Šta je grafika danas?
Grafički kolektiv gostuje tokom septembra u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda izložbom “Šta je grafika danas?, kojom nudi jedan od mogućih odgovora na to pitanje, nastavljajući ujedno da obeležava 70 godina postojanja bez odgovarajućeg stalnog prostora za izložbene aktivnosti, nakon prošlogodišnjeg odlaska sa Obilićevog venca zbog restitucije zgrade u kojoj je delovao proteklih decenija.
Gostujuća izložba Grafičkog kolektiva u Likovnoj galeriji KCB-a obuhvata radove Slavice Dragosavac, Vladimira Milanovića, Jelene Sredanović i Maje Simić, a prema navodima kustoskinje Ljiljane Ćinkul, ideja je da se izborom radova i postavkom sugeriše utisak ambijenta i situacije koja bi inicirala jedan od potencijalnih odgovora o grafici u 21. veku - jednom od medijskih aktera u formiranju savremene vizuelne scene.
Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić promovišu savremene pristupe grafičkoj umetnosti, a njihovi radovi ukazuju na produkcijske mogućnosti današnje štampe. Oni imaju jasan stav da se ograničenja tradicionalnih grafičkih tehnika ogledaju u fizičkim svojstvima materijala koji se koristi u umetničkoj produkciji. I materijal od koga je načinjena matrica uslovljava dimenzije i karakter tretmana nosioca grafičke forme. Uvođenjem kompjuterske grafike i zamenom fizičke matrice digitalnim zapisom, poimanje grafičkog medija poprima potpuno drugu dimenziju, navela je Ljiljana Ćinkul u tekstu za katalog.
Maja Simić
“Hteli ili ne, učesnici smo promene sveta kroz nove tehnologije. Tako, u znaku različitih kulturnih, estetskih pa i tradicijskih standarda koji upravo egzistiraju u vizuelnim umetnostima, na pitanje Šta je grafika danas? stižu najrazličitiji odgovori koji znatno proširuju postojeće pojmove u jednom novom leksikonu štamparstva i grafike. Živimo u eri elektronske slike i dominaciji kompjutera. Koliko je digitalni kod promenio izgled grafike? I ne samo grafike. Teoretičari medija podsećaju da ni materijal, ni prostor, ni vreme nisu što su bili i da moramo da očekujemo da velike inovacije trasformišu umetnosti i njenu tehniku, utičući na invenciju i proizdoveći promene u samom našem poimanju umetnosti. Softverski programi stvaraju višemedijske projekte uključujući i grafičku produkciju. Kao svaki živi organizam sa svojim dilemama i problemima fenomen grafike i njeni autori, kritičari i teoretičari danas, u graničnim područjima ove oblasti i njenim alternativnim formama, nastoje da uspostave standarde i traže nove odgovore. Svakako, poimanje umetničke grafike danas je i u tehničko-tehnološkom smislu znatno fleksibilnije; poslednjih decenija upadljiva primena digitalne tehnologije u umetnosti relativizovala je i pitanja umetničkog originala, autorskog otiska, tiraža - tradicionalnih svojstava u okvoru profesionalnog kodeksa i izvornih principa tipičnih za ovu oblast. U pojedinim slučajevima postavljalo se i pitanje: Ko je realno autor? Isto tako, umetnička praksa potvrđuje da granice između medija postaju fleksibilnije i sklone rastvaranju pa je i grafika, samim tim, otvorena medijska forma, jedan aspekt savremenog izraza čiji su parametri skloni redefinisanju. Ove promene u praksi (i teoriji) vezuju se, pre svega, za tehnološke inovacije. Na taj način stvoren je veliki prostor za tumačenje umetničke grafike i njenih graničnih područja i/ili čak labavih principa alternativne grafičke forme, što je na Bijenalu grafike u Ljubljani već promovisano”, navela je Ljiljana Ćinkul.
Jelena Sredanović
Radovi na izložbi su jedan od mogućih odgovora na pitanje Šta je grafika danas?
Reč je o primerima nekoliko autorskih pojava koje svoju poetiku zasnivaju na otvorenom stvaralačkom konceptu, na istraživanju i eksperimentisanju u okviru umetnosti štampanja kao i računarskim verzijama obrade slike/predloška. Oni imaju jasan stav da se ograničenja tradicionalnih grafičkih tehnika ogledaju u fizičkim svojstvima materijala koji se koristi u umetničkoj produkciji. I materijal od koga je načinjena matrica uslovljava dimenzije i karakter tretmana nosioca grafičke forme. Uvođenjem kompjuterske grafike i zamenom fizičke matrice digitalnim zapisom, poimanje grafičkog medija poprima potpuno drugu dimenziju.
Slavica Dragosavac
Aproprijaciju ikoničkih slika iz istorije umetnosti, kako ukazuje Ljiljana Ćinkul, Vladimir Milanović nastavlja i u radu Vaza, kompjuter je deo kreativanog procesa, a rad sa digitalnom slikom omogućava brze transformacije i vidljivost promene u realnom vremenu na ekranu – matrici. Štampa na različitim podlogama (papir, tekstil, plastika, metal) u velikim dimenzijama, prosvetljavanje oštampanog materijala, isecanje slike (ili njenih delova) i apliciranje na podlogu realizuje Slavica Dragosavac u svom digitalnom profilu. Mada smo svedoci radikalnih koncepcija grafike, ideja o specifičnosti medija se takođe zadržala. Jelena Sredanović u svojim pejsažnim sekvencama kombinuje tradicionalne tehnike i savremena tehnološka rešenja; analogne principe i digitalni kod, foto-zapis, digitalnu štampu i drvorez. Za postavku u Likovnoj galeriji KCB-a istražuje moć litografskog postupaka na drvenoj matrici. Re/definišući konstrukt grafičkih elemenata kao što su matrica-otisak u samoispitivačkom radu Maje Simić performativni akt živog otiskivanja tela sačuvan je u varijacijama tragova tela na papiru. Kadrovi video-zapisa otiskivanja njenog lica i njegovog mučnog oslobađanja od boje svojevrsna su vizuelna metrofora stanja femine u svetu pomućenih vrednosti.
U okviru izložbe, 7. septembra u 13 sati biće održan razgovor sa umetnicima, uz moderaciju Katarine Kostandinović, a 14. septembra u 13 časova biće održano vođenje, kao i kroz ostale dve nove postavke u galerijama KCB-a.
Izložba Šta je grafika danas? biće otvorena od 5. do 26. septembra.
*Naslovna fotografija: Vladimir Milanović
(SEEcult.org)
