• Search form

07.06.2020 | 14:19

Srpski PEN: Desanki Maksimović i Desnici mesto u lektiri

Srpski PEN: Desanki Maksimović i Desnici mesto u lektiri

Srpski PEN centar zatražio je povlačenje predloga o izbacivanju čuvenih knjiga poezije Desanke Maksimović i proze Vladana Desnice iz srednjoškolske lektire u Srbiji, zahtevajući da odgovorni za te odluke “prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti”.

Izražavajući zaprepašćenje predlogom da se iz lektire za gimnazije i srednje škole ukloni knjiga pesama Tražim pomilovanje Desanke Maksimović i roman Proljeća Ivan Galeba Vladana Desnice, Srpski PEN centar naveo je 7. juna u saopštenju da “ne prihvata nemušta obrazloženja koja je tim povodom iznudila ogorčena i zabrinuta javnost, već zahteva da te odluke budu povučene kao štetne i protivne najboljim interesima kulture i obrazovanja” u Srbiji.

“Odgovorni za ove odluke moraju da prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti”, poručio je Srpski PEN centar i zatražio da Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja “povuku odluke koje su uznemirile kulturnu i ukupnu javnost”.

“Zahtevamo da ove institucije objave zvanični izveštaj o preduzetim izmenama u nastavnim programima iz srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama i gimnazijama u Republici Srbiji”, poručio je Upravni odbor Srpskog PEN centra i naglasio da je pitanje proučavanja književnosti u školama i gimnazijama suviše značajno da bi bilo sakriveno od javnosti i prepušteno arbitrarnim odlukama, proizvoljnim tumačenjima i netransparentnim procedurama. To je prvorazredno javno i stručno pitanje i zahtevamo da u njega budu uključene odgovarajuće profesionalne asocijacije i ključne kulturne ustanove.

“Ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti”, naveo je Srpski PEN centar, izražavajući uverenje da odgovorni za te odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da “znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti”.

Predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Srbije da se iz srednjoškolskog programa isključe poezija Desanke Maksimović i proza Vladana Desnice izazvao je oštru osudu stručne i najšire javnosti. O tom predlogu treba da se izjasni Nacionalni prosvetni savet, kao i Ministarstvo prosvete.

Predlog da se iz trećeg razreda gimnazija isključi izbor poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog i njena čuvena zbirka "Tražim pomilovanje” obrazložen je ocenom komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe”, objavile su 6. juna “Večernje novosti”, navodeći da su članovi komisije ocenili i da postoji bojazan da bi “učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Zadužbina Desanke Maksimović obratila se tim povodom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i samom Zavodu, koji je potom predložio da se zbirka “Tražim pomilovanje” nađe u programu za prvi razred gimnazije, jer bi na taj način “našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”.

Odluka o sudbini poezije Desanke Maksimović u školskom programu još nije doneta, a kako je izjavio ministar prosvete Mladen Šarčević, o tom predlogu treba da se izjasni Nacionalni prosvetni savet. Ako odluka bude prihvaćena, šalje se Ministarstvu.

U međuvremenu se o tom pitanju izjasnila i premijerka Ana Brnabić koja je poručila na Tviteru da se Desanka Maksimović "nikada neće izbacivati" iz školskog programa.

“Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka”, navela je Ana Brnabić.

*Foto: Wikimedia, CC

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r