Sinagoga u Subotici našla se na listi najugroženije evropske kulturne baštine, uz još šest kulturno-istorijskih spomenika i lokaliteta u Rusiji, Rumuniji, Portugalu, Italiji, Grčkoj i Belgiji.
Izabrani spomenici su u ozbiljnoj opasnosti - neki zbog nedostatka stručnosti ili nemara, a neki zbog neadekvatnog čuvanja i održavanja, zbog čega zahtevaju hitno delovanje, saopštila je Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija koja se bavi baštnom. Spasilačke misije Evopa Nostre biće organizovane tokom i nakon leta, a akcioni planovi za svaki od spomenika biće urađeni do kraja 2014. godine, prenela je Evropa Nostra Srbija.
Evropa Nostra Srbija, udruženje građana koje je nacionalni predstavnik Evropa Nostre, je i nominovala Sinagogu u Subotici za program “7 najugroženijih”, u saradnji sa arhitektom Viktorijom Aladžić, stručnjakom za secesijsku arhitekturu grada Subotice i velikim aktivistom za očuvanje Sinagoge i celokupnog istorijskog jezgra Subotice u okviru neformalne grupe građana “Nasmeši se Subotici”.
Subotička Sinagoga, projektovana 1902. od mađarskih arhitekata Marsela Komora i Deže Jakoba, jedan je od najlepših primera sakralne arhitekture art nuvo stila u centralnoj Evropi. Kombinuje modernu cementnu i čeličnu strukturu sa tradicionalnim dekorativnim elementima mađarske folklorne umetnosti.
Nekada je bila duhovni dom velike jevrejske zajednice u Subotici, ali je nakon Drugog svetskog rata zapostavljena i počela da propada.
Uprkos restauratorskim radovima tokom proteklih nekoliko decenija, zdanje je i dalje u lošem stanju i neprikladno za upotrebu. Upravo stoga, međunarodna ekspertiza i solidarnost doprineće očuvanju tog arhitektonskog i kulturnog dragulja Srbije, saopštila je Evropa Nostra Srbija.
Subotička Sinagoga našla se najpre među 11 nominovanih spomenika za listu “7 najugroženijih”, na koju je dospela na godišnjem kongresu “Evropska baština” koji su Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke organizovali 4. maja u Beču.
Na listi “7 najugroženijih” 2014. godine su i naselje Kolor Rou u Černjakovsku u Rusiji, drvene crkve u južnoj Tansilvaniji i severnoj Olteniji u Rumuniji, nacionalne palate Karilјoni Mafra u Portugalu, Aleksandrijska citadela u Italiji, istorijski kvartovi Kastorije, Dolčo i Aposari u Grčkoj i Scenska oprema pozorišta Burla u Antverpenu u Belgiji.
Naselјe Kolor Rou u Černjakovsku, sagrađeno 1924. godine, jedini je preostali projekat renomiranog nemačkog arhitekte Hansa Šaruna u bivšoj istočnoj Pruskoj. Prototip je moderne domaće arhitekture i neposredna preteča drugih pionirskih projekata u Nemačkoj, poput Zimenštata u Berlinu (uvršten na UNESKO listu 2008. godine), gde je takođe Šarun bio angažovan. Restauracija Kolor Rou, prema navodiam Evropa Nostra, predstavlјa tehnički i finansijski izazov sa kojim je neophodno uhvatiti se u koštac uz (inter)nacionalnu saradnju. Nјegova restauracija i osnivanje istraživačkog centra bi pomogla razvoju turizma i lokalne ekonomije.
Drvene crkve u južnoj Tansilvaniji i severnoj Olteniji nastale su u 18. i 19. veku u okviru malih zajednica. Skromna arhitektura unapređena je privilegovanom lokacijom i muralima značajne umetničke vrednosti. Uprkos njihovoj istorijskoj, društvenoj i kulturnoj važnosti, brojne crkve su napuštene tokom nekoliko proteklih decenija zbog nedovolјnog kapaciteta i nedostatka uslova za boravak i danas su u poodmaklom stanju propadanja. Lokalna zajednica je uložila značajne napore u pravcu rehabilitacije ovih sakralnih objekata, ali ti napori moraju biti podržani na nacionalnom i evropskom nivou.
Karilјoni Mafra nacionalne palate u Portugalu poseduju 120 autentičnih bronzanih zvona, podelјenih na časovna, liturgijska i karilјonska zvona. Ti izuzetni muzički instrumenti, slični orgulјama sa zvonima,koji pokrivaju visinu od četiri oktave, najveći su sačuvani karilјoni iz 18. veka. Zbog neodržavanja i loše konzervacije, drvene strukture koje podupiru zvona prete da se sruše. Restauracija bi omogućila realizovanje izvedbe autentične evropske barokne muzike i očuvanje internacionalnog muzičkog sklopa. Međutim, to može biti ostvareno samo uz međunarodnu tehničku i finansijsku pomoć.
Aleksandrijska citadela najznačajnija je heksagonalna tvrđava u Evropi po UNESKO-u, na čijoj se privremenoj listi nalazi od 2006. Prostire se na više od 74 hektara površine i idealan je primer tvrđave modernog tipa. Sagrađena je između 1732. i 1808. godine i bila je poprište nekoliko klјučnih istorijskih trenutaka, važnih kako za Italiju, tako i za Evropu. Najskorija pretnja tom spomeniku je proliferacija korova čije korenje prodire u zidove i temelјe tvrđave i ozbilјno ugrožava opstanak zdanja. Lokalna zajednica i vlasti su intezivno angažovane na obezbeđivanju opstanka citadele, ali je neophodna i (inter)nacionalna tehnička i finansijska pomoć.
Grčki kvartovi Dolčo i Aposari, sa srednjovekovnim crkvama i vilama iz 18. i 19. veka, čine Kastoriju, planinski grad na obali jezera, jedan od najkarakterističnijih gradova jugoistočne Evrope. Od Drugog svetskog rata, grad je pretrpeo značajna oštećenja kao rezultat rasta populacije i izgradnje blokova zgrada. Ekonomska kriza i visok nivo nezaposlenosti su dalјe pogoršali situaciju. Lokalne vlasti, nevladine organizacije i privatni partneri su udružili snage kako bi restaurirali te istorijske zgrade, ali je neophodna i podrška na evropskom nivou. Rehabilitacija tih kvartova bi bila i vitalan faktor u prevazilaženju krize na lokalnom nivou.
Belgijsko pozorište Burla je poslednje preostalo gradsko pozorište u Evropi koje poseduje originalnu scensku opremu, proizvedenu od francuske kompanije “Filastre i Kambon” 1834. Scenska oprema, kao i neooklasicistička zgrada, projektovana od belgijskog arhitekte Pjera Burla, bili su u potpunosti restaurirani 1993. godine, kada je Antverpen proglašen evropskom prestonicom kulture i čak su primili i nagradu Evropa Nostre. Ako se istorijska oprema u gornjem delu i ispod scene, koja i dalјe funkcioniše, razmontira i zameni savremenom opremom, kao što to predlaže mesna kompanija, jedinstveno evropsko pozorište, gde se 19-vekovne opere i drame mogu izvoditi originalno i autentično, biće nepovratno izgublјeno.
Lista "7 najugroženijih" je ključ za unapređenje svesti o ugroženom nasleđu u Evropi. Osim ovih spomenika, nebrojeno je još blaga koja su u opasnosti širom kontinenta. Ova lista je pre svega poziv na akciju. Javni i privatni akteri na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou pozvani su da ujedine snage kako bismo spasili spomenike i lokacije koje nam pričaju našu zajedničku istoriju i koje ne bi trebalo da izgubimo za buduće generacije, poručio je izvršni predsednik Evrope Nostra Denis de Kergorlay.
"Želimo da naglasimo da je briga o našem zajedničkom nasleđu investicija u društveni kapital i ekonomski napredak Evrope", poručio je zvaničnik Evrope Nostra.
Program “7 najugroženijih” uspešno je tokom 2013. godine podigao svest o najugroženijim spomenicima i lokalitetima širom Evrope. Potencijal tog programa je ogroman, ali se u potpnosti može realizovati ne samo kroz podršku institucija Evropske unije, već i privatnih i državnih partnera.
Ove godine Institut Evropske investicione banke podržava program “7 najugroženijih”. Stručnjaci te banke uradiće analizu, dati savete i pomoći da se formuliše izvodljiv akcioni plan za svaki od sedam lokaliteta.
(SEEcult.org)