• Search form

30.12.2017 | 22:27

Strateško udruživanje galerista

Strateško udruživanje galerista

Galerija Drina okupila je nedavno u Beogradu grupu kolega iz privatnog, javnog sektora i nezavisnog sektora koji su se odazvali na poziv za iniciranje strateškog dijaloga o problemima u toj oblasti i udruživanja radi njihovog rešavanja i unapređenja profesionalne prakse.

Teme “Nacionalnog simpozijuma galerista”, održanog 23. decembra u formi okruglog stola, bili su problemi i ciljevi razvoja profesionalne galerijske prakse, porezi i doprinosi u galerijskom sektoru, umetnički ugovori, usluge i standardizacija usluga, kustoska praksa i umetničko tržište, izlagačka politika po uzoru na zadate modele i nezavisne umetničke inicijative, saopštila je Galerija Drina, otvorena 2016. godine.

Galerije i izložbeni prostori navedeni su i u Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. kao najvažniji segment sistema za predstavljanje vizuelnih umetnosti i multimedije, a predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, kao i gradskih vlasti Beograda, prisustvovali su skupu u Galeriji Drina, koji je održan 23. decembra, a završen zaključkom da je potrebno povezivanje galerijskog sektora i najskorije stvaranje udruženja galerista, umetničkih agenata i dilera Srbije, kao i nastavak i dalje inicijative da do toga i dođe.

Kustoskinja Aleksandra Lazar iz Galerije Drina objasnila je u uvodnom izlaganju da je skup fokusiran na širu struku - galeriste, kustose i umetnike, s obzirom na preklapanje njihovih srodnih zanimanja i blisko poznavanje svih aspekata rada. Simpozijum je nacionalnog, a ne internacionalnog karaktera, jer je važno pronaći lokalna rešenja za profesionalnu praksu i ustanoviti zajedničke protokole i modele rada u okviru sektora.

Ustanovljena je potreba za inicijativom za regulisanje galerijske profesije u Srbiji. Slično osnivanju Udruženja filmskih umetnika i filmskih radnika Srbije i Društva arhitekata Srbije, kao i primeru francuskog Profesionalnog komiteta za umetničke galerije (Comite Profešionel des Galleries d’Art), zaključeno je da je potrebno uspostaviti udruženje galerista, umetničkih agenata i dilera Srbije, i to sa ciljem da: doprinosi razvoju i unapređenju galerijske kulture i prakse, kao i afirmaciji svih ogranaka vizuelne umetnosti; obavlja poslove reprezentativnog udruženja prema Zakonu o kulturi; doprinosi zaštiti i regulaciji galerijske profesije, profesije umetničkih agenata i dilera umetnosti; podstiče i podržava stvaralačku aktivnost i afirmaciju živih umetnika i zaštiti legat umetnika koji su preminuli; razvija kulturno-poslovne aktivnosti i saradnju sa ustanovama kulture i drugim institucijama sa kojima članovi udruženja sarađuju ili u kojima rade; pokreće i aktivno učestvuje u donošenju zakonske regulative u vezi sa galerijskom profesijom i statusom, kao što je prodaja umetničkih dela, standardizacija ugovora o izlaganju i afirmaciji, osiguranje i druga pitanja u okviru sektora; radi na zaštiti i delimičnoj regulaciji tržišne vrednosti umetničkih dela i licenci radi ostvarivanja legalnog i stabilnog umetničkog tržišta u Srbiji, kao i funkcionisanja tržišta u inostranstvu; te da ostvaruje saradnju sa srodnim stručnim udruženjima u zemlji i
inostranstvu.

Na skupu je konstatovano da svaka karika u lancu (umetnici, produkcija, galerije, dileri, klijenti) moraju imati beneficije da bi tržište zaživelo.

Kako je rečeno, stope oporezivanja umetnika i galerija su previsoke da bi tržište zaživelo i opstalo bez pomoći države. Visoke poreske stope blokiraju rast sektora i samim tim ga čine zavisnim. Navedeni su primeri Holandije (povećavanje poreza na umetnička dela je prouzrokovalo krizu u galerijskom sektoru 80-ih), Hong Konga (uvođenje 0% PDF na umetnička dela rezultiralo je time da Hong Kong postane neksus tržišta), Belgije i Francuske, kao i primeri stimulacije poreskih olakšica za donacije umetnosti u Americi i Evropi.

Potrebno je, kako je zaključeno, osloboditi se poreza na umetničko delo. Stope oporezivanja umetnika, a posebno onih u drugoj i trećoj kategoriji (umetnici u radnom odnosu i umetnici na birou), negativno utiču na formiranje nerealnih i neodrživih cena. Takse za umetnike onemogućavaju stvaranje i održavanje profesionalnih radnih umetničkih studija. Pomenute su i moguće olakšice za umetnike, a u tom kontekstu navedeni su pozitivni primeri iz Rumunije (Plan B) i drugi.

Navedena su i finansijska ograničenja u galerijskom poslovanju, kao i problemi zastarelih zakona, vremenska i stručna ograničenja. Troškovi galerijskog poslovanja (PR, zakup prostora, publikacije, onlajn prisustvo, transport, izvozni troškovi, zaposleni, investicije u sajmove umetnosti i bijenale i sl.) onemogućavaju galerije da postanu mesta stimulacije i podrške umetnosti i da opstanu i kao biznis, a ne samo kao stožer i agent umetnika.

Takođe, iznete su opasnosti neregulisanog, nelegalnog i polulegalnog tržišta i beneficije delimične deregulacije. Ukazano je i na određene tenzije, kao i na problem korupcije, ali i to da u slučaju loše prakse ne postoje vidovi garancije i kompenzacije regulisani zakonom.

Izneta je i potreba edukacije umetnika o njihovim dužnostima i obavezama, budući da najčešće nisu upoznati sa zakonskim stopama oporezivanja dok ne pristupe galeriji ili ne potpišu ugovor o prodaji.

Takođe, iznete su određene ideje u vezi sa standardizacijama usluga u okviru galerijskih delatnosti. Ocenjeno je da postoji monopol tih usluga i potreba za razvojem profesija i zanata koji bi radili u sklopu sa galerijama i muzejima.

U ime organizatora, na skupu su učestvovali kustoskinja Aleksandra Lazar i umetnik Đorđe Stanojević, direktorka Galerije Haos Borka Božović, direktorka Muzeja Zepter Ivana Ćelić, viši kustos u Kući legata Ana Popović Bodroža, profesorka dr Milena Dragićević Šešić (Unesko katedra za kulturnu politiku i menadžment, Univerzitet Umetnosti Beograd), Ana Zarubica (TransformArt galerija), kustosi Miroslav Karić (Remont), Nikola Šuica, Vladimir Bjeličić, Marijana Kolarić, Senka Latinović i Ljubomir Vučinić iz Galerije Bel Art, galerista Marko Lađušić, kustoskinja ULUS-a Olivera Vukotić, Ivana Dedić iz Ministarstva kulture (Sektor za savremenu umetnost), gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić, umetnički kolekcionar i diler Ninko Radosavljević, umetnici Mihal Milunović i Nikola Božović i predstavnici galerije Laufer II Eugster.

Sledeći susret, prema navodima organizatora, zakazan je za početak 2018. godine, u cilju ostvarenja dugoročnih ciljeva, kao što su stvaranje udruženja galerista Srbije, kao i evaluacija nacionalne kulturne scene u cilju jačanja kulturnog sektora i umetničkog tržišta.

Predlogom strategije razvoja kulture, inače, ocenjeno je da, i pored sve intenzivnijeg korišćenja interneta i virtuelnog prostora, kao i različitih negalerijskih in situ projekata, galerije i izložbeni prostori ostaju najvažniji segment sistema za predstavljanje vizuelnih umetnosti i multimedije.

Kao jedan od većih problema sistema, navedena je “nedovoljna prilagodljivost savremenim tokovima u Evropi i u svetu”.

“Institucije, galerije i pojedinci iz Srbije tek sporadično učestvuju u međunarodnoj razmeni i na sceni savremene umetnosti u svetu”, ocenjeno je u Predlogu strategije, u kojem je navedeno i da u Srbiji deluje 58 samostalnih galerija, a posebno je pomenuto da Vlada Srbije obezbeđuje uslove za rad Galerije umetnosti u Prištini.

“Položaj savremenih umetnika veoma je opterećen nefunkcionalnim sistemom podrške samostalnim umetnicima, neuređenim tržištem savremene umetnosti, kao i malim brojem privatnih kolekcionara, agenata i menadžera”, navedeno je u delu Predloga strategije koji se odnosi na opis stanja u oblasti vizuelnih umetnosti.

Kako je ocenjeno, nedostatak prostora za izlaganje čest je problem, kao i smeštaj umetničkih zbirki (depoi), naročito u galerijama unutar drugih ustanova.  Ocenjeno je i da su nedovoljna sredstva za izložbe, nabavku tehničke opreme, zapošljavanje stručnih kadrova, kao i za materijalne troškove.

Uz konstataciju da savremeno stvaralaštvo “posebnu snagu dobija kroz aktivno učešće umetnika i njihovih dela u međunarodnim tokovima”, u Predlogu strategije ocenjeno je da je potreban podsticaj mobilnosti umetnika, njihovom usavršavanju i specijalizacijama, posebno deficitarnih profesionalnih umetnika i umetničkih saradnika (menadžeri u kulturi, osobe zadužene za odnose s javnošću, za korišćenje digitalnih alata u prezentaciji, medijaciji i animaciji i dr.).

Kao ciljevi i mere u oblasti vizuelnih umetnosti, navedeni su: profesionalizacija i modernizacija sistema vizuelnih umetnosti i jačanje kapaciteta rada ustanova i organizacija (podrška razvoju izlagačke infrastrukture i tehničke opremljenosti; doedukacija stručnih kadrova u oblasti vizuelnih umetnosti kroz programe celoživotnog učenja i razmene, a u skladu sa Planom razvoja ljudskih resursa; realizacija novih konkursa i drugih vidova podrške (za uređenje prostora galerija i izlagačkih prostora, za kustoske projekte, za mlade umetnike i njihove prve projekte, za nove inicijative, galerije i izlagačke prostore); podrška razvoju projekata i jačanje kapaciteta ustanova i organizacija za kritičko mišljenje, kritiku, praćenje i kontekstualizaciju umetničkog i kulturnog stvaralaštva); ravnomeran razvoj sistema vizuelnih umetnosti na ukupnoj teritoriji Srbije (podrška kvalitetnim projektima koji se realizuju u manjim i nerazvijenim sredinama i koji omogućavaju povezivanje stvaralaca iz različitih lokalnih sredina; osavremenjivanje koncepta likovnih kolonija i njihovo umrežavanje na nacionalnom i na međunarodnom nivou); internacionalizacija i regionalno povezivanje (podrška projektima prezentacije domaćeg stvaralaštva u inostranstvu; podrška projektima koji povezuju domaće stvaraoce s profesionalcima iz regiona i drugih zemalja, baziranim na stvarnim profesionalnim potrebama i interesima), te razvoj publike, unapređenje participacije i amaterizma (podrška projektima s višim stepenom participacije i rada sa publikom: savremena umetnost u javnom i negalerijskom prostoru i ustanovama koje se primarno ne bave kulturom; razvoj amaterskog stvaralaštva u ovoj oblasti).

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.