Uži izbor za nagradu Branko Miljković
U uži izbor za nagradu “Branko Miljković” za najbolju poetsku knjigu objavljenu u 2016. godini ušle su zbirke pesama osmoro autora, a ime 46. dobitnika/ce tog priznanja biće poznato krajem februara ili početkom marta.
U užem izboru su knjige Dragana Boškovića, Tanje Kragujević, Anje Marković, Miroslava Cere Mihailovića, Radomira D. Mitrića, Dragana Radovančevića, Nenada Trajkovića i Marjana Čakarevića.
Dragan Bošković mogao bi da dobije nagradu “Branko Miljković” za knjigu “The Clash”, u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, koji je objavio i zbirku pesama Tanje Kragujević “Efekat leptira”, a u konkurenciji su i “Kowloon” Anje Marković (Kontrast, Beograd), “Pogled sa koca” Miroslava Cere Mihailovića (Kairos, Sremski Karlovci), “Na putu za Hasperiju” Radomira D. Mitrića (Biblioteka M. Bojić, Beograd), “Lampeduza” Dragana Radovančevića (Povelјa, Kralјevo), “Vetar sa jezika” Nenada Trajkovića (Istok, Knjaževac) i “Tkiva” Marjana Čakarevića (Povelјa, Kralјevo).
Žiri nagrade “Branko Milјković”, koju dodeljuje Grad Niš, čine dr Dragana V. Todoreskov, Jelena Mladenović i Tomislav Marinković.
Nagrada za 2016. godinu biće svečano uručena tokom marta ili aprila u okviru manifestacije “Dani Branka Milјkovića”, u organizaciji Niškog kulturnog centra.
Prvi dobitnik nagrade “Branko Miljković” bio je 1971. godine Milutin Petrović za knjigu “Glava na panju” (Prosveta, Beograd).
Branko Miljković (1934-1961), tvorac antologijske pesme “Uzalud je budim”, važi za jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka.
Rođen 29. januara 1934. godine u Nišu, Miljković je za vreme Drugog svetskog rata provodio detinjstvo u porodičnoj kući na periferiji Niša. Odrastanje u porobljenom Nišu, u kojem je bio svedok strahota rata i nasilja, uticalo je najverovatnije i na temu smrti u njegovoj poeziji.
Iz Niša se 1953. godine preselio u Beograd, gde je 1957. diplomirao na Filozofskom fakultetu. Još kao student pripadao je grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.
Prve pesme u Beogradu objavio mu je Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo”. Ubrzo potom sledi prva zbirka pesama “Uzalud je budim” (1956), kojom postiže uspeh kod publike i kritičara. Usledile su i zbirke pesama “Smrću protiv smrti” (s Blažom Šćepanovićem, 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli” (1961)...
Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka “Vatra i ništa” u čijoj se osnovi, pored antičkih, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu “Utva zlatokrila”.
Miljković je tragično okončao život 12. februara 1961. godine u Zagrebu.
(SEEcult.org)
