Tito kao fotograf
Nedavno otkriveni polaroidi i fotografije, čiji je autor Josip Broz Tito, biće predstavljeni od 13. februara u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) u Beogradu, na izložbi koja će biti još jedan prilog otkrivanju manje poznate strane ličnosti bivšeg doživotnog predsednika SFRJ, kome je bavljenje fotografijom bilo omiljeni hobi, a slikao je sve i svašta. Reč je o Titovim snimcima otkrivenim pre nepunih mesec dana u MIJ, odnosno u materijalu koji je ostao tom muzeju nakon preseljenja Arhiva Josipa Broza.
Nedavno otkriveni polaroidi i fotografije, čiji je autor Josip Broz Tito, biće predstavljeni od 13. februara u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) u Beogradu, na izložbi koja će biti još jedan prilog otkrivanju manje poznate strane ličnosti bivšeg doživotnog predsednika SFRJ, kome je bavljenje fotografijom bilo omiljeni hobi, a slikao je sve i svašta.
Reč je o Titovim snimcima otkrivenim pre nepunih mesec dana u MIJ, odnosno u materijalu koji je ostao tom muzeju nakon preseljenja Arhiva Josipa Broza.
Prema navodima MIJ, 473 filma lajka formata i oko 200 polaroid snimaka biće interesantni ne samo posetiocima izložbe “Tito foto”, nego će postati i dragocena građa za dalji rad sociologa, kulturologa, istoričara i drugih stručnjaka, koji je utoliko značajniji što se 2010. navršava 30 godina od Titove smrti.
Izložba pokazuje kako izgledaju svečani dočeci, proslave i daleki predeli viđeni kroz objektiv maršala Tita, kao i gde je i kako provodio slobodno vreme, sa kim se družio i kako je sve to video aparatom ili kamerom.
Prema navodima kustosa izložbe Mome Cvijovića, iako je javni život Josipa Broza isuviše poznat, onaj drugi, privatni, ma koliko se propaganda njegovog vremena trudila da ga dočara, još uvek izmiče javnosti.
I pored toga što se omiljenim hobijem bavio više od četiri decenije, Tito je ostao fotograf-amater, amater u izvornom značenju reči - onaj koji je obožava (etimološki od latinskog amator, “ljubavnik”).
Kao svi amateri, i Tito je imao privilegiju da nema neki poseban, omiljen motiv.
Slikao je sve - morsku obalu, udaljena ostrva, najrazličitije prizore iz prirode, lov, životinje, cveće, predmete u kući; manje ljude - izuzimajući mase ljudi prilikom dočeka; portrete gotovo nikada. Njegov aparat često je hvatao i osoblje, naročito sobarice....
Prema navodima Cvijovića, o Titu kao umetniku nije mnogo razmišljao, a za ponešto od njegovih radova bi se moglo reći da je amaterski pristojno.
“Izuzetno retko, slučajnošću ili božijom promisli, nešto ispadne i ‘ludo’. Ali sve se to ruši i ‘raste’ pred činjenicom da je autor Josip Broz Tito. Više od umetničke vrednosti, tu uzbuđenje izazivaju izabrani motivi na fotografijama, ličnosti ili teme, atmosfera i način na koji, da kažemo, portretiše likove. Jednom rečju, odličan materijal za potpunije poznavanje jedne takve ličnosti kao što je Tito”, naveo je Cvijović.
Značajan deo izložbe čine polaroid fotografije, a MIJ se na taj način pridružuje inicijativama za očuvanje tog kultnog fotografskog medija koji je tokom 60-godišnje istorije pružao jedinstveno iskustvo vernim korisnicima.
Kao sredstvo instant fotografije, polaroid se danas smatra pretečom digitalnih fotoaparata. Firma Polaroid prestala je 2008. da proizvodi pakete s fotopapirom i delovalo je kao da će jedan deo tehničke kulture uskoro postati samo daleko sećanje. Međutim, širom sveta grupe obožavalaca tog fenomena organizuju izložbe, konkurse i fondacije za njegovo očuvanje, a okupljeni oko inicijative “Nemogući projekat” (The Impossible Project) zakupili su fabriku od Polaroida i najavljuju ponovno pokretanje proizvodnje.
Izložba će biti otvorena samo do 28. februara.
Sajt MIJ je www.mij.rs
(SEEcult.org)
