• Search form

11.03.2021 | 15:41

Usvojen Predlog zakona o muzejskoj delatnosti

Usvojen Predlog zakona o muzejskoj delatnosti

Vlada Srbije usvojila je 11. marta Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kojim će ta oblast prvi put biti regulisana posebnim aktom, budući da je do sada delovala na osnovu Zakona o kulturnim dobrima iz 1994.

Donošenje tog zakona, čiji je predlog upućen Skupštini Srbije na usvajanje po redovnoj proceduri, ključni je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

“Donošenjem ovog zakona stvara se pravna osnova koja će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način. Predlog zakona definiše obaveze muzeja i osnivača muzeja, poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara i reguliše centralne i matične funkcije muzeja”, navedeno je u saopštenju.

Uoči usvajanja Predloga zakona o muzejskoj delatnosti, održana je javna rasprava, nakon koje su određene primedbe odbijene ili prihvaćene, te utvrđena konačna verzija koja je upućena Vladi na usvajanje.

Predlogom zakona muzejska delatnost je definisana kao javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju u cilju proučavanja, edukacije, uživanja i razvoja društva, a sprovodi se i u skladu sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje (ICOM) i Kodeksu profesionalne etike ICOM, kao i ratifikovanim međunarnim konvencijama.

Zakonskim predlogom utvrđena je i nova struktura muzejske delatnosti i organizacija rada, pa je predviđeno uvođenje Muzejskog saveta i mreže muzeja koju čine centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni i drugi muzeji iz Evidencije muzeja, u koju će svi morati da budu upisani.

Muzejski savet osniva se pri centralnoj ustanovi kao stručno-savetodavno telo za obavljanje poslova od interesa za razvoj i unapređenje muzejske delatnosti, a njegove nadležnosti odnose se na razmatranje i predlaganje razvoja muzejske delatnosti, modela unapređenja i promocije muzejske delatnosti, kao i stručne, tehničke i finansijske resurse dostupne za te svrhe, modela i metoda uspostavljanja, realizacije i promocije saradnje muzeja i srodnih obrazovnih, strukovnih, naučnih i međunarodnih institucija, kao i razvoja saradnje sa zajednicama kojima muzeji služe, razvoja sistema kontinuiranog usavršavanja stručnjaka, modela podsticanja edukativne uloge muzeja i modele promocije muzejske delatnosti, dopuna i izmena postojećih zakonskih i podzakonskih akata i preporuka za donošenje novih u okviru muzejske delatnosti, rešenja spornih pitanja iz oblasti muzejske delatnosti i drugih poslova utvrđenih zakonom i drugim propisima na zahtev Ministarstva kulture.

Petočlani Muzejski savet na period od četiri godine imenuje ministar iz redova istaknutih muzejskih stručnjaka, a na predlog centralne ustanove, pri čemu po jednog člana predlažu centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni muzeji, strukovna udruženja u oblasti muzejske delatnosti i Ministarstvo.

Narodni muzej u Beogradu, koji će predloženim zakonom biti preimenovan za godinu dana u Narodni muzej Srbije, biće centralna ustanova zaštite muzejske građe.

Matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti, stručnoj osposobljenosti zaposlenih, kao i raspoloživom muzejskom dokumentacijom i opremom za rad, a među njima su: Narodni muzej u Beogradu - za arheologiju, numizmatiku i likovnu umetnost; Istorijski muzej Srbije - za građu od interesa za istoriju Republike Srbije; Etnografski muzej u Beogradu - za etnologiju, kulturnu antropologiju i nematerijalnu baštinu; Muzej nauke i tehnike - za nauku, tehniku i tehnologiju; Prirodnjački muzej u Beogradu - za prirodnjačko nasleđe; Muzej savremene umetnosti u Beogradu - za savremenu umetnost; Muzej primenjene umetnosti u Beogradu - za primenjenu umetnost; Muzej Jugoslavije - za jugoslovensko nasleđe i društvenu istoriju; Galerija Matice srpske u Novom Sadu - za muzejsku delatnost galerija; Muzej na otvorenom "Staro selo“ u Sirogojnu - za muzeje na otvorenom i muzeje zajednica; te Muzej žrtava genocida u Beogradu - za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta.

Nadležnost muzeja prema teritoriji sprovodi se na određenom području u skladu sa administrativnom podelom Srbije, uz stručnu pomoć centralne ustanove i matičnih muzeja.

Predlogom zakona utvrđeno je i da su organi muzeja: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.

Imenovanje direktora ili v.d. direktora, kao i njihove nadležnosti, prestanak dužnosti, utvrđuju se na način propisan Zakonom o kulturi, a novina je da direktor i v.d. direktora, pored uslova utvrđenih odredbama Zakona o kulturi, mogu biti lica koje imaju položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti.

Stručni ispiti predviđeni su i za muzejske radnike, pa oni koji imaju položen, nastavljaju rad bez promena, a zaposleni koji na dan stupanja na snagu Zakona o muzejskoj delatnosti nemaju odgovarajuće obrazovanje ili položen stručni ispit, mogu nastaviti da obavljaju te poslove pod uslovom da u roku od dve godine od steknu odgovarajuće obrazovanje, odnosno polože stručni ispit.

Zakon o muzejskoj delatnosti, kako je predviđeno, primenjivaće se istekom šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Osim Predloga zakona o muzejskoj delatnosti, Vlada Srbije usvojila je i Odluku o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Na osnovu te odluke, 720 starih rukopisnih i štampanih knjiga, nastalih u periodu od 15. do 19. veka, dobilo je najveću katogorizaciju u pogledu zaštite. Na taj način biće stvoreni uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu (konzervacija, restauracije, mikrofilmovanje), za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela.

Odluka će biti upućena Skupštini Srbije, koja proglašava kulturna dobra od izuzetnog značaja.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r