Tuga uz zahvalnost Borki Pavićević širom regiona

Smrt Borke Pavićević, dramaturškinje, direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju, mirovne aktivistkinje i borca za ljudska prava, izazvala je duboku tugu među njenim kolegama i poštovaocima širom bivše Jugoslavije, uz zahvalnost u mnogobrojnim objavama na društvenim mrežama za istrajnost u promovisanju kulture i umetnosti i hrabrost u borbi za slobodu izražavanja, kao i za pomirenje i suživot u regionu.

Vest o smrti Borke Pavićević objavili su mediji širom regiona, kao i mnogi strani mediji sa izdanjima na srpskom, a društvene mreže pune su podsećanja na njen lik i delo, kao i svedočenja mnogobrojnih umetnika i predstavnika civilnog društva o njenoj beskompromisnoj borbi protiv jednoumlja, a za slobodu kritičkog mišljenja i umetničkog izražavanja. Prenose se njeni mnogobrojni intrervjui, poput onog u nedeljniku Vreme 2013, kao i izvodi iz kolumni koje je pisala za Danas i druge medije.

Dve i po decenije nakon osnivanja CZKD-a i poziva Borke Pavićević istomišljenicima na “uspostavljanje kulturnog i javnog dobra i osvajanje polja za političku akciju”, njene kolege, prijatelji i poštovaoci podsećaju i na britke ocene koje je iznosila godinama u kolumnama u različitim medijima, postavljajući oštru dijagnozu društva i odgovornosti za takvo stanje.

Prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Univerziteta umetnosti nazvala je Borku Pavićević “heroinom borbe za ljudska prava i jednu drugačiju Srbiju”. Kako je dodala na Fejsbuku, Borka Pavićević ostaće upamćena i kao teatrološkinja koja vodi razgovore na Bitefu, i kao kreatorka prve nezavisne kulturne scene u pivari u Skadarliji (još ranih 80-ih - Nova osećajnost), te kao borkinju za mir, za interkulturalni dijalog...

Pozorišni reditelj Dino Mustafić iz Sarajeva istakao je na Tviteru da je sarađivao godinama sa Borkom Pavićević i da će pamtiti mnoge njihove razgovore i susrete, a posebno onaj u Sarajevu za vreme opsade, kada je “došla da pokaže kako Beograd ima i drugo, liberalno i saosećajno lice”.

Sarajevski pozorišni reditelj Haris Pašović istakao je da Borka Pavićević “nikada nije pogrešila u jednoj stvari – uvek je bila na pravoj strani istorije!”

“Celog svog života, Borka se borila za pozorište i slobodu. Samo jednom smo radili zajedno, i to je, ispostavilo se, bila istorijska predstava. Borka je bila direktorka Beogradskog dramskog pozorišta kada smo tamo odigrali poslednju jugoslovensku premijeru”, naveo je Pašović povodom predstave “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa, koju je režirao, a premijerno je izvedena 25. juna 1991. godine u BDP-u.

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu i umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica istakao je na Fejsbuku da se Borka Pavicević celog života, a posebno sada kada je to, u doba opšteg revizionizma, najpotrebnije, borila za "kulturu sećanja". Time se bave, inače, i dve predstave o kojima Medenica piše u junskoj kolumni u NIN-u, od kojih je komad “Autentična tumačenja: 68”, u režiji Ane Miljanić, ujedno i poslednja predstava koju je potpisala Borka Paviećević u CZKD-u, kao njegova "direktorka, inicijatorka, mozak, srce i duša". Cela predstava, koja počinje i završava se citatima iz njene kolumne iz 1968. godine o modi, može da se doživi, kako je naveo Medenica, i kao “pametan, nežan, sofisticiran i nimalo nametljiv omaž” samoj Borki Pavićević...

Dramaturškinja Minja Bogavac, v.d. direktorka Šabačkog pzoorišta, navela je da će joj ostati u pamćenju kako su zajedno gledale predstavu “Zaostavština. Muzej sećanja” na prošlom Bitefu i kako su u jednom trenutku posmatrale kako će njihova lica izgledati u starosti. “Tada sam mogla da joj kažem da je ona sve što želim da budem, kada porastem...”, navela je Minja Bogavac, ističući da je Borja Pavićević bila najpametnija žena koju znam, i najhrabrija, najviše svoja, najvećeg srca, i  “najveća žena zmaj”.

Crnogorski producent i kulturolog Janko Ljumović, vanredni profesor na FDU na Cetinju i dugogodišnji direktor Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, istakao je da je Borka Pavićević bila umetnica, građanka, Evropljanka, Jugoslovenka, Beograđanka, Kotoranka i koliko toga još, iz Centra za kulturnu dekontaminaciju sa margine, a zapravo na glavnoj adresi. “Veliki je arhiv Borkinog nasleđa, dela i govora, projekata i akcija, javnog i privatnog...”, naveo je Ljumović, dodajući da je imala energiju istinske heroine.

Pozorišni reditelj Zlatko Paković, pisac i kolumnista, koji je radio nekoliko predstava u CZKD-u, naveo je da je otišla “velika Borka” i da je “veliki, veličanstveni trag ostao za njom među nama”.

Filmski reditelj i profesor na FDU Janko Baljak istakao je da odlaskom Borke Pavićević ostaje “ogromna zjapeća praznina koju nema ko da popuni”.

Makedonski umetnik i aktivista Filip Jovanovski, podsetivši na njene reči da je otpor lep, jer ima svoju estetiku, istakao je da je Borka Pavićević bila jedna od najinspirativnijih žena koje je upoznao, od koje je bilo moguće mnogo naučiti i koja će ostaviti neizbrisivi trag u svetskoj kulturi.

Hrvatski pisac Igor Štiks objavio je na Tviteru da je Borka Pavićević bila jedan od vodećih jugoslovenskih i post-jugoslovenskih kritičkih glasova, istinski angažovana umetnica i intelektualka, koja je vodila CZKD kao ključno mesto za zajedničku borbu za mir, demokratiju i socijalnu jednakost na Balkanu.

Filozof Srećko Horvat iz Hrvatske naveo je da je smrt Borke Pavićević veliki gubitak ne samo za njenu porodicu, prijatelje i kolege, već i za Evropu. “Nastavićemo tvoju ‘vanrednu vožnju’ moja draga Borka”, poručio je Horvat, jedan od lidera pokreta za demokratizaciju Evrope DiEM25.

Hrvatski novinar Drago Pisel naveo je na Tviteru da je Borka Pavićević bila ime “slobode, prava i etičnosti – normalnosti”.

Prištinski reditelj Jeton Neziraj istakao je na Fejsbuku da je Borka Pavićević bila "izuzetna žena, koja je volela i podržavala male... Snažna, hrabra i retka žena". Neziraj je istakao i njen beskompromisni stav protiv srpskog nacionalizma, navodeći da je CZKD doživljavao kao "ambasadu kulture Kosova u Beogradu".

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović istakla je na Tviteru da “Borkina hrabrost i dela ne smeju biti zaboravljeni”.

Inicijativa mladih za ljudska prava poručila je da će baštiniti njeno nasleđe kao primer požrtvovanog rada na izgradnji mira, kao i glasnom i jasnom otporu ratu i negiranju ratnih zločina”.

Zahvalila joj je i Inicijativa žena Srbije, navodeći da je bila borac za istinu i “borac da Srbija postane bolje mesto za život, hrabra pametna i dobar čovek. Neponovljiva Borka Pavićević”.

Posebnu zahvalnost izrazili su i predstavnici LGBT zajednice, navodeći da im je, kako je podsetio Loud and Queer, CZKD često bio utočište.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji istakao je da je Borka Pavićević bila među osnivačima te organizacije i da će njena vedrina, energija i optimizam u osvajanju umetničkih i političkih sloboda uvek biti podsticaj.

Hrvatska mirovna aktivistkinja Vesna Teršelič iz organizacije Documenta istakla je da se Borka Pavićević ppirala zlu umetničkim izrazom i svim aktivnostima CZKD-a u kojima je sa saradnicama i kolegama “sublimirala nagomilane naslage poricanja pretvarajući ih u životne impulse”.

Zahvalnost Borki Pavićević izrazio je i Pokret slobodnih građana, čiji je bila jedan od osnivača i članica Političkog saveta. “Pamtićemo je po tome što je uvek bila na ispravnoj strani bez ikakvih kompromisa”, naveo je PSG.

Građanski demokratski forum preneo je reči filmskog reditelja Želimira Žilnika da je Borka Pavićević bila “jedna od ličnosti koja je radila protiv sluđivanja naroda. Remetila je amneziju”.

Direktor Francuskog instituta Žan Batist Kuzin takoje je posredstvom Tvitera uputio poslednji pozdrav Borki Pavićević, ističući da je bila neumorni borac za nezavisnost i slobodu umetnosti, kulture i mišljenja u Srbiji.

“Borba se nastavlja!”, kratko je poručila grupa Disciplin A Kitschme povodom smrti Borke Pavićević.

Uporedo sa izrazima saučešća, na društvenim mrežama, kao i u ranijim slučajevima smrti mirovnih aktivista i boraca za ljudska prava i slobode, pojavili su se i izrazito negativni komentari sa govorom mržnje, koje ne prenosimo iz tog razloga.

Borka Pavićević preminula je u noći između 29. i 30. juna u Beogradu u 72. godini. Datum i vreme kremacije i komemoracije u CZKD-u biće naknadno objavljeni.

(SEEcult.org)