Sweet Movie počasno na FAF-u
Festival autorskog filma počasno je prikazao 29. novembra u glavnom programu film “Sweet Movie” (1974) istaknutog srpskog reditelja Dušana Makavejeva, koji predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović ocenjuje kao “hrabriji, radikalniji, inovativniji od većine filmova savremene svetske produkcije”.
“Kada smo na Savetu razgovarali o tome važno nam je bilo da razlog za prikazivanje nije neka godišnjica, nego čisto filmski”, rekao je Golubović uoči projekcije u punoj sali Doma omladine Beograda, u prisustvu Makavejeva (84) koji je pozdravljen burnim aplauzom.
O tom delu Makavejeva, čiji su najpoznatiji filmovi “WR Misterije organizma”, “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Nevinost bez zaštite”, govorili su i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević i rediteljka Maja Miloš.
“Sweet Movie”, nastao kao koprodukcija Francuske, Kanade i Nemačke, svega je nekoliko puta prikazan u Srbiji, a Golubović je rekao da ga je video 1988. godine u Sudentskom kulturnom centru i nedavno u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru priprema za FAF i to na 35-milimetarskoj kopiji.
“Malo je današnjih filmova koji se tako radikalno bave pomeranjem granica unutar filmskog jezika, koji se tako hrabro i beskompromisno bore za osnovni motiv kojim se filmovi Makavejeva inače bave, a to je borba za slobodu pojedinca, borba protiv totalitarizma i protiv apsurda. Borba pojedinca za slobodu i borba samog autora za slobodu autorskog izraza je nešto što je posebno važno u kompletnom opusu Makavejeva”, istakao je Golubović i dodao da je “Sweet Movie” u Srbiji “neopravdano potcenjen, ali u nekim evropskim okvirima ima svoje važno mesto”.
Citirajući reditelja Želimira Žilnika, Golubović je ispričao anegdotu sa suđenja Makavejevu u Francuskoj zbog tužbe producenata da ne snima ono što su oni mislili da treba, već po svojoj intuiciji, pa su smatrali da je njihov novac ugrožen. Žilnik je bio pozvan kao svedok da je Makavejev uračunljiv i da ume da režira.
Prema pričanju Žilnika, Makavejev je na sudu izjavio da je on reditelj, umetnik i da ima pravo da traga, da osluškuje i posmatra svet oko sebe kako bi pronalazio najbolja rešenja za svoj film. Presuda je glasila: “Ovo je Francuska, zemlja Remboa i Lotreamona. Producent je taj koji ponekad dobija, ponekad gubi. U ovom slučaju dužan je da obezbedi Makavejevu da napravi ovaj film jer je Dušan Makavejev umetnik”, preneo je Golubović.
Branislav Dimitrijević je najavio svoju knjigu “Slatki snovi Dušana Makavejeva” koja uskoro izlazi u izdanju Filmskog centra Srbije i Muzeja savremene umetnosti.
“Izgleda da slično razmišljam kao kreatori FAF-a. Ja se manje bavim filmom, ali me zanima naša novija umetnička baština. Mene je ovaj film od kada sam ga prvi put video, pomenute 1988. u SKC-u, stalno ‘pohodio’ i morao sam da mu se malo više posvetim. U knjizi sam pokušao da odgovorim na pitanje zašto je na neki način ispao iz generalnog renomea Makavejeva, zašto mu istorija posvećuje manje pažnje nego onima koji su duboko zapisani u istoriju filma kao što su ‘WR Misterije organizma’ ili ‘Ljubavni slučaj službenice PTT’ i ‘Nevinost bez zaštite’”, izjavio je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, “Sweet Movie” je na početku i bio mišljen kao nastavak filma “WR”, ali je “otišao u nekom potpuno drugom, neočekivanom pravcu”.
“Ovaj film istovremeno govori o svom vremenu, nekim celinama 70-ih, o prelomnom trenutku kada jedna paradigma prestaje a nova se još nije rodila, ali zapravo i o našem vremenu, najavljuje na neki način vreme u kojem mi živimo. Čak jedan lik koji se zove gospodin Kapital neverovatno podseća na Donalda Trampa, a ima i drugih stvari koje su prefigurirane. Uostalom, u pokušaju sinopsisa za ‘Sweet Movie’, koji je pisao nakon snimanja, Makavejev jednu od čuvenijih scena u tom filmu najavljuje ovako: Ovo što ćete sada videti, ni sami verovati nećete”, kazao je Dimitrijević.
Mlada rediteljka Maja Miloš izjavila je da je veliki poštovalac dela Makavejeva i da je za nju nagrada da se obrati publici uoči njegovog filma.
“Moje mišljenje je da gledajući ovaj film ne treba da razmišljamo da li je on moderan, da li je preživeo zub vremena, već upravo suprotno, da gledamo da li su sada savremeni filmovi dovoljno moderni, dovoljno provokativni i subverzivni. Ovaj film ima divne stvari za koje mislim da svako od vas voli bar jednu od njih. Ima divne muškarce i žene, golotinju, čokoladu i komunizam”, rekla je Maja Miloš.
U Katalogu 22. FAF-a citiran je stav kritičara Stenlija Kavela: “Ovaj film je, u najmanju ruku, najoriginalnije meni poznato istraživanje beskrajnosti odnosa između dokumentarnog i igranog filma, koje otelovljuje oba, a otuda i originalno istraživanje beskonačnih veza između stvarnosti i mašte. Moj privatni naziv za konstrukciju ovog filma jeste ‘film iskopavanja’. Time mislim na svoj osećaj da njegovo delo iznosi na svetlost dana pohranjene slojeve psihe, ali i osećaj da ta gradnja ima prizvuk rekonstrukcije – nečeg izgubljenog ili polomljenog”, zapisao je, između ostalog, Kavel.
(SEEcult.org)
