U duhu Lazara Trifunovića - boriti se za ideje po svaku cenu!
Uručenje nagrada “Lazar Trifunović” i Društva istoričara umetnosti (DIUS) za 2018. godinu obeleženo je 14. januara u Kulturnom centru Beograda, na dan rođenja Lazara Trifunovića (1929-1983), podsećanjem na njegov lik i delo, uz poruku njegove supruge Ane Trifunović da se treba boriti za ostvarenje svojih ideja po svaku cenu, kao što je i on činio u vremenima koja takođe nisu bila sjajna.
Uz želju da se dodela nagrade “Lazar Trifunović” održi, Ana Trifunović rekla je da ni vreme njenog muža nije bilo lako, ali je sa svega 33 godine uspeo da uzdigne Narodni muzej i bude najtraženiji profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
“Ni ova vremena za nama nisu bila laka - ni onda kada je Narodni muzej gradio… Ja ne branim svoga muža, ja ću da branim Lazara Trifunovića. On je podigao ovaj muzej, nije ga okrečio, nego ga je digao, sa 33 godine, a pritom nije napuštao Filozofski fakultet, držao je časove, ispite, kao što znate – imao je najveći broj studenata…”, rekla je Ana Trifunović prilikom uručenja nagrade za likovnu kritiku i teorijsko razmatranje savremene vizuelne umetnosti koju je za 2018. godinu dobila dr Maja Stanković.
“I ovo što se dešava (građanski protesti) – počinje pred Filozofskim fakultetom. To je bio fakultet koji sam i ja završila, sa najboljim profesorima, i uvek uz teškoće. Uvek ih je bilo i sa jedne i sa druge strane, ali ako imate ideju, ako imate snagu, borite se za vašu ideju, borite se po svaku cenu! To je moj savet. Inače - život je prazan”, poručila je Ana Trifunović, pozdravljena snažnim aplauzom u punoj galeriji Artget KCB-a koji je inicirao 1992. godine osnivanje nagrade “Lazar Trifunović”.
Prisutni su imali priliku da se prisete Trifunovićevog dela i kroz citate iz knjige Vesne Kruljac ”Protagonist i antagonist jedne epohe”, u izdanju Narodnog muzeja u Beogradu (2009), koja predstavlja obimnu studiju o izuzetnom doprinosu srpskoj nauci i kulturi tog čuvenog istoričara umetnosti - kroz analizu i revalorizaciju njegovog rada u oblasti istorije umetnosti, muzeologije, likovne kritike i pedagogije.
Najmlađi upravnik u istoriji Narodnog muzeja, Trifunović je bio na čelu te institucije kulture kada je prvi put obavljena adaptacija muzejske zgrade na Trgu republike (1964-1966), kojom joj je vraćen spoljni izgled, a unutrašnji prostor predviđen za banku prilagođen je potrebama muzeja.
Novu strategiju politike Narodnog muzeja započeo je izložbom Vinsenta van Goga koja je 1966. godine pokazala da ta institucija može da bude ravnopravan partner najvećim svetskim muzejima. To je ujedno bio i primer marketinški dobro organizovane promocije, u koju su bile uključene i institucije van kulture, poput PTT-a, Železnice, avijacije koja je rasturala letke o izložbi iz aviona koji je svakodnevno kružio nad Beogradom... Van Gogovom izložbom postignuta je rekordna poseta od 300.000 ljudi, a kako je rečeno, 50.000 njih prvi put je kročilo u tu instituciju.
Trifunović je ujedno, kako je istaknuto, bio i savesni predvodnik naučno-istraživačkog projekta “Đerdap 1” koji je vodio akademik Dragoslav Srejović, a posebno je bio zaslužan za promociju Lepenskog vira zahvaljujući širokoj kampanji koju je pokrenuo u tom cilju.
Nagrada “Lazar Trifunović” za 2018. godinu dodeljena je dr Maji Stanković za tekst “Art is what makes life more interesting than art”, objavljen u Zborniku Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i za teorijsku kritiku "Going, going, gone..." na portalu Studije savremenosti.
Nagrada “Lazar Trifunović” dodeljuje se od 2013. godine, a uz KCB, njeni osnivači su i Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, DIUS, RTS, Udruženje likovnih umetnika Srbije i Udruženje likovnih kritičara.
Priznanje DIUS za najbolju izložbu u 2018. godini dobio je viši kustos Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu Slobodan Jovanović za retrospektivu Slobodana Mašića “MAŠIĆ”.
(SEEcult.org)
