Srpska Enklavia u Veneciji

Srpski paviljon na 57. Bijenalu u Veneciji svečano je otvoren 11. maja, a predstavlja izložbu “Enklavia - slikarstvo, posledica ovakvog života” sa radovima Milene Dragićević, Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića, koja će, prema oceni ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, “sasvim izvesno ostaviti traga u istoriji Pavilјona ‘Srbija’” i “dodatno uticati na već prisutnu prepoznatlјivost umetnika na međunarodnoj sceni”.

“Nema sumnje i da će radovi umetnika koji ovde predstavlјaju Srbiju, kao i dela drugih naših umetnika i savremenih stvaraoca, obogatiti naše kulturno nasleđe, jer stvarajući danas, oni stvaraju i za neke buduće generacije”, rekao je Vukosavlјević otvarajući izložbu u srpskom pavilјonu, objavilo je Ministarstvo kulture i informisanja na svom sajtu.

Vukosavljević je dodao da su savremeno stvaralaštvo i kulturno nasleđe dve strane jedne medalјe, odnosno oblasti kulture koje su u simbiozi i čiji kauzalitet možda najbolјe odslikava da istoriju svakog naroda i društva, a samim tim i celokupnu kulturu bilo kog naroda i bilo kog društva čine i sadašnjost, i ono što dolazi, ali i ono što je nekada bilo.

“S obzirom na renome koji Bijenale u Veneciji ima u svetskim umetničkim tokovima,  ovo je prilika da još jednom ukažemo na globalni značaj kulture i pružimo podršku umetnicima koji ove godine predstavlјaju 85 zemalјa, kao što je to učinila umetnička direktorka Bijenala Kristin Masel, postavlјajući temu ‘Viva Arte Viva’”, kazao je Vukosavlјević, ističući i da “istorijska i umetnička slava Serenisime već 122 godine, sa nužnim prekidima usled tragedije svetskih ratova, ima svoj odsjaj i kroz jedinstveno Bijenale, koje se potpuno zasluženo dešava upravo u ovom gradu”.

Ministar je naveo i da je istorijsko pravilo da savremena umetnost odražava delom duh i talenat umetnika, a delom duh vremena u kojem su dela nastajala, ali daje i nagoveštaj duha vremena koje dolazi.

“Viziju o značaju ove manifestacije imao je svakako i knez Pavle Karađorđević kada je 1938. godine odlučio da se izgradi pavilјon u Veneciji za predstavlјanje jugoslovenskih umetnika, u cilјu jačanja kulturnog statusa zemlјe u inostranstvu”, ocenio je Vukosavlјević.

Ovogodišnji predstavnici Srbije - Vladislav Šćepanović, Milena Dragičević i Dragan Zdravković, iako stvaraju različitim slikarskim jezikom i na različitim geografskim prostorima, “upućuju na omeđeni prostor i granice u kojima stvaraju, a koje čine i glavne odrednice pojma enklava, dok s druge strane istovremeno ukazuju na duhovno jedinstvo srpskog kulturnog prostora”, naglasio je Vukosavlјević.

Prema njegovima rečima, troje umetnika poetikama različitog senzibiliteta i različitog kreativnog intenziteta “pomažu stvaranju osećaja zajedničke pripadnosti i uspostavlјanju odnosa prema onom drugom”.

“Priznavanje različitosti čini pojedinca slobodnim, a kolektivni identitet jedinstvenim. Enklava kao duhovni prostor predstavlјa stoga ovde, u Pavilјonu ‘Srbija’, izraz osvojene slobode nasuprot ubrzanim tokovima koje nam nameću mediji i potrošačko društvo današnjice”, naveo je Vukosavljević.

  Milena Dragičević

Posetiocima su se obratili i komesar nastupa Srbije i v.d. direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Slobodan Nakarada i kustos Nikola Šuica, a otvaranju su prisustvovale brojne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i diplomatije, među kojima su umetnici Vladimir Veličković, Dragoljub Raša Todosijević, Mrđan Bajić i Uroš Đurić, dramska autorka Bilјana Srblјanović, ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco, ministar za civilna pitanja u Federaciji BiH Adil Osmanović i drugi.

Srbija od 2007. godine nastupa samostalno na Bijenalu u Veneciji, a od tada je u Pavilјonu “Srbija” – nekadašenjem jugoslovenkom paviljonu, predstavlјeno oko 50 umetnika, kako na Bijenalu savremene umetnosti, tako i na Bijenalu arhitekture.

  Vladislav Šćepanović

57. Bijenale umetnosti predstavlja izložbe u 85 nacionalnih paviljona, a umetnička direktorka Kristin Masel pozvala je i 120 umetnika iz oko 50 zemalja da učestvuju na centralnoj izložbi “Viva Arte Viva”, koja je podeljena u devet tematskih paviljona. Među njima su i nagrađivani autori i neke od zvezda svetske scene, kao što su Kiki Smit, Olafur Eliason, Anri Sala i Džon Voters, ali i oko sto umetnika koji prvi put učestvuju, iako su i mnogi izlagali u prestižnim galerijama i muzejima, a među njima je i aktuelni albanski premijer Edi Rama.

Na centralnoj postavci, koja će biti održana uporedo sa izložbama u 85 nacionalnih paviljona, biće predstavljena i grupa OHO i Marko Pogačnik iz Slovenije, pokojni Mladen Stilinović iz Hrvatske, te umetnik mlađe generacije Petrit Halilaj, koji je 2013. predstavljao Kosovo prilikom debija na Bijenalu.

  Dragan Zdravković

Izložba “Viva Arte Viva”, kako je najavila Kristin Masel, fokusirana je na ulogu umetnika i položaj umetnosti u savremenom društvu, na koje skreće pažnju i samim nazivom kao svojevrsnim povikom - izrazom  strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu. Umesto određene teme, izložba “Viva Arte Viva” ponudiće rute koje odražvaju radove pozvanih umetnika i njihov kontekst, a to “putovanje”, kako je navela Kristin Masel, podrazumeva devet poglavlja, počev od dva uvodna u centralnom paviljonu, pa preko ostalih sedam u protoru Arsenala i Đardina. Svako poglavlje predstavlja svojevrsni trans-paviljon, s obzirom na različita porekla umetnika, što je svojevrsni kontrapunkt istorijskoj organizaciji Bijenala u vidu nacionalnih paviljona, čiji broj ne prestaje da raste od kraja 90-ih.

Umetnici na centralnoj izložbi poreklom su iz Holandije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Portugala, Pakistana, Italije, Nigerije, SAD, Francuske, Indije, Nemačke, Velike Britanije, Monaka, Brazila, Libana, Albanije, Švajcarske, Argentine, Mađarske, Irske, Čilea, Danske, Rusije, Kine, Meksika, Poljske, Spanije, Saudijske Arabije, Japana, Filipina, Australije, Rumunije, Gvatemale, Kube, Kanade, Maroka, Vijetnama…

Među nacionalnim učesnicima na 57. Bijenalu, kojih će biti 85, prvi put je ostrvska zemlja Antigva i Barbuda, zatim Kiribati, Nigerija i Kazahstan.

Ponovo su na Bijenalu i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, za razliku od 2015. godine, kada je Bosna i Hercegovina pauzirala.

Hrvatsku predstavljaju Marko Marković i Tina Gverović projektom “Horizont očekivanja”, čija je kustoskinja Branka Benčić.

Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Univerzitet katastrofe” Radenka Milaka, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, čija je direktorka Sara Vujković i komesarka izložbe u nacionalnom paviljonu.

Kosovo predstavlja Sislej Džafa, koji živi i radi u Njujorku, a kustos projekta “Lost and Found” je Arta Agani.

Makedoniju predstavlja Tome Adzievski projektom “Crveni karneval”, čiji je kustos Branislav Sarkanjac, dok u ime Crne Gore učestvuje Ivana Radovanović i Adin Rastoder projektom “Čovjek – Uomo Human”, čiji je kustos Žana Filipović, a organizator Centar za savremenu umetnost Crne Gore.

Sloveniju predstavlja Nika Autor projektom “Newsreel 63”, čiji je kustos Andreja Hribernik, a organizator Moderna galerija (komesar Zdenka Badovinac).

Bijenale će svečano biti otvoreno 13. maja, uz dodelu nagrada.

*Foto: Fb Srpski paviljon u Veneciji

(SEEcult.org)