Uvek može surovije
Svestrani Daniel Kovač, po profesiji inženjer elektrotehnike, a po prirodi stvaralac, mislilac, esteta i eksperimentator života, poznat i po muzičkom angažmanu i kao pisac različitih formi, predstavlja se od 28. maja u galeriji Remont izložbom “Uvek može surovije” koja prikazuje proces i rezultat njegovog kontinuiranog performativnog ponašanja kojim je proizvodio citate.
Kovač je osmislio intimni, mali, jutarnji ritual da rukom zapiše misao.
Napisane olovkom na parčetu papira ili na nekom delu tela, misli su postajale objekat koji bi fotografisao telefonom, fotografije bi malo obradio i kačio na društvene mreže. Društvene mreže (Instagram, Fejsbuk) bi reagovale na njih i počinjali bi da ga “citiraju”, da ih dele dalje dok mu se neke ne bi vratile, nekim drugim putevima sajber prostora, čak i nepotpisane. Drugi front delovanja tih zapisa otvorio je tako što ih je fizički štampao. Ljudi su želeli da ih imaju, da naručuju, kupuju i poklanjaju sređene fotografije jutarnjih misli ispisanih njegovom rukom, odštampanih u boji, na finom papiru, nekada i uramljene.
Kovač je time pokrenuo “citatni” mehanizam koji podrazumeva reagovanja (uticaj, prepoznavanje, empatiju, poverenje, razumevanje, odobravanje, podršku, solidarnost, kritičnost, nerazumevanje, autoritet…) na sopstvena razmišljanja. Ubacio je talas svog ličnog interesovanja i postojanja u algoritam sajber prostora i saobrazno joj ustrojene svakodnevnice. Ali uspostavljeni sistem proizvodnje i plasmana sentenci i poruka time nije iscrpljen. U njegovim radovima nema čvrstog tla – oni su odmah dovedeni u pitanje komentarima samog autora. To stvara mogućnost dijaloga sa čitaocem/posmatračem i, kako je navedeno u najavi izložbe, moguće je, još jednu inverziju smisla kroz vizuru publike.
“Bivajući na tim mrežama, shvatio sam da je sad vreme citata i svi kače neke citate. Onda sam razmišljao da li mogu da uđem u tu industriju citata, jer je to jedna ozbiljna globalna industrija citata odvajkada do sada”, naveo je Kovač u intervjuu u Magazinu 42.
Izložba u Remontu dopunjena je internet knjigom “Tiha reč” (2006) - serijom od 30 kratkih ilustrovanih tekstova od kojih najduži ima šest rečenica. I oni su, kao i radovi na Instagramu, višeznačni i kratki po formi. Kroz njih je moguće videti koliko se za samo malo više od deset godina promenio pojam kratke forme - danas informacije moraju da budu još kraće, prostor za manevar je manji. S druge strane, prostora za izgovor nema i uvek je moguće izraziti se.
Kovač (1974) je prvi put izlagao pod svojim imenom videu instalaciju “Spava, spava moja mala ruža” na Bijenalu mladih u Vršcu 2002. godine.
Zbog praktičnih životnih okolnosti i mogućnosti koje su nekada vrlo ograničene, usvajao je i razvijao razne alternativne, dostupne tehnike i modele izražavanja - uvek inspirisan mogućnošću intervencije, diverzije i osvajanja prostora u profanom, svakodnevnom i rutinskom. Na tom tragu nastaju i crteži koje od 2003. radi u kompjuterskom programu Paint XP, a koje poslednjih nekoliko godina realizuje i kao grafike. Crteže objedinjuje njegova želja da istraži mogućnosti da prenese emotivni život pojedinca kroz specifičnu tehniku koja implicira hladniji i sveden likovno-grafički izraz. U tematskom i motivskom prostoru crteži / grafike su vezane za situacije svakodnevice, autorova putovanja ili su sa druge strane inspirisani društvenim temama, poezijom, delima književnosti, umetnosti…
Izlagao je na Zlatnom peru u Beogradu (nekoliko puta), na izložbi Tempo! Tempo! u Galeriji FLU (Beograd, 2009), Paint crtač, Grrrrrr program u galeriji Elektrika (Pančevo, 2010), u galeriji NRBG (2010), na izložbi Potraga za jednostavnim životom (Apropo, Beograd, 2015), u Kvaki 22 predstavio je grafike iz ranog Paint perioda i stare video radove (Beograd, 2016), na izložbama Emocije u Prostoru “Četiri” (Novi Sad, 2016) i Savremeni u Poletu (Beograd, 2017).
Autor je romana “Logika reke, pruge i otpada” (2002), “Carstvo” (2007), “Uzvodni bluz” (2009), “Klara i leksikon minimalnog života” (2014), kao i unikatne knjige “Tiha reč” (2006)
Kao predstavnik Srbije, učestvovao je na susretu balkanskih i nordijskih pisaca Switch u Beogradu (2004) i na Reviji malih književnosti u Booksi u Zagrebu (2009).
Član je rokenrol orkestra Jarboli i folk-bluz grupe Jesenji orkestar.
Izložba u Remontu biće otvorena do 8. juna.
(SEEcult.org)
