Ukinuta nagrada za najbolju knjigu u bibliotekama
Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije ukinuo je nagradu za najbolju među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama Srbije, čiji su laureati najčešće bili pisci čija su dela i bila na vrhu liste najviše čitanih knjiga u protekloj godini.
Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije ukinuo je nagradu za najbolju među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama Srbije, čiji su laureati najčešće bili pisci čija su dela i bila na vrhu liste najviše čitanih knjiga u protekloj godini.
UO NBS saopštio je 24. februara da je nagradu za najčitaniju knjigu godine, otkad je ustanovlјena, statistički utvrđivala Zajednica matičnih biblioteka Srbije, a da je NBS samo formalno uručivala to priznanje, te da su u više navrata menjani kriterijumi i propozicije za njeno dodelјivanje.
"UO NBS doneo je 7. decembra 2016. odluku da Zajednica matičnih biblioteka Srbije, koja se i inače bavi tom nagradom, nadalјe odlučuje u potpunosti o njenoj sudbini. NBS će kao i svake godine nastaviti da sprovodi anketu među javnim bibliotekama Srbije i objavlјivati spisak deset najčitanijih knjiga", saopštio je UO NBS, navodeći da se tim povodom više neće oglašavati.
Odluka o ukidanju nagrade za najbolju knjigu izazvala je burne reakcije u javnosti, posebno na društvenim mrežama.
Pisac Dragan Velikić, čiji je roman “Islednik” najčitanija knjiga u bibliotekama u 2016. godini i sa kojim je predviđen javni razgovor u okviru proslave Dana NBS 28. februara, smatra da je odlukom o ukidanju nagrade za najbolju knjigu oštećen. Dodaje da mu se isto desilo i 2008. godine.
“Dva puta sam imao najčitaniju knjigu, prvi put 2008. godine, to je bio roman ‘Ruski prozor’, a sada je to ‘Islednik’, i oba puta sam oštećen… Prvi put zbog sumanutog pravila tadašnjeg upravnika NBS Sretena Ugričića da nagradu za najčitaniju knjigu određuje žiri, a ne glasovi čitalaca, a drugi put sam oštećen kada je to glupo pravilo ukinuto, međutim, ukinuta je i nagrada. Ideja da nagradu NBS određuje žiri, a ne čitaoci bila je pokušaj da se diskvalifikuju pisci čije knjige ne pripadaju tzv. ozbiljnoj literaturi što je besmisleno, jer najčitanija knjiga je podatak i o čitalačkoj publici, i čemu onda falsifikovanje da smo umniji nego što jesmo. Ja sam dva puta ispao koletaralna šteta, uskraćena mi je Nagrada NBS za najčitaniju knjigu, međutim, time nije umanjena čitanost mojih knjiga”, rekao je Velikić za “Večernje novosti” povodom odluke o ukidanju nagrade za najbolju knjigu u bibliotekama, koja nije detaljnije obrazložena javnosti.
Ni predsednik UO NBS, književnik Mihajlo Pantić, nije želeo da objasni motive za tu odluku, već je, kako su prenele “Novosti”, insistirao da se objavi samo da je UO NBS doneo odluku o ukidanju nagrade.
Nagrada za najbolju knjigu tradicionalno je uručivana 28. februara, na Dan NBS, koji se poslednjih nekoliko godina obeležava u Srbiji i kao Nacionalni dan knjige.
I ovogodišnja proslava Dana NBS i njenog 185. rođendana biće u znaku noviteta, jer se od ove godine uvodi praksa da “svoju reč biblioteci daruje po jedan istaknuti poslenik kulture”, a to će ovom prilikom biti Ivana Dimić, dobitnica NIN-ove nagrade za 2016. godinu.
Osim Ivane Dimić, koja je i članica UO NBS, na centralnoj manifestaciji povodom Dana NBS govoriće i upravnik te ustanove Laslo Blašković i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, a tradicionalno će biti uručena i nagrada “Janko Šafarik” u oblasti bibliotekarstva.
Program je, kako je saopštila NBS, posvećen srpskim književnicima i bibliotekarima i ujedno predstavlja “poziv javnosti da se afirmišu vrednosti nacionalne kulture i prepozna značaj i uloga biblioteka u savremenom društvu”.
U okviru centralne proslave Dana NBS biće otvorene i izložbe “Maska Miloša Crnjanskog: devedeset devet godina od objavljivanja prve knjige Miloša Crnjanskog” i “Vek Disa i Bojića”, a predviđeno je i predstavljanje stručnih publikacija u oblasti bibliotekarstva, kao i razgovor sa Draganom Velikićem u 13.30 sati na temu “Najčitanija knjiga u 2016. godini”.
Kako je rečeno portalu SEEcult.org u NBS, u razgovoru sa Velikićem biće reči o kulturnoj klimi određenog perioda na koji se odnosi lista najčitanijih knjiga u bibliotekama, šta ona govori o samim čitaocima i o današnjem trenutku. Biće reči i o pitanju da li su takve liste relevantne kao pokazatelji kulturne klime. Takođe, Velikić bi, kako je najavljeno, trebalo da govori i o čitanosti svojih knjiga.
UO NBS je, inače, jos u februaru 2015. godine izneo stav da su propozicije nagrade za najbolјu među najčitanijim knjigama u bibliotekama Srbije protivrečne i nelogične.
Kako je tada saopšteno, UO je jednoglasno odlučio da te propozicije moraju biti promenjene, a pošto je stupio na dužnost u trenutku u kojem je procedura za dodelu te nagrade za 2014. godinu već bila privedena kraju, odlučeno je da poslednji put bude imenovan žiri koji će proglasiti pobednika, uz sugestiju da pri odlučivanju bude poštovan poredak na listi čitanosti koju su dostavile biblioteke.
Prošle godine je nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u 2015. godini dobio Filip David, za roman “Kuća sećanja i zaborava”, za koji je dobio i NIN-ovu nagradu i koji je bio i najcitanija knjiga u bibliotekama u 2015. Svečanost uručenja nagrade za najbolju knjigu obeležena je Davidovim ograđivanjem od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića - zbog neslaganja sa politikom koju vodi još od 90-ih.
Pisac Aleksandar Gatalica, jedan od dosadašnjih laureata nagrade za najbolju knjigu, izjavio je za “Novosti” da je odluka UO NBS o ukidanju tog priznanja štetna, naročito ako se uzme u obzir spisak dosadašnjih dobitnika nagrade.
“Kao jedan od laureata i kao čovek koji je radio u NBS, svestan sam problema sa kojima se sučeljavala ta nagrada, ali je ona bila samo pokazatelj opštih problema u bibliotekarstvu i kulturi, pa njeno ukidanje nimalo ne popravlja stanje u ovoj oblasti već jednostavno samo ukida jedan instrument koji je to pokazivao”, rekao je Gatalica, koji je nagradu za najbolju knjigu dobio za roman “Veliki rat”, za koji je dobio i NIN-ovu nagradu za 2012. godinu.
Među laureatima nagrade za najbolju knjigu su i pisci čija dela nisu bila najčitanije knjige prethodne godine, pa je tako za 2010. godinu nagrađen Vladimir Arsenijević za roman “Predator”, koji je bio na 22. mestu liste 25 najčitanijih naslova u bibliotekama u Srbiji 2010.
Žiri je radio po metodologiji utvrđenoj prema Pravilniku o nagradi za najbolju knjigu koji je UO NBS usvojio krajem 2005. godine, a podrazumeva da svaki od članova žirija u prvom krugu predlozi i obrazlaži po tri knjige sa liste 25 najčitanijih koje smatra najboljim, a potom u drugi krug ulaze dve knjige koje su dobile najviše glasova.
Kao i prethodnih godina, i u 2016. godini su se među najčitanijim knjigama u bibliotekama, uz dela nagrađivanih pisaca, našli i bestseleri bivših TV voditelja i drugih popularnih autora, pa su tako na listi 25 najčitanijih, i to odmah iza Velikićevog romana - romani “Kazna za greh” Jelene Bačić-Alimpić i “Teslina pošiljka” Vanje Bulića.
Inače, nekoliko godina uoči promene Pravilnika o dodeli nagrade za najbolju knjigu, najčitanijom knjigom je dve godine zaredom proglašavana “Igra anđela” Ljiljane Habjanović Đurović (2003. i 2004), koja je bila na vrhu liste i 2000. (Paunovo pero) i 1998. (Ženski rodoslov).
Nagrada za najčitaniju knjigu je prvi put dodeljena 1973. godine, a dobio ju je Miloš Crnjanski za “Roman o Londonu”. Nije dodeljivana 1974, 10982. i od 1985. do 1988. godine.
Trostruki laureat je Slobodan Selenić (1981, 1994. i 1995), a među dobitnicima su i Mirko Kovač (1979), Meša Selimović (1983), Dragoslav Mihajlović (1984), Milorad Pavić (1989), Dobrica Ćosić (1990), Svetlana Velmar Janković (1991) i David Albahari (1997).
(SEEcult.org)
