Svetlani Slapšak Zlatni suncokret
Nagrada Zlatni suncokret za 2016. godinu dodeljena je Svetlani Slapšak za roman “Ravnoteža” o sudbini grupe Beograđana tokom 90-ih godina koji, prema navodima žirija, snažno dočarava duh “običnih” ljudi u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja.
Nagrada Zlatni suncokret, koju kompanija Vital iz Vrbasa dodeljuje za najbolјe književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, pripala je većinom glasova žirija Svetlani Slapšak, koja je početkom 90-ih napustila Beograd i od tada živi i radi u Sloveniji.
Nagrađeni roman, u izdanju Lagune, govori o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji koje, ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, skrivaju ih od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu 90-ih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.
Žiri, koji su činili Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić, opredelio se za roman Svetlane Slapšak, jer je u njemu “prepoznao samosvesnu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva”.
Roman “Ravnoteža”, kako je istakao žiri, veoma dobro kombinuje takozvanu sliku sveta sa dubljim intelektualnim pitanjima našeg vremena vezanim za prirodu sećanja i kritiku didaktičkih opsesija prošlošću.
“Naročito fascinira način na koji glavna junakinja Milica podnosi egzistenciju: uprkos oskudici, gubicima prijatelja, nedostatku ljubavi, teškoći samosaznanja, ona poseduje lakoću, kreativnost, spremnost i spretnost da se usudi da ode korak dalje, da se otisne izvan zadatog okvira i da na taj način ispita granice svoje i tuđe ljudskosti. ‘Ravnoteža’ je izuzetno uspela literarna konstrukcija koja u sebi spaja elemente porodičnog romana, romana-hronike, parodiju pripovedačkog patosa realističkog romana, kao i stilizaciju viktorijanskog romana. Roman je enciklopedijski razigran i, uprkos ozbiljnosti teme, obojen osobenim humorom i afirmacijom prijateljstva, poverenja i ljubavi. Osim toga, počev od epigrafa o ‘jednomjesečićima’ koji je preuzet iz Vukovog Srpskog rječnika, pa do poslednje rečenice koja govori o krpljenju zajedničkog sećanja junakinja u starosti, ovaj roman igra na kartu oneobičenog polifonog jezika, intelektualnog i razgovorljivog, diskurzivnog i duhovitog, poniznog i borbenog u isti mah”, naveo je žiri.
U središtu radnje nagrađene knjige Svetlane Slapšak su dve prijateljice, Milica i Dara, a oko njihovih likova se grade priče kako o nizu prijatelja i poznanika, tako i o političkoj i društvenoj stvarnosti ovog neveselog razdoblja. Iza svega se krije jednostavno pitanje: kako bez ponižavanja i prilagođavanja preživeti u oskudnim vremenima; kako sačuvati beogradski šarm u živom blatu srušenog sveta. Odgovor se može iščitati iz Miličine sudbina: junakinja preživljava tako što prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca opsednutog ideologijama prošlosti; mentalnog zdravlja radi, ona istvoremeno piše stilizaciju viktorijanskog romana u duhu sestara Bronte. Dara pak preživljava tako što pomenute tekstove čita. U haosu savremenosti, ovi tekstovi su mesta preispitivanja, zastoja, crne rupe u tkivu sveta koje se moraju popuniti istinskim osećanjima i iskrenim razgovorima, jer reč je o dobu kad je ravnoteža bila moguća samo u istoimenom kolaču sa šljivama koji Milica mesi na početku knjige.
Reč je o tri teksta koja se, kako je naveo žiri, međusobno prepliću i grade labavu ravnotežu: dok se rasplamsavaju ratovi na tlu bivše Jugoslavije, nacionalni pisac pokušava na čistac da dovede ideološke slepe ulice naciona zaboravljajući da je ideja čistog verovatno najgora moguća vrsta politike; suočena sa bremenom sveta i teksta, Milica sama piše pastiš viktorijanskog romana koji racionalno pripoveda o osećanjima i računa na večnu mogućnost hepienda dok govori o ljubavi bez seksa, o strasti bez ludila, o stvarnosti bez stvarnog; konačno, glavnina romana prati mnogobrojne „nezvanične“ sudbine šireg kruga oko Milice i Dare, što uključuje učešće u ratu, skrivanje od mobilizacije, emigraciju, vlastito razotkrivanje, ljubav, seks, hranu, surovu svakodnevicu, ali i intelektualne proplamsaje koji svedoče o dostojanstvu i u najgorim uslovima. U stvari, ako bi se morala istaći glavna tema romana, čini se da bi ona bila prevashodno vezana za ženski doživljaj sveta, pre svega Miličin i Darin. Naravno, ovakav doživljaj je povezan sa razobličavanjem manipulacije i dominacije, dobro vidljivih kako u stavu nacionalnog pisca, tako i u pastišu viktorijanskog romana, u kojem je očigledna zavisnost roda od žanra: žena ako želi da voli mora svesno da pristane na muškarčevu laž, naveo je žiri.
Svetlana Slapšak, rođena 1948. godine u Beogradu, objavila je, napisala i uredila više od ezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija iz različitih oblasti (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda). Objavila je, između ostaog, preko 1500 eseja, jedan roman i dve drame.
Završila je klasičnu gimnaziju u Beogradu, a potom diplomirala, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je zaposlena na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1972. do 1988.
Slapšakova od 1991. živi u Ljubljani, gde je od 2003. godine do penzionisanja 2014. bila redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju na Institutum Studiorum Humanitatis.
Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je na slavistici predavala srpsku i hrvatsku književnost (1985-1992) i Balkanske žene na sociologiji (1995-2012). Glavna je urednica časopisa ProFemina od 1994.
U najužem izboru za nagradu Zlatni suncokret za 2016. godinu bile su i knjige Selimira Radulovića “Senka osmog eona”, Jelene Lengold “Raščarani svet”, Divne Vuksanović “Memo”, Ranka Risojevića “Sestre i drugarice” i Zorana Živkovića “Tumač fotografija”.
Roman “Ravnoteža” Svetlane Slapšak bio je i u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2016.
Nagradu Zlatni suncokret 20. put dodeljuje fabrika Vital iz Vrbasa, zbog čega je u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada.
Prvi put je dodelјena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, Dragan Jovanović Danilov, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.
Prošle godine dobitnik nagrade “Zlatni suncokret” bio je Dragan Velikić, nagrađen za roman “Islednik”, za koji je osvojio i NIN-ovu nagradu.
(SEEcult.org)
