Svetski festival animiranog filma – Animafest Zagreb, koji nudi više od 400 ostvarenja, svečano je otvoren 3. juna u bioskopu Tuškanac uz dodelu nagrade za životno delo Suzan Pit (Suzan Pitt) i Džejn Piling (Jayne Pilling) za izuzetan doprinos proučavanju animacije, te francuskoj školi Gobelins, l'école de l'image za najbolju školu animacije.
Animafest predstavlja do 8. juna u bioskopima Tuškanac, Kinoteka i Kaptol Boutique Cinema više od 400 filmova iz 45 zemalja, uključujući takmičarske programe, kao i tematski program posvećen vezi animacije i likovnih umetnosti, obeležavanje 50-godišnjice ljudskog stupanja na Mesec, retrospektivne i panoramske preglede posvećene svetskim i hrvatskim klasicima (Suzan Pitt, Nedeljko Dragić i drugi velikani Zagrebačke škole), te portugalskoj kinematografiji, open-air projekcije i Animacikl, virtuelnu stvarnost, izložbe i radionice, kao i program za profesionalce i bogat program za decu i mlade.
Kultna američka animatorka, multimedijalna umetnica, slikarka, dizajnerka i scenografkinja Suzan Pit nije bila u mogućnosti da doputuje na otvaranje 29. Animafesta iz zdravstvenih razloga, a o njenom delu govorila je na svečanom otvaranju predsednica Veća Animafesta Margit Antauer, koja je podsetila da je Suzan Pitt svoj prvi nezavisni animirani film predstavila početkom 1970-ih, baš u vreme kada se u Zagrebu pripremao prvi Animafest. Vremenom je ostvarila prepoznatljiv i fascinantan opus u kojemu je na prvome mestu njen film “Šparoge”, zatim “Joy Street”, “El Doctor”, “Visitation”…
U pisanoj poruci Animafestu, Suzan Pit je zahvalila na nagradi, navodeći da je iznenađena i počašćena. “Ceo sam život posvetila animaciji i srodnim medijima i ovo mi mnogo znači”, poručila je Suzan Pit, čija je retrospektiva organizovana 4. i 5. juna u Tuškancu, a u Galeriji Kranjčar biće izloženo deset unikatnih, rukom oslikanih kaputa-slika te umetnice koje u svojem butiku na njujorškoj 8. ulici izlaže i Patriša Fild (Patricia Field) – kostimografkinja, dizajnerka i stilistkinja najpoznatija po radu na TV seriji “Seks i grad”. Inspirisani motivima popularne kulture poput stripova, reklama, originalnih printova i njujorških grafita, kao i psihologijom, seksom, nadrealizmom i vodenim bojama njenih animiranih filmova, kaputi Suzan Pit proizašli su iz vibrantne ulične atmosfere Njujorka i Los Anđelesa.
Gošća 29. Animafesta je Džejn Piling, nagrađena za izuzetan doprinos proučavanju animacije, kojim je dala veliki podsticaj generacijama ljubitelja tog filmskog roda. Kao autorka knjiga o nesvesnom u animaciji, o ženama u animaciji, o braći Kvej, kao urednica DVD-ova, kao direktorka najprestižnije britanske nagrade, saradnica Britanskog filmskog instituta i i brojnih drugih institucija, te kao nastavnica na brojnim najboljim univerzitetima, Jayne Pilling pokazala je kako animaciju treba ne samo podučavati, nego i voleti, istakao je Nikica Gilić, uručujući joj nagradu Animafesta.
Vidljivo dirnuta, Džejn Piling rekla je da joj nagrada Animafesta predstavlja čast, a istakla je i da je, kada je bila znatno mlađa, to bio jedan od prvih međunarodnih festivala koje je posetila. “Tada sam bilo malo uplašena, ustvari bila sam užasnuta, jer nisam umetnica. Mislila sam 'ne mogu se uključiti u rasprave, ovo su sve autori'. Došla sam jer sam volela i volim animaciju. Dobrota koja mi je ovde ukazana učinila je da osećam kako jeste moguće biti deo animacijske zajednice čak i ako nemate talenta i ne znate crtati. To je uistinu inspirisalo moj dalji rad”, rekla je Džejn Piling, koja je i glavna govornica naučnog skupa Animafest Scanner VI koji će 4. i 5. juna biti održan u Institutu Balassi.
Posebna počast ukazana je i nagrađenoj francuskoj školi animacije Gobelins, kojoj je priređena retrospektiva sa 16 filmova nastalih u proteklih 12 godina, među kojima je i nagrađivani i za Oskara nominovani Oktopodi.
Organizatori 29. Animafesta podsetili su na otvaranju i na nedavno preminulog doajena Zagrebačke škole crtanog filma, autora prvog hrvatskog dugometražnog animiranog filma “Čudesna šuma” (1986) Milana Blažekovića koji je nedavno preminuo u 79. godini.
Otvaranju 29. Animafesta prisustvovali su i izaslanik predsednika Vlade Hrvatske Hrvoje Manenica, izaslanica Grada Zagreba Vesna Kusin, a publici su se obratili i direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra Chris Marcić, umetnički direktor Animafesta Daniel Šuljić, te producentkinje Matea Milić i Paola Orlić, koja je rekla da je priprema 29. festivalskog izdanja bila “gorko-slatki posao”. “Gorak jer smo se morali re-programirati na novu središnju lokaciju u kratkom roku, a sladak zato što radimo s vrhunskim timom, kojem od srca zahvaljujemo”, dodala je Paola Orlić.
Daniel Šuljić, Paola Orlić, Matea Milić
Na ceremoniji otvaranja predstavljena je i festivalska špica 29. Animafesta švajcarsko-hrvatske autorke Michaele Müller, koja je nadahnuta ovogodišnjim tematskim programom posvećenim vezi animacije i likovnih umetnosti, te omiljenim Animafestovim projekcijama na otvorenom, a praćena je muzikom Hrvoja Štefotića.
Takmičarski program kratkometražnog filma obuhvata 46 ostvarenja iz 23 zemlje, odabranih među 1.800 pristiglih iz rekordnog broja od 86 zemalja. Već samo učešće na Animafestu podrazumeva nominaciju za Evropsku nagradu za animaciju, dok pobeda omogućuje i ulazak u trku za Oskara i nagrade Annie ASIFA-e Hollywood. Konkurencijom, kao i prošlih godina, dominira Francuska, iza koje su Velika Britanija, SAD i Kanada.
Među velikim imenima u konkurenciji su Amerikanac John Morena (Daj!, Nominalna vrednost i Kuronje), Britanac Phil Mulloy, pobednik Animafesta 2016, koji se vraća novim filmom U budućnosti, te Regina Pessoa, autorka najnagrađivanijeg portugalskog animiranog filma u istoriji Tragična priča sa sretnim završetkom, koja dolazi sa intimnim (auto)biografskim delom Stric Tomas broji dane o dirljivom odnosu devojčice i čoveka opsednutog brojevima. Potencijalni miljenik publike, prema navodima organizatora, mogao bi da bude film Prosidba Gerlanda Infusa koji donosi prijećanje na holivudske 20-te godine u vodviljsko-melodramskom i humornom slapstick tonu, ali uz srećan završetak koji je ipak "samo za odrasle".
Među eksperimentalnim radovima ističe se tajvanski Si So Mi – stop-animacijska pogrebna himna kaširano-papirnatih crnih miševa s tradicionalnim tajvanskim rođendanskim ukrasima na glavi, koja ukazuje na zanimljivu interkulturalnu vezu Tajvana i Nemačke.
Između ostalog, sa Sandensa i sa nominacijom na nagradu BAFTA, stiže Marfa – rukom crtana nadrealna art-amerikana, finansirana putem Kickstartera, koja strujom svesti vodi kroz teksaški pustinjski gradić i niz povezanih i nepovezanih asocijacija čiji motivi ponajviše prizivaju hipi eru, ali nagrađuju i filmofile brojnim kratkim "naklonima" poput onog američkoj avangardi i Mayi Deren.
Takmičarski program dugometražnog filma tradicionalno je stecište najraskošnijih i najkompleksnijih dela “likovno-filmske umetnosti”, budući da je reč o filmovima čija izrada podrazumijeva godine mukotrpnog rada u pravilu podrazumevaju velike ekipe i basnoslovna finansijska ulaganja, ali ponekad mogu nastati i iz čudesne marljivosti i nadarene opsesije izuzetnih pojedinaca. Takav je slučaj i sa filmom Daljine mladog autora Gintsa Zilbalodisa (1994) iz Litvanije, koiji problematizuje važnost individualnih stremljenja u vremenu globalne otuđenosti.
Među delima u konkurenciji su i kanadski film Ville Neuve Félixa Dufour-Laperrièrea, crno-bela je porodično-psihološka etida koja se odvija na pozadini društveno-političkih previranja, zatim kriminalističko-artistički film Ruben Brandt Kolekcionar slovenačkog veterana s mađarskom adresom Milorada Krstića, zasnovan na otkačenoj premisi o psihoterapiji krađom umetnina iz velikih svetskih muzeja.
Tu je i Jedan dan života Raúla de la Fuentea i Damiana Nenowa, nastao u koprodukciji pet evropskih zemalja, a adaptacija je (istoimene publicistike poljskog novinara Ryszarda Kapuścińskog) i dokumentarno delo o građanskom ratu u Angoli. Funan Denisa Doa (Francuska – Luksemburg – Belgija), pobednik festivala u Anesiju, takođe je istorijski, hladnoratovski, ali pre svega porodični film koji se odvija u istoj godini kao i Jedan dan života, ali na drugim meridijanima – u Kambodži u vreme vladavine Crvenih Kmera. Funan je, između ostalog, i emocionalna priča o preživljavanju i opstanku humanosti u uslovima nasilja, gladi i razdvojenosti.
Uz kratke i dugometražne filmove, u konkurenciji za nagrade 29. Animafesta su i studentski i hrvatski filmovi u posebnim programskim celinama.
Festivalski sajt je animafest.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
*Foto: Animafest
(SEEcult.org)