnika, je euforično izjavio pred zvanicama na pesničkoj svetkovini u Krčedinu: ”Šeskpir je sanjao samo jedan san letnje noći, a u Krčedinu su, blgodareći porodici Jakšić, pesnički snovi letnjih noći postale masovne pojave”.
Alberto Garsija Teresa će 6. avgusta predstaviti svoje književno delo u Udruzenje knjizevnika Srbije u Beogradu.
B. Rakočević
