Umetnost i ljudska prava - poziv na empatiju
Festival DAH teatra “Umetnost i ljudska prava” okupiće od 20. do 24. juna u Beogradu umetnike iz desetak zemalja širom sveta, a programski obuhvata pozorišne predstave, radionice, instalacije, koncerte, razgovore, filmove i stvaranje originalnog murala na Silosima na Dorćolu, objedinjene sloganom “Zauzimanje za drugog je borba za nas same”.
To je i tema Foruma trećeg izdanja festivala “Umetnost i ljudska prava”, kojom DAH teatar želi da unese više empatije i saosećanja u današnjem vremenu, postavljajući pre svega ljudskost ispred ličnih (sebičnih) potreba.
Treće festivalsko izdanje inspirisano je pesmom Martina Nimulera (Niemöller) “Prvo su došli”, sa ciljem da poveže umetnike i branioce ljudskih prava jedne sa drugima i sa širom zajednicomda i tako podstakne i osnaži građane da reaguju protiv nepravde i da preuzmu aktivnu ulogu u promenama u svojim zajednicama.
Umetnici i aktivisti za ljudska prava dolaze iz Argentine, Jermenije, Australije, Brazila, Danske, Nemačke, Holandije, Kosova, Norveške, Italije, Srbije i SAD.
Za otvaranje 20. juna u Parobrodu najavljen je performans “Teorija zavese” (Ivana Milenović Popović / DAH Teatar i Institut za umetničku igru - Srbija), o nestalim bebama u Srbiji i značaju empatije. Zatim će biti otvorena izložba “Kings & Queens” Leona Hendriksa i Mihe Šnajderberg iz Holandije, a program se potom nastavlja u Dorćol placu, gde će biti održan mini-koncert muzičara i pisca Marka Šelića Marčela (vokal), Nevene Glibetić Nensi (vokal), Radeta Sklopića (gramofon, klavijature), Aleksandra Jovanovića Šljuke (vokal, klavijature) i Filipa Krumesa (violina). DJ Časna sestra će zagrejati publiku do početka koncerta.
Teorija zavere, foto: Belkisa Beka Abdulović
Festival je osmišljen tako da se u interakciji učesnika i publike pokrenu važne društvene teme koje se ne odnose samo na ljudska prava, već imaju i aspekt zaštite prirode.
Važan deo festivalskog programa su radionice, kao i instalacije i performansi.
Radionica “Afro-dijasporično telo” umetnice Barbare Lusi Karvaljo (Brazil/Nemačka) 21. juna na Institututu za umetnički igru bavi se kolonizacijom tela, posebno u plesu, kao i njegovim osnaživanjem i oslobađanjem kroz ritam afro-brazilskih udaraljki i pokreta. Kroz percepciju sopstvenog tela učesnici pokreću krug razmišljanja o rasizmu, diskriminaciji kao i konfliktima koji su deo integracije žena afričkog porekla u dijaspori.
Afro-dijasporično telo, foto: Mahfam Nozhatshoar
Radionicu “Ukrštanje: pozorište i ljudska prava” vodiće u Parobrodu pozorišna rediteljka iz DAH Teatra Jadranka Anđelić koja će sa učesnicima tražiti odgovore na pitanja: Kako se stvarnost i ljudska prava na kreativni način prelamaju kroz teatar? Tolerancija, saradnja, poverenje, jednakost su sastavni delovi rada u teatru kao i ljudskih prava, koja se realno ostvaruju samo u odnosu sa drugim. Situacija izvođenja često stimuliše razumevanje uzroka nekog događaja. Kroz pozorišne tehnike (viewpoints), vežbama u grupi i odigravanjem (role play) situacija iz života, radionica nudi načine u razvijanju odnosa među ljudima, poštovanje različitosti, želju za upoznavanjem drugog? Pitanje je kako kroz pozorište neslaganje pretočiti u dijalog, odbijanje u saradnju, strah od društvenih promena u stvaralački čin?
Rad na solo performansu – od autobiografskog materijala do univerzalne priče Karoline Spaić (Srbija/Holandija) analizira proces stvaranja solo performansa koji se zasniva na autobiografskom materijalu izvođača, ali istovremeno postaje univerzalan u cilju komunikacije sa publikom. Radionica nudi odgovore na pitanja: odakle početi, koje korake preduzeti i šta čeka izvođača-kreatora u ovom radnom procesu i ličnom putovanju? Karolina Spaić provešće učesnike radionice kroz različite faze kreativnog procesa i dati im uvid u to kako mogu početi rad na samostalnoj solo predstavi. Postoji mogućnost da se radovi prikažu na ExploreZ festivalu u maju 2024.
Najavljena je i vođena šetnja “Solvitur Ambulando” Grenland Friteatra iz Norveške kroz šumu Košutnjaka, sa posebnim fokusom na drveće i klimatsku pravdu. Šetnja za 30 članova publike uključuje različite umetničke predahe u obliku pripovedanja i nastupa, kao i pauze za kafu i muzičke priloge lokalne violinistkinje. “Solvitur Ambulando” (u bukvalnom prevodu Rešava se hodanjem) poziv je na šetnju kulturnim i jezičkim mozaikom. Norveški umetnici žele da senzibilišu i podsete publiku o važnosti drveća za ljudsku vrstu, da se ponovo povežu sa prirodom i iskuse život drveća kroz šetnju i slušanje različitih vrsta priča vezanih za prirodu – ili umetnost hodanja.
Performans “15 minuta u akvarijumu” Alise Oravec (Srbija) za 12 osoba tematizuje “brzu modu” i problem zagađenja okeana. Za razliku od prirodnih tkanina, sintetika je praktičnija, te je proizvođači odeće sve češće koriste. Ali šta se dešava sa svom garderobom koja ne pronađe svog kupca? Koliko dugo zapravo traje život jednog komada sintetike i šta se dešava sa njim kada izađe iz upotrebe? Cilj performansa je da probudi svest o katastrofalnim posledicama uzrokovanim deponovanjem garderobe u okeane, stoga su učesnici smešteni u ambijent koji ih nagoni da osete ono što osećaju ugrožene flora i fauna. Performans je nastao u saradnji sa Institutom za umetničku igru, a biće održan 22. juna u Parobrodu od 15 do 17 časova, na svakih 15 minuta.
Snežana Golubović, I Love You, foto: Tales Frey
Performans “I Love You” Snežane Golubović (Srbija/Nemačka) primer je trajanja radnje koja se sastoji u konkretnom ponavljanju jednog elementa do njegovog prirodnog iscrpljivanja. Performans je predvišen u izlogu Kulturnog centra Beograda.
Festival “Umetnost i ljudska prava” ima i specijalne programe, poput programa Preko linije, kojem publika može da prisustvuje 21. juna u 17 časova u CZKD-u, a nastao je iz potrebe da se predstave primeri feminističke prakse povezivanja, mirnog rešavanja konflikta i saradnje onih koji po zvaničnom narativu pripadaju suprostavljenim grupama. ovoga puta biće prikazani primer saradnje teatara i umetničkih kolektiva Artpolis iz Prištine (Kosovo) i DAH Teatra iz Beograda (Srbija), koja traje više od 15 godina. Učesnice su: Zana Hodža (Kosovo), Sintija Koen (USA), Ana Miljanić (Srbija), Ivana Milenović Popović (Srbija), Dijana Milošević (Srbija) i Staša Zajović (Srbija).
Preko linije, Ivana Milenović Popović
Festivalski forum “Zauzimanje za drugog je borba za nas same” prepoznaje nužnost solidarnosti u svim vremenima, a naročito u doba velikih promena, kada društvo lako zaboravlja ili čak aktivno tlači svoje najslabije članove.
Kao učesnici su najavljeni: Gedi Aniksdal (Norveška), Branislava Jovanović (Srbija), Izabela Kisić (Srbija), Jelena Krstić (Srbija), Maja Mitić (Srbija), Olivera Simić (Bosna i Hercegovina/Australija), Karolina Spaić (Srbija/Holandija), te Dijana Mitrović Longinović (Srbija) kao moderatorka.
Predavanje “Umetnost protiv brutalnosti”, koje će održati Klaudija Bernardi iz Argentine, bavi se umetnošću koju su stvorile žrtve državnog terora, oružanih sukoba i prisilnog izgnanstva.
Klaudija Bernardi će sa ženama iz lokalne zajednice oslikavati Silose (Dunavski kej 46), a njihov mural biće svečano otvoren u 24. juna.
Škola umetnosti Perkuin “Zidovi nade” je međunarodni projekat u oblasti umetnosti i ljudskih prava za obrazovanje, rešavanje sukoba, sprečavanje kriminala, izgradnju diplomatije, razvoj zajednice i očuvanje istorijskog sećanja. Poznata kao “Model Perkuin”, ta inicijativa je uspešno primenjena u Gvatemali, Meksiku, Argentini, Kolumbiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Severnoj Irskoj i SAD. Kroz kreiranje zajedničkih murala, javnih umetničkih projekata, urbanih intervencija itd, fokus svakog umetničkog projekta je da se da glas učesnicima koji su preživeli političko nasilje, onima koji su zaboravljeni ili namerno ućutkivani.
Pored domaćih predstava “Devojčice” Reflektor teatra, dokumentarne predstave o odrastanju žene u Srbiji danas (Dorćol Platz, 23. jun) i “Drveće pleše” DAH Teatra o važnosti očuvanja drveća i udruživanja da bismo ih zaštitili od nepotrebne seče (Studentski park, 24. jun), publika će imati priliku da vidi i dve strane predstave u Malom pozorištu “Duško Radović” 21. juna.
DAH teatar, Drveće pleše, foto: Đorđe Tomić
Obe predstave su u izvođenju multinacionalne grupe Antagon teatra AKTion (Nemačka), koji od 1990. godine kolektivno radi na pozorištu koje dopire do ljudi gde god se oni nalaze. Produkcije, uglavnom stvorene za javne prostore, približavaju se stvarnosti ljudskih života i kritički se bave trenutnim stanjem. Fizičkim pozorištem, živom muzikom i plesom, antagon se suočava sa preovlađujućim društvenim individualizmom. Snažan vizuelni jezik predstava namerno izbegava reči i stoga je razumljiv širom sveta. Dekolonijalni pristup grupe koristi pozorište da stvori prostor za dijalog koji je dostupan svima. Ansambl sa publikom živi za budućnost solidarnosti u vremenima krize.
U prvoj predstavi “Corpus Mundi” Antagon teatar i izvođačica Barbara Lusi Karvaljo govore o svom putovanju od Brazila do Evrope kroz sočivo žene iz specifične latinoameričke kulture, njenom procesu dekolonizacije sopstvenog tela i uma.
Predstava “Kamara” je priča o ljubavnom odnosu dva muškarca, gde se istražuje pojam novog pristupa “muškosti”. Šta se dešava kada nestanu sigurnosti koje imamo i počnemo da uranjamo u nepoznato? Rizik, ali i šansa koja počinje s našom ranjivosti, ukazuje na naša lična ograničenja, a zatim se i ostvaruje kada sve maske spadnu. Trenutak ogoljenosti, skoka, novih početaka sa nepoznatim ishodom. Ovo je predstava u kojoj se dva muškarca i jedan muzičar na iskren, poetski i fizički način suočavaju sa borbama sopstvenog odnosa jednih prema drugima i prirodi.
Festival “Umetnost I ljudska” prikazaće i dva filma. “Zemlja gde drveće leti” prikazuje pripreme za proslavu 50. rođendana Odin teatra, kompanije koja je promenila pravac pozorišta u drugoj polovini 20. veka pod vođstvom Euđenija Barbe. Sa najdalekosežnijih geografskih širina planete – Kenije, Balija, Brazila, Indije i Evrope – timovi dece, mladih i umetnika dolaze u danski grad Holstebro, unoseći svojim akrobacijama, muzikom i glasom energiju u taj kolektivni događaj. Nakon filma sledi onlajn razgovor sa Euđeniom Barbom i Džulijom Varli “Moć umetnosti u radu sa zajednicom” (Danska/Italija).
Dokumentarni film “Sve(t) na leđima žene” bavi se pitanjima rodne ravnopravnosti i seksizma u svakodnevnom životu i medijima. Ideja autorskog tima je da kroz lično iskustvo višestruko nagrađivane srpske glumice i rediteljke Mirjane Karanović ukaže na predrasude i stereotipe patrijarhalnog društva sa kojima se žene na ovim prostorima svakodnevno susreću. Cilj filma je podizanje svesti i bolje informisanje građana o rodnim stereotipima u medijima i svakodnevnom životu kroz koncept seksizma.
Projekat Festivala “Umetnost i ljudska prava” finansira Evropska unija (Delegacija EU u Beogradu), a podržan je i od ambasada Nemačke i Norveške u Beogradu, Grada Beograda - Sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture Srbije.
(SEEcult.org)
