U slavu Sonje Savić
Multimedijalna izložba posvećena Sonji Savić (1961-2008) otvorena je 11. septembra u foajeu Jugoslovenske kinoteke, povodom desetogodišnjice smrti te legendarne glumice i svestrane umetnice, a filmom “Živeti kao sav normalan svet” Miše Radivojevića počela je i retrospektiva filmova u kojima je igrala.
Izložbu “Sonja Savić: devojka iz grada” posvećenu glumačkoj zvezdi i autorki eksperimentalnih filmova, koju je organizovala Umetnička galerija “Nadežda Petrović” iz Čačka kao baštinik njenog legata, otvorio je reditelj Milutun Petrović, uz ocenu da je to “krupan trenutak kada se ljudi organizovano trude da redefinišu nešto što je postojalo, a što više ne postoji” i da je “neobično važno, jer od toga na koji način mislimo da se nešto desilo zavisi kako ćemo živeti”.
“Podsećanje na Sonju je jedno ozbiljno redefinisanje na više nivoa – Sonje kao drugarice, rođake, zemljakinje, generacijskog parnjaka… Zatim Sonje kao vrlo važne osobe koja je u vreme kada smo bili mladi bila ono što danas zovu influenser. Ona je uživo, družeći se sa ekipicom, bila osoba od koje je dosta toga zavisilo. Svi smo merili da li smo dobri ili ne po tome da li će Sonja kada je sretnemo da nas kudi ili da nas ljubi. Zatim dolazi Sonja kao popularna ličnost, selebriti iz medija, po čemu je najviše poznata, a što je najmanje važno. Zatim Sonja kao filmska glumica o čemu bih mogao zaista dugo da govorim. Pomenuću samo da je jako poštovala tehniku glume, držala do toga i pričala puno o tome. Ali kada se pogleda sa ove distance - ona pripada onoj grupi glumaca koji su samim svojim prisustvom obeležili te filmove, kao jedan Džon Vejn ili Greta Garbo. Ne možete da kažete kojim sistemom je Džon Vejn pripremao uloge, nego je to prosto bio jedan takav čovek kakvog nema nigde na svetu. Sonja je bila ta vrsta glumice”, izjavio je Petrović, autor filma “Jug, Jugoistok” u kojem je Sonja Savić odigrala jednu od poslednjih nezaboravnih uloga.
Za njega lično, kako je naglasio Petrović, posebno je važan njen autorski rad.
“Ti eksperimentalni filmovi, to što je radila sa Supernautom i (predstava) Čekajući Godoa, to je nešto neopisivo važno za našu kulturu. Da to imaju Slovenci to bi sada bilo svetski važna stvar. Specijalno zato što je rađeno na mini di-vi kasetama, na 4:3 formatu, sa malo piksela, u jako teškim uslovima. Stalno je išla okolo i molila da joj neko to izmontira. Bio sam jedan od ljudi koji su joj u tome pomagali. To što je ostalo je jedan ozbiljan artefakt njene ljutine na to šta se desilo sa civilizacjom. Ona je prosto celu našu generaciju i shvatanje toga šta je dobra umetnost predstavila kroz to. Tu se vidi specfična ogorčenost koju mi svi imamo u odnosu na to šta se zaista desilo sa muzikom, filmom, jezikom, televizijom, kulturom”, rekao je Petrović.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je Sonja Savić bila ikona jugoslovenskog i srpskog glumišta i da je od trenutka kada je zakoračila u svet pokretnih slika do preranog odlaska ostavila neizbrisiv trag.
“Pre deset godina fizički nas je napustila, ali je izvesno da svojom energijom, talentom i onim čime zrači i danas sa ekrana – inspiriše nove generacije. Svojim jedinstvenim glumačkim izrazom unela je novu energiju koju nadograđuju novi predstavnici glumačke škole ovih prostora. Bilo kao Dečka u ‘Šećernoj vodici’, za koju je dobila Zlatnu arenu u Puli ili Sofija Mačkić u filmu ‘Davitelj protiv davitelja’ ili neki od mnogih drugih likova, Sonja je uspevala da izazove i kod kritike, ali i kod široke publike, svest da je reč o pojavi koja zavređuje svu moguću pažnju”, izjavio je Pantelić.
“Sonja je bila veliki umetnik, veliki prijatelj, žena sa kojom je bilo divno raditi i razgovarati. Nedostaje. Ali ono što nas čini malo spokojnijim jeste da uvek kada pogledamo neki njen film ponovo osetimo tu čudesnu energiju kojom je zračila. Ovaj svet bi bio bogatiji da je više takvih kao što je Sonja Savić”, zaključio je Pantelić.
V.d. direktora Umetničke galerije “Nadežda Petrović”' Aleksandar Dačić primetio je da je energija Sonje Savić poticala jednim delom i od njenih roditelja.
Dačić je podsetio da je njena majka Mikaina Savić “prepoznala duh Umetničke galerije ‘Nadežda Petrović’, pravac kojim je ova ustanova kulture i vizuelne umetnosti išla tokom svih decenija koliko postoji i poklonila joj umetničku zaostavštinu Sonje Savić”.
“Grad Čačak, u kojem je Sonja rođena, i Mikaina Savić predali su nam tu zaostavštinu, a mi smo je prepoznali kao umetnost koja pomera granice, koja ide napred. Eksperimentalni segment njenog stvaralaštva nije poznat u široj javnosti, a izuzetno je značajan sa umetničkog stanovišta. O tome svedoči ocena poljskog autora Lukaša Mojsaka, u tekstu objavljenom u katalogu izložbe, da su pojedini pristupi video radovima koji su sada aktuelni na umetničkoj sceni u zapadnoj Evropi - davno već viđeni u Sonjinim delima”, rekao je Dačić i najavio da će izložba o Sonji Savić gostovati 2019. godine u Hrvatskoj.
Kustos izložbe Predrag Živković predstavio je postavku koja se sastoji iz dva dela.
“Jedan podseća publiku na ono što je Sonja ostvarila kao glumica u ne tako dugoj, ali sjajnoj karijeri, uglavnom tokom 80-ih godina. Kada pogledamo spisak njenih filmova, shvatamo da bez njih naša kinematografija nikako ne bi bila to što jeste. A ni ti filmovi ne bi bili to što jesu da Sonja nije igrala u njima”, istakao je Živković.
Živković je podsetio da je Sonja Savić na vrhuncu statusa filmske zvezde svesno “iskoračila iz udobne pozicije i odlučila da se bavi samostalnim autorskim radom na jednom nesigurnom polju, gde ništa nije obezbeđeno ni garantovano, gde postoji samo eksperiment, ali je to bilo u njoj”.
“Jednostavno, domen filmske glume je osećala kao nešto što joj nije dovoljno da se izrazi. Bila je svesna u kakvom društvu živi i radi, imala je aktivan i angažovan odnos prema stvarnosti. To se može videti iz drugog dela izložbe, gde se na ekranima emituju njeni video radovi, odnosno eksperimentalni filmovi”, rekao je Živković, ukazujući da za taj deo svog umetničkog i ljudskog angažmana Sonja Savić nije nailazila na mnogo razumevanja.
U okviru retrospektive Sonje Savić, do 16. septembra biće prikazani igrani filmovi u kojima je ostvarila neke od svojih najboljih uloga.
Na programu su: “Leptirov oblak” (1977) Zdravka Randića, “Šećerna vodica” (1983) Svetislava Bate Prelića, “Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića, “Davitelj protiv davitelja” (1984) Slobodana Šijana, “Una” (1984) Miloša Miše Radivojevića, “Život je lep” Bore Draškovića, “Crna Marija” (1986) Milana Živkovića, “Kako je propao rokenrol” (1989) Zorana Peza, “Urnebesna tragedija” (1995) Gorana Markovića i “Jug Jugoistok” (2005) Milutina Petrovića.
Sonja Savić proslavila se 80-ih godina ulogama u nekim od kultnih filmova jugoslovenske kinematografije, a poslednje uloge ostvarila je u filmovima “Princ od papira” Marka Kostića (2008), “Od groba do groba” slovenačkog reditelja Jana Cvitkoviča (2005) i “Jug jugoistok” (2005) Milutina Petrovića. Na Filmskom festivalu u Veneciji nagrađena je 1985. godine za ulogu u filmu “Život je lep”, a za nezaboravnu ulogu u filmu “Šećerna vodica” dobila je Gran pri “Ćele kula” na Filmskim susretima u Nišu, kao i nagradu na Festivalu igranog filma u Puli.
Iako je na početku karijere dobijala ponude da bude prvakinja gotovo svih najvećih pozorišnih kuća, sebe nije videla u institucionalnom pozorištu, pa dok je u prvoj polovini 80-ih snimala filmove gotovo na svakih par meseci, 90-ih je, na pragu zrelosti, odabrala život van institucija, kritički društveni stav i bavljenje eksperimentalnim pozorištem i video umetnošću. Oprobala se i kao rediteljka, pa je, između ostalog, 2003. godine snimila film “Šarlo te gleda”, intimno dokumentrano-igrano ostvarenje posvećeno kultnoj beogradskoj grupi Šarlo akrobata i svim “nezapisanim, a najinspirativnijim mladim umetnicima Slovenije, Zagreba i Beograda - ex YU vaninstitucionalcima”.
Vodila je poslednjih godina života i TV pričaonice na pojedinim beogradskim stanicama, a između ostalog, igrala je u nekadašnjem klubu Akademija multimedijalnu monodramu “Tajna venčane fotografije” Olge Stojanović.
Njenom životu i radu posvećen je dokumentarni film “Sonja” Dragane Kanjevac, koji sadrži i svedočenja kolega i prijatelja.
Multimedijalna izložba ''Sonja Savić: devojka iz grada'' je do sada je gostovala u desetak gradova u Srbiji i okruženju, a u Jugoslovenskoj kinoteci do 28. septembra predstavljena je dopunjena postavka, priređena u okviru manifestacije Sonjin septembar koji Umetnička galerija “Nadežda Petrović” organizuje poslednjih godina u Čačku u mesecu njenog rođenja i smrti.
Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program retrospektive filmova Sonje Savić nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
