Reditelj hibridnog dokumentarca “Topli film” Dragan Jovićević, čijom će regionalnom premijerom 22. maja biti otvoren 17. Beldocs, pronašao je u istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije čak 65 filmova sa kvir likovima i momentima, ali je i ustanovio da pravog kvir filma na ovim prostorima gotovo da uopšte nije bilo.
“Na početku istraživanja za dokumentarac mislio sam, pošto ta tema toliko nije vidljiva i nije u prvom planu, da ću naći možda 14-15 filmova i da ću snimiti i neke razgovore. Ali materijal se širio i širio i doveo nas čak do hibridne, igrano-dokumentarne forme”, rekao je Jovićević 21. maja na konferenciji za novinare u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Prema njegovim rečima, našao je ukupno 65 filmova koji na različite načine dodiruju i tretiraju kvir.
“Naravno, bilo je nemoguće staviti ih sve u jedan film. Morao sam da izaberem one koji su međusobno različiti i osvetljavaju taj fenomen iz što više uglova, tako da se naša priča ispriča što objektivnije. Zato u dokumentarac nisu ušli neki filmovi koji su meni bliski i dobri, ali ponavljaju tezu. Završio sam sa 37 filmova pomoću kojih rekonstruišem ceo fenomen”, kazao je Jovićević.
Taj projekat, kako je dodao, nadovezao se na njegove radove na drugim poljima, na kojima se takođe bavio reistorizacijom.
“Samo sam sada odabrao kvir kao još jedan ugao gledanja na društvene promene i na to gde smo mi bili u datom istorijskom trenutku”, rekao je Jovićević, dodajući da je njegovoj producentkinji Nataši Pavlović i njemu bilo važno da uspostave “društveni tajm-lajn” i da vide šta se dešavalo u kojoj dekadi tokom gotovo celog veka filma.
“Proces je bio dug i težak. Imali smo mnogo varijanti i dosta posla”, rekao je Jovićević, zahvalivši na trudu “maloj, a vrlo predanoj grupi saradnika”.
Što se tiče igranog dela, rekao je da se “na početku filma desi jedna bizarna situacija koja je prosto odredila njegov dalji tok”.
“Kada se bavite meta filmom i kada govorite na nivou kinematografije, nekako je najlogičnije da postoji ta linija rekonstrukcije. Uvideo sam da, kada je u pitanju jedan tabu, kao što je kvir, u prvom planu su uvek glumci. Oni podležu kritikama javnosti – zašto prihvataju takve uloge. Čitavu tu istraživačku notu filma stavljam u ruke dvojici mladih glumaca, a oni, na neki način, imaju svoj paralelni narativ, koji prati istraživački deo”, naveo je Jovićević.
Na pitanje voditelja razgovora Petra Mitrića da li se može reći da je “Topli film” subverzija, Jovićević je odgovorio potvrdno.
“Kada tako široko postavite temu, znači ne priča se samo o seksualnoj manjini nego se tiče načina življenja gde ste izopšteni iz jednog društva na bilo koji način, to već jeste subverzija. Ili, da tako kažem, jedan levičarski ugao. Ja sam na početku rada zauzeo taj ugao”, kazao je on.
Na pitanje portala SEEcult.org koji je njegov zaključak posle istraživanja - kakav je položaj kvir tematike u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, Jovićević je odgovorio da to zavisi od perioda do perioda.
“Drugačije je bilo u vreme crnog talasa, to je bilo neko prvo notiranje te jedne manjine. Kasnije su bile kvir komedije osamdesetih i razni uplivi, tokom devedesetih je bio samo Želimir Žilnik, pa posle 2000. godine to postaje opšte mesto u postmoderni. Kada tako postavimo stvari, deluje kao da je kinematografija bila bogata tim sadržajem. Međutim, pravih kvir filmova i nije bilo. Ako izuzmemo Žilnika, kvir nije bio tema”, rekao je Jovićević.
Kako je dodao, tokom rada na filmu otvorile su mu se i neke druge teme kojih nije bilo.
“Iznenadilo me ja da neki fenomeni o kojima se otvoreno priča u drugim kinematografijama ovde nisu zastupljeni. Recimo, ako posmatramo iz ugla domaćeg filma, virus HIV uopšte ne postoji. Naša kinemtografija neke fenomene vremena koje smo živeli jednostavno nije registrovala. Ali to je već priča za neki drugi film”, kazao je on.
Posle svetske premijere na Festivalu u Solunu, “Topli film” ima regionalnu i domaću premijeru na otvaranju 17. Beldoksa u Domu omladine Beograda, a već u junu učestvuje na festivalima u Podgoricu i Splitu.
“Velika mi je čast što moj film otvara 17. Beldoks, pogotovo zato što moja veza sa ovim festivalom traje bukvalno od prvog dana. Nekada sam ga pratio kao novinar, nekada bio u Savetu Beldoksa, nekada vodio konferencije… I sada dolazim sa filmom. Ovo je moje novo poglavlje na Beldoksu”, izjavio je Jovićević.
Festival Beldocs prikazaće u 17. izdanju 13 programskih celina sa više od sto premijernih projekcija na osam lokacija.
Festival dodeljuje šest nagrada u četiri takmičarska programa, a osim filmskih projekcija, organizuje niz panela i masterklas predavanja. U okviru Industry aktivnosti na radionicama, biće dodeljene novčane nagrade za razvoj budućih filmova.
Prošle godine, na 16. Beldocsu najboljim srpskim dokumentarnim filmom proglašen je “Vodič za obalska utvrđenja” Tijane Petrović o odnosu ljudi i prirode, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio dokumentarac “TrećIII” Karima Kasema, a specijalno priznanje pripalo je filmu “Zbogom divljaku” Serhija Guatakira Sarmienta.
Festvialski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)