Stopirani SOPA i PIPA
Američki kongres odložio je izjašnjavanje o predlozima antipiratskih zakona koji su izazvali protest internet zajednice ne samo u SAD, već širom sveta, uključujući i neke od najvećih internet kompanija. Nakon štrajka na internetu 18. januara, u Senatu je odloženo glasanje o Zakonu o zaštiti intelektualnih prava (Protect IP Act - PIPA), a potom je i Predstavnički dom saopštio da odlaže izjašnjavanje o Zakonu o stopiranju onlajn piraterije (Stop Online Piracy Act - SOPA) dok ne bude postignuto kompromisno rešenje.
Američki kongres odložio je izjašnjavanje o predlozima antipiratskih zakona koji su izazvali protest internet zajednice ne samo u SAD, već širom sveta, uključujući i neke od najvećih internet kompanija.
Nakon štrajka na internetu 18. januara, u Senatu je odloženo glasanje o Zakonu o zaštiti intelektualnih prava (Protect IP Act - PIPA), a potom je i Predstavnički dom saopštio da odlaže izjašnjavanje o Zakonu o stopiranju onlajn piraterije (Stop Online Piracy Act - SOPA) dok ne bude postignuto kompromisno rešenje.
Svemu je prethodio jednodnevni protest hiljade sajtova, uključujući Vikipediju na engleskom, koji su dobrovoljno zatvorili sadržaj za korisnike i tim “odlaskom u crno” skrenuli pažnju na to kakva bi bila budućnost ukoliko bi došlo do cenzure na internetu, kakvu omogućavaju sporni zakoni.
Predlagači zakona saopštili su da je jasno da je potrebno da revidiraju način na koji će se rešiti problem “inostrane krađe američkih proizvoda i invencija”.
Više od sedam miliona ljudi potpisalo je peticiju na pretraživaču Google, koji se takođe pridružio protestu, poručujući da bi usvajanje spornih zakona rezultiralo cenzurom veba i otežalo poslovanje na internetu.
Oba zakona odnose se na onlajn pirateriju, pre svega na ilegalne kopije filmova i drugih medija. Takođe, odnose se i na sajtove koji sadrže informacije o načinima na koje je moguće pristupiti blokiranim sajtovima.
Američka filmska asocijacija (MPAA), glavni pristalica predloženih zakona, vodila je i sama kampanju protiv kršenja autorskih prava, ali je doživela pad sopstvenog sajta. Odgovornost za napad preuzela je haktivistička grupa Anonimni (Anonymous).
Anonimni su napali i sajtove američkog Ministarstva pravde i FBI-ja, inicirajući takozvani DoS (denial-of-service) napad, koji omogućava da se određeni sajt preoptereti saobraćajem mnogobrojnih korisnika i padne usled slabosti servera.
Napad Anonimnih na te sajtove dovodi se i u vezu sa odlukom američkih vlasti da zatvore sajt Megaupload, jedan od najvećih sajtova za distribuciju fajlova, često piratskih verzija sadržaja zaštićenih autorskim pravom.
Osnivači sajta Megaupload uhapšeni su na Novom Zelandu na zahtev američkih vlasti, a optuženi su za kršenje postojećih zakona protiv piraterije.
Policija je zaplenila gotovinu, automobile i druge stvari koje je zatekla u kući osnivača sajta Megaupload, Nemca Kima Dotcoma, ranije poznatog kao Kim Schmitz.
Megaupload, čije je sedište bilo u Hong Kongu, imao je oko 150 miliona korisnika i oko 50 miliona poseta dnevno.
Posebnu popularnost stekao je nakon podrške koju je dobio od pojedinih muzičara, kao što su Alicia Keys i Kanye West.
(SEEcult.org)
