Uelbek nepodoban na Fejsbuku
Izdavačka kuća Booka našla se u neprijatnoj situaciji na društvenim mrežama zbog objave citata iz knjige “Serotonin” francuskog pisca Mišela Uelbeka, čiji je izdavač na srpskom – blokirano joj je svako dalje plaćeno oglašavanje svih Fejsbuk i Instagram stranica koje su vezane za račun vlasnika te kuće Ivana Bevca.
“Neko bi mogao da kada ste izdavač Mišela Uelbeka bilo gde u svetu, pa čak i u Srbiji to nosi veliki prestiž, a i određenu (u Srbiji ipak daleko simboličniju) profitabilnost. Ali, ispostavlja se da zbog toga možete imati i izvesne probleme – ne, ovde ne mislimo na zlosrećni (ne)dolazak velikog pisca na junski festival KROKODIL zbog nikad razjašnjenog kvara na avionu Air Serbie – već na pomalo bizarnu situaciju u kojoj smo se, opet, uslovno rečeno, zbog njega našli”, saopštio je 2. septembra Bevc.
U prvom trenutku nije bilo najjasnije šta se dogodilo, a na upit o čemu se radi, stigao je generički odgovor da je u pitanju kršenje pravila o oglašavanju na najvećoj svetskoj socijalnoj mreži.
“S obzirom da je u pitanju trajna zabrana bilo kakvog oglašavanje, a ne samo te jedne inkriminisane objave, zatraženo je pojašnjenje na šta je stigao isti (robotski) odgovor uz prikaz objave koja je izazvala trajnu blokadu oglašavanje. Ne treba reći da je saznanje da je do toga došlo zbog objave u kojoj se nalazi citat iz knjige ‘Serotonin’ Mišela Uelbeka izazvalo šok u našim redovima. Da stvar bude bizarnija uz objavu smo priložili i njegovu fotografiju, kao i link na stranicu knjige, što dodatno pojašnjava da je u pitanju samo tekst iz knjige i svakom normalnom čoveku je to jasno. Čoveku, ponavljamo”, naveoi je Bevc.
Reč je pritom o tekstu koji je jedan od benignijih u celokupnom Uelbekovom opusu i jedino ga možda, kako je ocenio Bevc, pominjanje opasnosti slobodne trgovine čini tako zastrašujućim za Fejsbuk.
Prema navodima Bevca, pokušao je da objasni situaciju novom porukom, ali je stigao poslednji odgovor prema kojem je jasno da žalbe niko zaista ne čita, da je sve prepušteno mašinama kojima proročke knjige najvećeg francuskog pisca ne znače ništa, ali su se možda u njima pronašle i odlučile da ga kao gospodari beslovesnog čovečanstva u filmu “Matriks” eliminišu iz svog sistema.
Navodeći da bi sve to “možda i bilo smešno da nije na izvestan način dubooko uznemirujuće”, Bevc je dodao da je dalja komunikacija sa Zakerbergovim tehno-behemotom iznad mogućnosti Booke, i da je očigledno da je Fejsbuku novac te kuće toliko sitan i nebitan da će ga se odreći “bez da trepnu jer je od širenja lažnih vesti, prenosa ubistava, promovisanja krajnje sumnjivog i za mozgove publike pogubnog sadržaja citat iz knjige Mišela Uelbeka daleko opasniji”.
Sporan citat iz Uelbekovog romana "Serotonin":
– A jednog dana, kad od današnjeg broja poljoprivrednika ostane samo trećina – nastavio sam ja, ovoga puta obuzet osećanjem da zadirem u sâmo središte svog profesionalnog sunovrata, pa čak i da uništavam samoga sebe svakom rečju koju izgovaram, a da sam pritom makar imao neki lični uspeh da navedem, da sam uspeo da usrećim neku ženu ili makar neku životinju, ali čak ni to – jednoga dana, kad kod nas sve bude po evropskim standardima, ni tad pobeda neće biti naša, ne, tek ćemo tad biti na pragu konačnog poraza, zato što ćemo tada zapravo doći u kontakt sa svetskim tržištem, a iz te bitke sa ukupnom svetskom proizvodnjom mi nećemo izaći kao pobednici. – A mislite da nikad neće biti nikakvih protekcionističkih mera? Ne čini li vam se to ipak apsolutno nemogućim? – Frenk je govorio nezainteresovanim, odsutnim tonom, kao da se raspituje o nekim čudnovatim lokalnim praznovericama. – Apsolutno nemoguće – odrezao sam ja bez oklevanja. – Ideološka blokada previše je jaka. Prisećajući se svoje profesionalne prošlosti, godina koje sam proveo radeći, uviđao sam da sam sve vreme, u stvari, imao posla s neobičnim sujeverjem svoje fele. Moji sagovornici nisu se borili za svoje interese, pa čak ni za interese koje bi trebalo da zastupaju, pogrešno bi bilo tako nešto pomisliti: oni su se borili za ideje; ja sam se pre toga godinama sretao s ljudima koji su bili spremni da umru za slobodnu trgovinu.
(SEEcult.org)
