Strategija razvoja kulture još nije, a kad će…

Strategija razvoja kulture u Srbiji, čiji je nacrt pre dve godine prošao burnu javnu raspravu i upućen Vladi na razmatranje, vraćena je na temeljnu doradu i može se eventualno očekivati tek za period 2020-2030.

“Strategije nema i neće je biti još neko vreme”, izjavio je 1. novembra pomoćnik ministra kulture Dejan Masliković, učestvujući u Kulturnom centru Grad u razgovoru povodom početka kampanje za povećanje izdvajanja za kulturu na jedan odsto državnog budžeta.

Predlog strategije razvoja kulture 2017-2027, koji je Ministarstvo kulture i informisanja utanačilo krajem 2017. godine, nakon javne rasprave, “nije stigao ni do Vlade Srbije, nego je u saradnji sa Sekretarijatom za javne politike vraćen na doradu”, rekao je Masliković.

Tekst tog predloga “pretrpeo je dosta promena”, dodao je on, a za doradu su angažovani “strani konsultanti koji rade na izradi budžeta za Akcioni plan”.

“Kako god da okrenemo, vraćamo se na novac bez koga ne možemo ništa da uradimo”, konstatovao je Masliković.

Prema njegovim rečima, novi tekst strategije će, nakon što bude završen, ponovo ići na javnu raspravu i verovatno će biti slična procedura kao sa prethodnim predlogom.

“Može se očekivati da će to biti strategija za period 2020-2030”, rekao je Masliković.

Razgovor povodom kampanje 1% za kulturu, KC Grad, foto: SEEcult

Na osnovu krovnog Zakona o kulturi, usvojenog 2009. godine, Strategija razvoja kulture trebalo je da bude usvojena u roku od godinu dana, što znači do jeseni 2010. godine.

Nekoliko puta počinjao je rad na izradi tog strateškog dokumenta, uz učešće različitih struktura stručnjaka i donosilaca odluka, a poslednju verziju izradilo je Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka.

Nacrt strategije objavljen je u junu 2017. godine, a o njemu su vođene i burne javne diskusije u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu i u završnici u Beogradu, nakon čega je definisan konačan tekst koji je upućen Vladi na razmatranje.

Ministarstvo kulture dobilo je tokom javne rasprave i pohvale zbog toga što je konačno izradilo taj strateški dokument, ali je oštro i kritikovano zbog načina njegove izrade, metodološkog pristupa i ideloškog okvira koji je ocenjen u delu javnosti kao etno-nacionalistički. Takođe, kritikovan je zbog neoliberalnog principa na kojem je zasnovan.

Burne reakcije na predloženi strateški dokument nisu prestale ni po zvaničnom okončanju javne rasprave, a Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji pozvali su bili na odbacivanje tog dokumenta u celini.

Gotovo jedini deo Predloga strategije koji nije pretrpeo kritike odnosio se na postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu od deset godina sa 0,68% na 1,68%.

Grupa aktera sa kulturne scene u Srbiji pokrenula je ovih dana inicijativu za promenu politike finansiranja kulture, zahtevajući da izdvajanje za kulturu bude minimalno 1% ukupnog državnog budžeta. Inicijativa je zasnovana na rezultatima istraživanja o izdvajanjima za kulturu u zemljama u regionu, prema kojima su ukupni budžeti Srbije i Beograda drugi najveći u regionu, ali su, procentualno, izdvajanja za kulturu i Srbije i Beograda niža nego u svim drugim državama i svim drugim glavnim gradovima regiona.

Povodom rezultata tog istraživanja, koje je sproveo Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), u saradnji sa NKSS, pokrenuta je i onlajn peticija “Svi za 1% - 1% za sve”, kojoj je šira javnost pozvana da podrži zahteve koji će zvanično biti upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, Kabinetu predsednice Vlade i Savetu za kreativne industrije, kao i Ministarstvu finansija.

(SEEcult.org)