Sređivanje Fleke
Postavljanje strujomera nasred murala Miomira Grujića Fleke (1954-2003) u njegovom rodnom Šapcu izazvalo je ovih dana burne reakcije u javnosti, koje su dovele i do relativno brzog dogovora o svojevrsnom ispravljanju novonastale situacije, kojom je ugroženo umetničko delo posvećeno jednoj od kultnih ličnosti jugoslovenske andergraund scene.
Radnici Elektrodistribucije postavili su 30. juna strujomere na muralu u prolazu koji nosi Flekino ime od 2017. godine, kada je i oslikan zid lokala u privatnom vlasništvu, u okviru projekta “Fleka - Zvuk Znak Zrak” Kulturnog centra Šabac. Revolt na društvenim mrežama posebno je izazvalo to što su strujomeri postavljeni na delu Flekinog lica, a fotografija koja pokazuje novo stanje murala brzo je postala viralna posredstvom Podrinskih, koje su ceo slučaj ocenile kao početak “urušavanja Špaca” nakon nedavnih lokalnih izbora, na kojima je pobedila Srpska napredna stranka.
Vlasnik lokala Dragan Radovanović i direktorka KC Šabac Sonja Petrović Jagić, foto: KC Šabac
Prema navodima Kulturnog centra Šabac, međutim, radovi na lokalima čiji zidovi čine Flekin prolaz planirani su bili još u vreme kada je njihov privatni vlasnik odobrio slikanje murala i grafita, kada ih je i najavio u dogledno vreme.
Strujomer na delu murala, TV Šabac - screenshot
“Kako su lokali u privatnom vlasništvu, KC je svojevremeno, uz dobru volju vlasnika, dobio saglasnost za njihovo oslikavanje sa napomenom da će do izvesnih radova i promena na zidu doći. Još tada smo se sa vlasnikom dogovorili da ćemo dobru saradnju nastaviti tako što ćemo naći način da mural opstane. I našli smo ga!”, saopštio je KC Šabac, najavljujući da će postavljanjem četiri strujomera na zid murala biti izmešten postojeći kop ormara na desnom zidu prolaza, čime će se dobiti čist prostor koji će biti okrečen. To može biti i nov potencijalni prostor za neki od brojnih Flekinih vizuala i aforizama. Takođe, na levom zidu će biti sređen oštećeni kop ili će biti uklonjen - u zavisnosti od mogućnosti, a po završetku radova na novopostavljenim strujomerima biće prekrečen postojeći oštećeni deo murala i osvežen belom bojom kompletan zid”. Tada će, u konsultacijama sa umetnikom Đurađem Stevanovićem, koji je oslikao mural, biti odlučeno na koji bi način mogla da se oslika nova, zanimljiva izvedba Flekinog lika ili asocijacije na njega, navela je za portal SEEcult.org glavna urednica KC Šabac Katarina Janković Popović, koja je i autorka projekta “Fleka – Zvuk Znak Zrak”, realizovanog 2017. uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
KC Šabac naglasio je u saopštenju da se projektom “Fleka - Zvuk Znak Zrak” obavezao da čuva sećanje na lik i delo Miomira Grujića Fleke i istakao da će “tako i biti”.
Prema mišljenju umetnika Đurađa Stevanovića, ceo slučaj je odraz opšte nebrige za kulturu i umetnost, a i za druge uopšte. “Siguran sam da postoji potreba da se ubaci strujomer, ali ta nebriga o umetnickom delu, ne samo mom, nego o Flekinom radu i životnom delu, jeste nešto sa čime se, nažalost, stalno susrećemo u našoj sredini. Da li je moglo da se kupi još metar kabla da se sprovede metar udesno? Mislim da je moglo, tako da sve to pripisujem nepoštovanju, nemarnosti i nebrigi prema drugima”, izjavio je Stevanović 30. juna za TV Šabac.
I istoričarka umetnosti Darka Radosavljević Vasiljević, koja priprema monografiju o Fleki, smatra da je reč o neprihvatljivom ugrožavanju umetničkog rada, a time i integriteta umetnika, te da je trebalo naći način da se Flekin prolaz i zidovi sa muralima i grafitima zaštite kao kulturno dobro.
Ona je podsetila za portal SEEcult.org da je Miomir Grujić Fleka umetnik čiji je značaj daleko izvan lokalnog, kao “istorijski simbol jugoslovenske andergraund scene, začetnik i inicijator mnogih ideja i pokreta”, koji je “kroz mnogobrojne višemedijske aktivnosti, podrškom i promocijom novog i progresivnog razvoja urbane umetničke i rokenrol scene, ali i kritikujući i upozoravajući na nadolazeće negativne društvene, pre svega etičke pojave, postavio i temelje današnje savremene kritičke kulture”. “Fleka je je ostavio neizbrisiv pečat za nadolazeće generacije, i kao umetnik i kao intelektualac, a najviše kao autonomna ličnost, ‘mentalni gorostas’, koji je umetnost i kulturu sagledavao kroz društvena prelamanja, demonstrirajući slobodu kao ključnu opciju opstanka i razvoja kako pojedinca, tako i društva”, istakla je Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta – nezavisne umetničke asocijacije, koja sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu priprema i Flekinu retrospektivu u Salonu MSUB-a, planiranu pre izbijanja pandemije korona virusa do kraja ove godine.
Miomir Grujić Fleka, foto: Vesna Pavlović
Član Gradskog veća Šapca Igor Marsenić, i sam likovni umetnik, ocenio je da je pritisak javnosti nakon postavljanja strujomera i, kako je ocenio, “zakasnele reakcije” KC Šabac, doprineo da dođe do svesti da je neprihvatljivo da takvo stanje murala ostane i da je neophodno da se stvari poprave po završetku radova na zidovima u Flekinom prolazu.
Miomir Grujić Fleka, rane 80-te, foto: Grada Aleksić
Prema mišljenju Marsenića, ceo slučaj je i još jedan pokazatelj nerazumevanja značaja savremene umetnosti, posebno u javnom prostoru.
“U poslednje četiri godine uspeli smo kroz više projekata da damo jedan drugačiji ton gradu i postavimo svojevrsnu koprenu preko opšteg narodnjaštva”, dodao je Marsenić, navodeći i da lokalne vlasti nemaju nadležnost da zaštite Flekin prolaz kao kulturno dobro, jer je to zapravo neformalno ime za deo javnog prostora, koji nema ni status ulice.
(SEEcult.org)
