Tmuran početak 70. Berlinala

Jubilarni, 70. Filmski festival u Berlinu svečano je počeo 20. februara pod novim rukovodstvom koje je pripremilo prilično mračan glavni takmičarski program, a nemir je obeležio i samu ceremoniju, započetu minutom ćutanja za žrtve ultradesničarske pucnjave u gradu Hanau.

“Prvobitno sam nameravala da kažem par reči o tome kako smo oduševljeni zbog 70-godišnjice Berlinala, ali jučerašnji događaji u Hanauu su nas šokirali, jako su nas pogodili”, rekla je zvanicama izvršna direktorka 70. Berlinala Marijeta Risenbek (Mariette Rissenbeek), koja je sa umetničkim direktorom Karlom Šatrijanom (Carlo Chatrian) zamenila dugogodišnjeg prvog čoveka Berlinala Ditera Koslika (Dieter Kosslick).

Program 70. Berlinala, koji nudi ukupno oko 340 novih filmova, počeo je ostvarenjem “Moja godina sa Selindžerom” (My Salinger Year) kanadskog reditelja Filipa Falardoa (Philippe Falardeau) sa Sigorni Viver (Sigourney Weaver) u ulozi književnog agenta čiji je glavni zadataj da zaštiti vremešnog kultnog autora Selindžera od obožavalaca.

“Stojimo ovde kao zajednica i to što smo zajednica je ono što definiše film”, dodao je Šatrijan, bivši italijanski filmski novinar, a kasnije urednik programa festivala u Torinu i umetnički direktor Lokarna. “Kada sedimo u bioskopu, mi smo publika, bez obzira na klasu, jezik, religiju. Film je ono što nas okuplja… Film omogućava ljudima da sanjaju, a snovi su veoma važni kada je život težak. To je verovatno i objašnjenje za to što je ovaj festival tako značajan za građane Berlina i tako im je drag. Takođe je drag i strancima, ljudima poput mene”, rekao je Šatrijan, koji je ranije najavio u trci za Zlatnog medveda 18 filmova koji “odražavaju unutrašnji nemir likova u haotičnom svetu i zalaze u mračnu stranu ljudskog bića”.

Reditelj filma “Moja godina sa Selindžerom” Filip Falardo preneo je solidarnost kanadskog naroda sa nemačkim u ovim “problematičnim vremenima”, izrazivši nadu da će njegov film, koji je prikazan van konkurencije, uneti malo svetla.

Glumac bugarskog porekla Samuel Finci (Finzi), koji je poželeo dobro veče zvanicama na raznim jezicima, uključujući i svojevrsnu verziju srpsko-hrvatskog (Dobro veče, dame i gospodo), pozvao je nemačke političare tokom ceremonije da shvate da postoji problem sa desnicom. Ujedno, izrazio je uverenje da su u Berlinu svi dobrodošli i da to ostaje otvoren grad za sve.

Ipak, prema navodima nemačkih medija, bezbednosne mere u Berlinu pojačane su, što podrazumeva i proveru torbi i zabranu unošenja većeg prtljaga na festivalske lokacije.

Veliku pažnju uoči svečanog otvaranja 70. Berlinala, kako su preneli svetski filmski mediji, izazvala je konferencija predsednika glavnog žirija, britanskog glumca Džeremija Ajronsa (Jeremy Irons), koji je morao da se osvrne na svoje ranije kontroverzne komentare o istopolnom braku, ženskim pravima i abortusu, navodeći da se svojevremeno već izvinio, ali da sada želi da stavi tačku na ta pitanja jednom za svagda.

“Prvo, podržavam svim srcem globalni pokret koji se bavi pitanjem ženskih prava i bori se protiv njihovog zlostavljanja kako kod kuće, tako i na radnom mestu”, rekao je Ajrons, koji je 2009. godine izazvao buru reakcija zbog potpisivanja peticije podrške poljskom reditelju Romanu Polanskom, optuženom za silovanje maloletnice u SAD. “Drugo, pozdravljam legalizovanje istopolnog braka”, rekao je Ajrons, izrazivši nadu da će ta praksa zaživeti u što većem broju društava. “Treće, svim srcem podržavam pravo žena na abortus ako tako odluče”, rekao je Ajrons, koji se ranije izjašnjavao kao zagovornik “života”.

Ajrons je rekao i da jedva čeka da vidi filmove u konkurenciji, koji će, kako je naveo, podstaći sve da preispitaju svoje stavove, predrasude i odnos prema životu uopšte.

Žiri će 29. februara saopštiti dobitnika Zlatnog medveda i drugih glavnih nagrada, a uz Ajronsa, tu su i argentinsko-francuska glumica Berenis Bežo (Bérénice Bejo), nemačka producentkinja Betina Brokemper (Bettina), palestinska rediteljka Anamari Jasir (Annemarie Jacir), američki scenarista i reditelj Kenet Lonergan (Kenneth), italijanski glumac Luka Marineli (Luca Marinelli) i brazilski filmski kritičar i urednik festivalskih programa Kleber Mendonsa Filjo (Mendonça Filho).

Berlinski festival uveo je i nekoliko novina, uz odlazak Ditera Koslika posle 19 godina provedenih na čelu tog festivala, što samo po sebi označava novu eru. Prvi put je film koji je odabran za otvaranje prikazan van konkurencije, a uveden je i takmičarski program nazvan Susreti, zamišljen kao platforma za estetski i strukturno odvažne radove nezavisnih inovativnih filmskih autora – ogledalo 21. veka. O 15 naslova u tom programu odlučivaće poseban tročlani žiri, kojim predsedava japanski producent Šuzo Ičijamo.

U okviru takmičarskog programa Panorama, 22. februara imaće svetsku premijeru film “Otac” Srdana Golubovića iz Srbije, dok će dan kasnije biti prikazan švajcarsko-hrvatski film “Mare” Andree Štake, u kojem igraju Marija Škaričić i Goran Navojec, a manju ulogu ima i srpska glumica Mirjana Karanović. Tu su i programi Generacija, Berlinale klasik, Berlinale kratki, Retrospektiva... te takmičarska selekcija dokumentarnih filmova, čijim žirijem predsedava nemački producent Gerd Kroske. O dvadesetak filmova u selekciji debitantskih ostvarenja takođe odlučuje poseban tročlani žiri u kojem je i nagrađivani srpski reditelj i scenarista Ognjen Glavonić.

U okviru programa Forum, publika će imati priliku da vidi film “W. R. Misterije organizma” Dušana Makavejeva, koji je prvi put prikazan na Berlinalu 1971. godine.

Berlinale je oduvek smatran najviše političkim među tri najveća evropska filmska festivala (Berlin, Kan i Venecija), a po svemu sudeći – to se neće promeniti ni pod novim rukovodstvom. Veliki broj filmova bavi se aktuelnim događajima i istorijskim temama, kao što je dokumentarac “Irradiated” kambodžanskog reditelja Ritija Pana (Rithy Panh) o masakrima u njegovoj zemlji. Posebno se očekuje i serija “Hilari” o karijeri Hilari Klinton, kao i film “There is no Evil” iranskog reditelja Mohamada Rasulofa (Mohammad Rasoulof) kome je, prema navodima medija, zabranjeno da napusti Iran.

Festivalski sajt je berlinale.de

*Naslovna fotografija: Berlinale - Andreas Teich

(SEEcult.org)