Srpski paviljon na 18. Bijenalu arhitekture u Veneciji sa izložbom “U refleksijama...” Ive Njunjić i Tihomira Dičića svečano je otvoren 19. maja, a zasnovan je na projektu Sajma u Lagosu jugoslovenskog arhitekte Zorana Bojovića iz 70-ih godina 20. veka, koji je u vreme izgradnje bio simbol nove multinacionalne države i nezavisnosti, a danas je to mesto transformisano u hipermarket za trgovinu sa zapadnom Afrikom.
Autori rada “U refleksijama, 6°27’48.81”N, 3°14’49.20”E” posetili su ranije ove godine taj arhitektonski kompleks da bi se upoznali sa svim promenama koje su se desile, zaključivši da je ta arhitektura resurs za oblikovanje budućnosti - kako su istakli i na otvaranju.
Nakon višemesečnog rada na tom projektu, Dičić je naveo da sada može da kaže da su svi projekti koji su nastali kao proizvod Pokreta nesvrstanih plod međunarodne saradnje koja treba da danas bude uzor u oblikovanju budućnosti. “Pored sajma u Lagosu, projekti u Srbiji koje treba sačuvati, nalaze se pred sličnim izazovima. Promišljena arhitektura je sposobna da podnese izazove koje donosi budućnost, prema njoj se treba odnositi s poštovanjem”, naglasio je Dičić.
Otvaranje izložbe u Paviljonu Srbije, foto: Vasilije Glavaš
U ime organizatora, predsednica Saveta i direktorka Muzea primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu Biljana Jotić rekla je da su "slojevi vremenske cikličnosti, vizuelno predstavljene prostornom elipsom, vidljivi u mapiranju istraživačkih procesa vezanih za fenomen politike Nesvrstanih, oličene u projektu Sajma u Lagosu, koje autori oživljavaju živim beleškama sadašnjosti…”
“Na nama je da reagujemo i oživimo u sebi postavljena pitanja. Vremenski i prostorni procesi sada i tada, ovde i onde osnove su univerzalnih pitanja na koja arhitektura direktno reaguje otvarajući nova pitanja i stvarajući prostor za budućnost. Koja?”, istakla je Biljana Jotić.
Komesar izložbe Slobodan Jović istakao je da je u srpskom paviljonu “prošlost prisutna ali ne kao nostalgični pogled u istoriju već kao resurs za budućnost”.
“Zato se naš paviljon vraća u Lagos. Na mesto koje je dokaz da je naša arhitektura bila deo globalne modernizacije. Vraća se na ovo mesto ali sa novi pogledom, pogledom nove generacije koju reprezentuju Tihomir i Iva. Ovaj novi pogled može da nam pruzi mogućnost da razmislimo o budućem pravcu delovanja nas kao arhitekata”, rekao je Jović.
Postavka u Paviljonu Srbije, foto: Relja Ivanić
Izložbu je zvanično otvorila pomoćnica ministarke kulture Srbije Danijela Vanušić, zadužena za kulturno nasleđe i digitalizaciju, koja je istakla da nastup na Bijenalu arhitekture predstavlja jedinstvenu priliku da Srbija međunarodnoj javnosti prikaže “ne samo kreativnost srpske arhitektonske scene, već i promišljanja srpskih arhitekata o globalnim temama kroz prizmu lokalnih iskustava i društveno-istorijskih tokova”. Bijenale arhitekture u Veneciji, kako je dodala, kao jedinstvena smotra arhitekture jeste i “izraz kulturne diplomatije koja doprinosi uspostavljanju čvršćih veza sa zemaljama učesnicama Bijenala, institucijama kulture i pojedinacima”.
Osvrt autora na projekat arhitekte Zorana Bojovića ujedno je i primer za razumevanje odnosa i pozicije koju je Srbija imala sa zemljama Afrike u svetlu osnivanja Pokreta nesvrstanih. “Arhitektura nastala iz te saradnje svedoči o viziji i vrednostima Pokreta nesvrstanih, a to su nezavisnost i solidarnost”, dodala je Danijela Vanušić. i naglasila da je Sajam u Lagosu primer da “svaki arhitektonski projekat koji i dalje stvara promene u gradu može da se iskoristi kao resurs za budućnost ukoliko postoji planiranje i angažovanje arhitekata”.
Autori su posebno zahvalili Dubravki Sekulić, Branislavu Dimitrijeviću i Ljiljani Bojović, koji su bili sa njima sve vreme kroz istraživački rad i omogućili im arhivski materijal, kao i Departmanu arhitekture Univerziteta u Lagosu, koji im je pomogao u organizaciji istraživanja. Posebno su zahvalili profesoru Mokoladeu i njegovim studentima, kao i timu za produkciju - Turbini i Object Constructors.
Autori projekta “U refleksijama…” Iva Njunjić (1994) i Tihomir Dičić (1993) završili su master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Iva Njunjić sticala je profesionalno iskustvo kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu, a Dičić u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Oboje su učestvovali na međunarodnim i nacionalnim konkursima, na kojima je Dičić dobio i više nagrada i priznanja. Radovi su mu objavljivani u stranim i domaćim časopisima, a izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je udruženja Ulice za bicikliste.
Projekat u srpskom paviljonu realizovao je MPU u ime Ministarstva kulture Srbije, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije.
Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji biće održana od 20. maja do 26. novembra na temu Laboratorija budućnosti – prema konceptu umetničke direktorke i kustoskinje Lesli Loko (Lesley Lokko).
Prema navodima Lesli Loko, nove tehnologije, koje se stalno pojavljuju i nestaju, pružaju nam uvide, bez filtera, u život u delovima sveta koje verovatno nikada nećemo posetiti, a još manje razumeti. Međutim, mogućnost da se istovremeno vidi i ono što je blizu, i ono što je daleko, takođe je - kako su to Du Boa (Du Bois) i Fenon (Fanon) sročili, oblik “dvostruke svesti”, unutrašnji sukob svih podređenih ili kolonizovanih grupa, što je opis koji važi za najveći deo sveta, i ne samo za ono što je “tamo”, u takozvanom svetu u razvoju, trećem svetu i arapskom svetu, već i za ono što je “ovde”, u metropolama i predelima severnog dela sveta.
“U Evropi govorimo o manjinama i raznolikosti, ali je istina zapravo da su manjine na Zapadu globalna manjina i da je raznolikost naš standard. Postoji jedno mesto na ovoj planeti na kome se sva ta pitanja jednakosti, rase, nade i strahova sastaju i spajaju. To je Afrika. Na nekom antropološkom nivou, mi smo svi Afrikanci. A to što se događa u Africi, događa se svima nama”, navela je Lesli Loko povodom teme 18. Bijenala arhitekture.
*Naslovna fotografija: Relja Ivanić
(SEEcult.org)