• Search form

21.05.2017 | 22:03

Spomenici na nišanu

Spomenici na nišanu

Izložba “Spomenici na nišanu – Zatiranje istorije i sećanja”, koja će biti otvorena 27. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju, sastoji se od fotografija, video zapisa, svedočenja očevidaca i dokumenata koji govore o ogromnim razmerama uništene kulturne baštine tokom oružanih sukoba 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Postavka se oslanja na istoimeni narativ SENSE - Centra za tranzicijsku pravdu, koji prikazuje kako su teški zločini nad kulturnim, istorijskim i verskim nasleđem, počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, istraženi, rekonstruisani i procesuirani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Prema oceni eksperata za očuvanje kulturne baštine, uništavanje istorijskih, verskih i kulturnih građevina i lokaliteta tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji predstavlja najveće razaranje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Uništavanje je bilo namerno i u službi progona određene etničke zajednice sa prostora koji se želeo osvojiti. Tako su tvorevine koje su nekada ujedinjavale narode postale mesta koja ih razdvajaju, često i nakon njihove obnove.

Bosna i Hercegovina je u tom pogledu posebno teško pogođena, naročito njena otomanska i islamska baština. Nacionalna biblioteka u plamenu tokom opsade Sarajeva u avgustu 1992. i granatiranje Starog mosta u Mostaru u novembru 1993. spadaju među najpotresnije prizore postjugoslovenskih ratova. Svet je osudio uništavanje kulturnog nasleđa, posebno u urbanim sredinama, ali je do najvećeg razaranja došlo u velikim delovima ruralnih područja koja su etnički očišćena. Gotovo nikad to nije bila kolateralna šteta, nuspojava vojnog delovanja. Napadi na kulturne i verske objekte su u većini slučajeva izvedeni s predumišljajem, sistematski i daleko od linije fronta. Pratila su ih zverstva nad ciljanim grupama stanovništva.

U gradovima kao što su Sarajevo i Mostar, cilj napada su bile građevine koje su, kroz vekove, simbolizovale ili sadržale dokaze multikulturalnosti u Bosni: biblioteke, arhivi i muzeji. Bilo je to smišljeno uništavanje identiteta i pamćenja cele jedne zemlje i naroda. Mnogi su to nazvali kulturnim genocidom.

Izložba u CZKD-u, čija je kustoskinja Branka Benčić iz Hrvatske, nastoji da doprinese javnoj debati o obimu i posledicama uništavanja kulturnog nasleđa naroda bivše Jugoslavije. Takođe, nastoji da proširi vidike i izvan sudskog procesuiranja tih zločina pred Haškim tribunalom i doprinese sveobuhvatnijoj diskusiji o značaju kulturnog, verskog i istorijskog blaga na ovim prostorima.

   Dubrovnik, novembar 1991. Foto: Pavo Urban. Ljubaznošću Mirjane Urban

Na postavci i realizaciji izložbe, održane nedavno i u Gliptoteci HAZU u Zagrebu, učestvovali su istaknuti ratni fotografi, brojne arhivske i muzejske institucije, te ugledni međunarodni eksperti za kulturnu baštinu Helen Walasek, Andras Riedlmayer i Colin Kaiser.

Povodom otvaranja izložbe, biće održan razgovor sa posetiocima i stručnjacima za očuvanje kulturne baštine i negovanje sećanja na ratna stradanja ljudi, zajednica i kulturnih tvorevina. U razgovoru će učestvovati dr Milena Dragićević Šešić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i voditeljka UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Olga Manjlović Pintar, viša naučna saradnica na Institutu za noviju istoriju Srbije i Mina Vidaković iz SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu.

Izložbu organizuju SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu i Fond za humanitarno pravo, u saradnji sa Documenta – Centrom za suočavanje s prošlošću, Historijskim muzejem BiH i organizacijom Europa Nostra.

(SEEcult.org)

Video
14.09.2017 | 23:32

VOĐENJE: Radomir Damnjanović Damnjan

Vođenje kroz izložbu Radomira Damnjanovića Damnjana u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, koja je otvorena od 31. avgusta do 17. septembra.