Tragovi umetnika u prirodi
Laboratorija umetnosti u prirodi “Ars Kozara” – jedinstvena umetnička kolonija u Bosni i Hercegovini i regionu, okupila je krajem avgusta umetnike različitih profila iz BiH, Hrvatske i Srbije, a završena je izložbom individualnih i zajedničkih radova na lokalitetu Glavuša i drugim lokacijama Nacionalnog parka “Kozara”.
Svrha “Ars Kozare” jeste višednevni zajednički boravak umetnika u prirodi, te nastanak skulptura od prirodnih materijala, pronađenih u okruženju, koje ostaju na mestu nastanka i bivaju prepuštene uticajima atmosferskih prilika do potpunog vraćanja prirodi, svojim počecima. Ars Kozara podrazumeva ostavljanje tragova bez uništavanja prirode, ali i upoznavanje, međusobno pomaganje, stvaranje jedinstvenog iskustva i sećanja na kreativno provedene dane na Kozari.
Učesnici sedme “Ars Kozare” bili su umetnici iz Zagreba, Beograda, Krupnja, Banja Luke, Maslovara, Užica i Prijedora: Goran Čupić, Aleksa Gajić, Miodrag Jović, Davor Paponja, Aleksandra Kukoljac, Bojan Matović Fligler, Melita Matović Fligler, Irena Mirković, Bojana Radenović, Vladimir Sekulić, Ivana Živković, Tanja Marić, Danka Terzić i Suzana Vulović, odabrani na međunarodnom konkursu Likovnog udruženja Tač.ka iz Prijedora.
Sedma “Ars Kozara”, održana poslednje nedelje avgusta na lokalitetu Glavuša, bila je otvorenog karaktera, pa su svi zainteresovani mogli da se pridruže organizatorima i učesnicima u praćenju realizacije izabranih umetničkih projekata.
Svaki učesnik je, kako su saopštili organizatori, imao na raspolaganju potreban alat, materijal, ideju i pomoć organizatora, radnika Nacionalnog parka “Kozara” i ostalih učesnika, a budući da su bila samo dva kišna dana, vreme je bilo idealno za rad u prirodnom okruženju.
Svako je našao svoje parče radnog prostora na Glavuši.
Bojana Radenović se zavukla u šumu, jer je radila simulaciju zvezdanog neba pomoću dioda i baterija.
Vladimir Sekulić je svoju kapiju smestio između dva drveta na samom ulasku u šumu i zaželeo dobrodošlicu svakom posetiocu izložbe u “muzeju na otvorenom”.
Danka Terzić i Suzana Vulović su se poigrale ogledalima i belinom zavoja, te u šumi izazvale preplitanje svetlosti i mraka, odnosno simulirale život i smrt prirode.
Goran Čupić podsetio je na moć prirode, ali i njenu krhkost, ističući pukotine u zemljištu.
Aleksa Gajić razveselio je sve smeškom koji pozdravlja slučajne prolaznike, goste, prijatelje pri dolasku na Glavušu.
Melita Matović Fligler i Bojan Matović Fligler su svog patuljka obukli u ogledala i tako stvorili refleksiju čoveka i prirode.
Davor Paponja i Miodrag Jović su pomoću dečjih igrački, koje su simbol detinjstva, podigli spomenik za svu stradalu decu na Kozari za vreme ratova.
Ivana Živković i Tanja Marić su na velikoj većini drveća polepile crvene i plave autiće i dovezle grad u srž tišine.
Irena Mirković je u formi videa dokumentovala svoj performans u kojem se bavila istraživanjem kontrasta koji vode ka sjedinjenju: čovek-priroda, nebo-zemlja, aktivno-pasivno, muško-žensko, toplo-hladno, svetlo-mračno…
Aleksandra Kukoljac je kroz spontane razgovore sa umetnicima dobila jedan poetski produkt koji je zapravo doživljaj svakog od nastalih dela.
ArsKozara IV
Kurare (Curare) je biljni pripravak koji prave ljudi iz velikih šuma
da bi ga stavljali na strele kojima love hranu, tako što je njime prvo umrtve.
Kako se pravi kurare, oni su saznali u transu, od duhova prirode.
Kurare je važan jer je omogućio i operacije na otvorenom srcu
u savremenoj hirurgiji
koja je spasila mnogo života.
Malo se u javnosti zna o njegovom porijeklu
jer se naučnici stide činjenice
da nije izmišljen u laboratoriji u kojoj žive epruvete
već u laboratoriji u kojoj živi Duh.
Operacije na otvorenom srcu omogućavaju
da ljudi duže traju.
Operacije na otvorenom srcu omogućavaju
da se srce otvori i popravi.
Operacije na otvorenom srcu omogućavaju
ljudima da se bolje upoznaju unutra.
Operacije na otvorenom srcu su uvijek zastrašujuće i neizvjesne.
Priroda se pobrinula za sve uslove
u kojima možemo jedni drugima da radimo operacije na otvorenom srcu
i to tako da nam ti zahvati ne oduzmu život
nego da nam na život ukažu.
Pored individualnih radova, učesnici sedme “Ars Kozare” uradili su i dva zajednička rada na drugoj lokaciji unutar Nacionalnog parka “Kozara” - instalaciju “Samonikla umetnost” i mural “Jam session”.
Najveću podršku “Ars Kozari” već sedmu godinu pruža Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske, kao i Nacionalni park “Kozara”, koji ustupa lokaciju i pruža stručnu i tehničku pomoć u realizaciji radova.
Organizacioni tim činili su Nemanja Čađo (menadžer projekta), Andrej Bereta (kustos ovogodišnje “Ars Kozare”), Dragan Inđić (zadužen za umetničku produkciju i logistiku), Charlotte Whelan (stručna savetnica) i Biljana Banović (koordinatorka projektnih aktivnosti).
(SEEcult.org)
