Spor NSK i Ministarstva
Inicijativa Ministarstva kulture i informisanja Srbije da se Nacionalni savet za kulturu vrati “u sistem zakonodavne vlasti” i ocena da je odgovoran za zastoj u izradi Strategije razvoja kulture izazvala je oštru reakciju NSK, ali i Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, koji je zaključio da NSK redovno i savesno obavlja svoje aktivnosti, te da je otvorena pitanja potrebno što pre rešiti u prisustvu zvaničnika Ministarstva kulture.
NSK je u saopštenju negirao 5. novembra navode iz nedavnog pisma državnog sekretara Ministarstva kulture Dejana Ristića o potrebi da se NSK vrati „u sistem zakonodavne vlasti, u suštinskom, logističkom i operativnom smislu“, kao i ocenu da je „posledica izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti, rezultirala blokadom procesa osmišljavanja svih elemenata Strategije razvoja kulture Republike Srbije, kao i njene izrade i usvajanja“.
Navodeći da „nije organ zakonodavne vlasti, već stručno savetodavno telo koje se obrazuje radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture“, NSK je podsetio da su i njegovo osnivanje, i poslovi i zadaci, definisani Zakonom o kulturi, te da pritom „ne raspolaže nikakvom vlašću“, već „svoje poslove i zadatke, odnosno stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture“, može da ostvaruje „samo u saradnji sa organima zakonodavne i izvršne vlasti, koji su pak, sa svoje strane, ukoliko žele da se Zakon primenjuje, dužni da obezbede Savetu uslove za rad“.
Povodom navoda državnog sekretara da su Ministarstvo i NSK razdvojeni nepremostivim pravnim jazom i da se NSK u svakom pogledu mora oslanjati na strukture zakonodavne vlasti, NSK je podsetio na zakonske odredbe o izboru članova tog tela i zaključio da upravo Ministarstvo, odnosno Vlada, snosi suštinsku odgovornost za konstituisanje i funkcionisanje Saveta.
NSK je naveo i da Ministarstvo kulture više od godinu kasni sa procedurom njegovog upotpunjavanja.
"Nakon što je Savet formiran, Ministarstvo mu je dodelilo sekretara iz reda svojih službenika. Uprava za zajedničke poslove državnih organa je u redovnoj proceduri omogućila Savetu da se konstituiše u pravnom i tehničkom smislu i obezbedila mu salu za održavanje sednica u Palati Srbija. Zahvaljujući tome, Savet od svog osnivanja ispunjava sve svoje zakonske obaveze, a dokumenti s činjenicama koje to potvrđuju mogu se naći u arhivama Saveta, Ministarstva, Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, kao i u godišnjim Izveštajima koje Savet na osnovu Zakona (člana 17. stav 3) podnosi Narodnoj skupštini“, naveo je NSK.
NSK je podsetio i da ga je Ministarstvo kulture u septembru 2012. godine pozvalo da ubuduće održava sednice u zgradi Ministarstva u Vlajkovićevoj 3, pa to i čini od oktobra 2012.
U periodu koji je usledio, kako je navedeno, saradnja Ministarstva i Saveta se bitno poboljšala.
NSK je odbacio kao neosnovanu i tvrdnju iz Ristićevog pisma da je "zastoj u radu na Strategiji posledica ’izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti’".
Navodeći da se od svog osnivanja zalagao da Ministarstvo započne rad na Strategiji, NSK je istakao i da je aktivno učestvovao u radu na njoj, analizirao njen radni tekst, davao preporuke za njegovo poboljšanje i dostavljao Ministarstvu potpuno pripremljen, konkretan materijal za Strategiju, te insistirao na ubrzanju rada na njoj.
"Savet, međutim, nikada nije stupio u pravi stručni dijalog s Ministarstvom kulture i informisanja pošto nije dobijao reakciju na svoje predloge, a od jednog trenutka je bilo jasno i da je rad na Strategiji obustavljen. O svemu ovome Savet je obavestio Ministarstvo u svoja dva poslednja dopisa“ od 12. septembra i 14. oktobra , navedeno je u saopštenju.
NSK je naveo i da je na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 4. novembra, predao detaljan izveštaj o svom radu na Strategiji.
"Podaci o angažovanju Saveta na pokretanju rada na Strategiji i na uobličavanju njenog teksta izloženi u izveštaju nedvosmisleno opovrgavaju tvrdnju iznetu u pismu državnog sekretara Savetu o tome da je blokada rada na Strategiji ’posledica izmeštenosti Nacionalnog saveta za kulturu iz njegovog izvorišta’", naveo je NSK.
Položaj NSK razmatrao je 4. novembra i Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, zamoljen od NSK da preduzme konkretne korake u rešavanju otvorenih pitanja sa Ministarstvom kulture.
Predstavnici NSK, na čelu sa predsednikom Duškom Paunkovićem, ukazali su članovima Odbora na neslaganja NSK i Ministarstva po pitanju učešća i uloge NSK u izradi Strategije razvoja kulture i ponovili neophodnost rešavanja materijalno-statusnog položaja članova NSK.
Nakon diskusije, kojoj nisu prisustvovali pozvani predstavnici Ministarstva kulture, Odbor je konstatovao da NSK redovno i savesno obavlja svoje aktivnosti u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim Zakonom o kulturi.
Odbor je zatražio da se hitno u dnevni red sednice Skupštine Srbije uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, a sednicu je prekinuo i predložio da se nastavi u najhitnijem roku, i to u prisustvu ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca i državnih sekretara Ministarstva kulture.
Senku na odnos NSK i Ministarstva kulture bacilo je ovih dana i pismo državne sekretarke za informisanje Gordane Predić koja je izrazila nezadovoljstvo izjavom zamenice predsednika NSK Vesne Injac Malbaše na nedavnoj javnoj debati o javnim nabavkama knjiga, održanoj na 58. Sajmu knjiga.
Izražavajući iznenađenje tim pismom, kako njegovim sadržajem, tako i tonom, a ponajviše povodom, NSK je naveo i da se stiče utisak da Ministarstvo kulture ne prepoznaje teškoće do kojih je došlo usled primene Zakona o javnim nabavkama.
„Na debati koja se pominje u pismu, iako su bili pozvani, nije bilo nijednog predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, što znači da se državni sekretar zvanično obraća Savetu oslanjajući se na glasine. Izostanak predstavnika Ministarstva na debati svakako ne govori u prilog tome da je Ministarstvo, čak i ako prepoznaje teškoće koje proističu iz primene Zakona o javnim nabavkama, zainteresovano za njihovo rešavanje ili makar za informisanje javnosti o tome šta ono namerava da učini na planu njihovog rešavanja“, naveo je NSK.
NSK je izrazio i čuđenje što mu se tim povodom obratila Gordana Predić, državni sekretar za informisanje.
Prema navodima NSK , Gordana Predić od jula 2012. godine, kada je stupila na dužnost, „nije pokazala interesovanje za rad Saveta, ali iz nekog razloga je upravo sada osetila potrebu da ukaže Savetu na ogrešenja o njegov sopstveni Poslovnik o radu“.
"Poslovnik o radu je inače interni dokument, koji uređuje odnose u Savetu i način njegovog rada. Ministarstvo bi moglo da skrene pažnju Savetu ukoliko ovaj ne ispunjava svoje obaveze propisane Zakonom o kulturi, ali ono nema pravo da se meša u pitanja koja se regulišu Poslovnikom o radu Saveta“, naveo je NSK.
Povodom zabrinutosti Ministarstva zbog eventualnog postojanja "disonantinh tonova u Savetu", NSK je naveo u saopštenju da to ukazuje na pogrešno shvaćeno osnovno načelo demokratije.
"Uniformno razmišljanje, nadamo se, pripada prošlim vremenima, i ne može ne izazvati čuđenje očekivanje Ministarstva da 19 ljudi, koji čine Savet, razmišljaju o svemu na isti način. Savet na svojim sednicama pokreće mnoge teme i članovi raspravljaju o njima. Ukoliko je potrebno, glasaju za ovu ili onu odluku. Odluka za koju glasa većina članova Saveta objavljuje se kao zvaničan stav ovog tela. Zaključci Saveta se mogu ne dopadati onima na koje se odnose, između ostalog i Ministarstvu, ali upravo u tome i jeste smisao takvih tela kao što je Savet. Da podstaknu predstavnike izvršne vlasti da preispitaju svoje pojedine odluke ili pak da im ukažu na nešto što su možda propustili da primete“, naveo je NSK i izrazio nadu da je pismo Gordane Predić rezultat nesporazuma i da Ministarstvo ne želi da bude nedodirljivo, te da od NSK sluša samo pohvale na svoj račun.
Ministar Tasovac je, po stupanju na dužnost u septembru, posetio NSK na poziv tog tela, a tada je izrazio i nadu u dobru saradnju.
(SEEcult.org)
